Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Rekao bih: stare oči, pa me varaju!... A sad, kad si se primio da doneseš poruku Kruškinu meni, odnesi i moju njemu!... Zbogom! Pop je drhtao od jeda. On bi voleo da je ne znam šta izgubio nego što je ovo čuo.
Ali, lov je još lepši. Je li, Surepe, harambaša će se više obradovati onoj tikvi ćelavoj (i tu pokaza na Kruškinu glavu) nego da mu nosimo od zlata jabuku. Surep mahnu glavom u znak odobravanja. — A već za Stanka i da ne govorim!...