Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ivan samo sleže ramenima, ali mu je duša bila zahvalna Turčinu... I oštro oko Kruškino smotri to... — To baš svedoči da će on biti pravi domaćin —nastavi Kruška — pravi pravcati domaćin...
Zar ja, ja Stanko Aleksić, da ti oprostim!... Zar da ti oprostim čak i ono Kruškino podrumče!... Okaj se ćorava posla! — Ali... — Ćuti! — prodera se Stanko. — Nego, evo, ja neću biti kao ti.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Grabi, ne predi: izmiče se nit hitro u raznit, u tamno mesto, nestih-stalaktit.) Rasipa rđu lišće kruškino. Iznutra šumi predeo freska. (Gdegde ga razdre grlo kučkino.) Prosjakti šljiva, voćka nebeska, mašom, purpurom.