Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tako bi vidjeli da sam ja čovjek!... Marinku se nasmeši brk. On pogleda Krušku pravo u oči... Ovaj spazi. — Šta je? — upita radosno. — Čestiti efendija, ne pitaj! Pusti mene da radim!...
— reče subaša. Lazaru kao da neko opali šamar. — Nije mogućno! — reče on i pogleda razrogačeno Krušku. — Nisi ga ubio! — Ali, on je... pao! Turčin udari u dlan. Jedan se pandur pojavi na vratima. — Je li tu Meho?
Ala je to nekako sličito!... Baš bi vredelo da budem harambaša!... Oh, ala bih se svetio!... Prvo bih ubio Lazara, pa Krušku, pa Marinka!... Sve bi drhtalo samo kad moje ime čuje... Sve... U taj mah kao da se nešto prolomi.
Sravni sve to s Crnom Barom, pa diže Krušku u nebo. Onda poče govoriti o Lazarevoj krivici: — Da je to bio drugi koji Turčin — teško tvome Lazaru!...
Ti mi ne možeš nijedne ove bele vlasi ocrniti, a kamoli da mi što pomogneš. Pomozi ti ovoj dvojici!... Krušku naljuti ovaj oštri odgovor. — A znaš li ti, bre, šta mogu ja? — ciknu on. — Ako bog hoće — ništa!... — Meho!... Aso!.
— Baš mi je srce na meri što i mene harambaša odredi!... Ne znaš kako volem što ću jedared izbliza videti tvoga Krušku!... Stanko je ćutao. U njega beše ušlo sto besova. Činilo mu se da mile a ne hode, pa je odmicao ispred sviju.
I Marinko poslušno, kao snaša, priđe i stade vezivati Krušku. — Bolje stegni! Marinko priteže. — Dušmanski! — ciknu Stanko. Marinko udari kolenom Krušku među plećke.
— Bolje stegni! Marinko priteže. — Dušmanski! — ciknu Stanko. Marinko udari kolenom Krušku među plećke. Pleća ulegoše, a prsa odskočiše... Pojas utonu u mišice. Kruška beše modar kao čivit. — Tako!...
Kruška beše modar kao čivit. — Tako!... A sad, gazda-Ivana. Marinko priđe pa priteže i Ivana kao i Krušku. Kad se to svrši, Stanko priđe Turčinu i izvrte ga kao kakvu kladu, isto onako kao što je nekad sanjao.
— reče on. Pustiše. Marinko se koprcnu dva-triput, oči mu iskočiše, a jezik ispade iz usta. Stanko pogleda Krušku. — Jesi video, Turčine? Ali Kruška ni da bi reči. — E, sad je na tebe red.
Najzad stiže... Smotri Lazara gde licem u svetu nedelju odbija otkose... Šaru obesio o jednu krušku, a pištolje i nož spustio u hlad. Dršćući, provuče se Stanko kroz čestu i stiže do kruške.
— Stoj! Pravo stoj! Lazar se ukočio kao kolac. — Sad, kad tamo odeš, pozdravi tvoga babu, Marinka, pa i lepog agu Krušku!... Kaži im da sam te za njima poslao! Oroz kvrcnu... Lazara probi znoj...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Gledaj ti, molim te, di će medved najbolju krušku da izede!... A, je li, Erža, dete moje, a kakav je u licu, je l’ suv ili onako puniji?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
i kako je njen otac, jedne noći, kad ih je bio iznenadio, strovalio Valdenzera, sa merdevina pod njenim prozorom, kao krušku.
a što ne reče Volkovu, na to, da oni, Srbi, znaju da je to sve lepo i krasno, ali da su međedu, dok ga navukoše na krušku, iščupali uvo. Petar pogleda hladno Pavla, pa reče, da je njega, Pavle, u Beču, izgleda, zaboravio.
Njoj se čini kao da je bila na krušku popeta, obožavana, a da sad Đurđe ne mari, ni što je sa kruške spala. Njihova ljubav je sva u fronclama, reče Ana.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— ohrabri ga mačak Tošo najljubaznijim glasom koji je mogao da izmijauče i isprede. Prijatelji nađoše, vezano za krušku, jedno veoma tužno i zabrinuto šareno pseto, koje im se učtivo predstavi: — Čast mi se predstaviti i od vas vrlo
Mačak Tošo i Miš prorok strugnuše uz krušku i odozgo povikaše vezanom šarovu: — Tako, dakle, kao što smo rekli! Samo se hrabro drži!
! — sav se strese Kruškotres Kukuruzović i stade se obzirati. — Baš se maloprije popeo uz ovu krušku zajedno s Mišem prorokom. Otišli su da pojedu mjesec, pa da te onda lakše sačekaju negdje u mraku.
mračnoj pećini usred planine, Mačak, Miš i Šarov uzeše se toliko smijati da su zagolicali i razveselili čak i staru krušku.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Ali uprkos mojoj galami Baba Roga se krije u tami. Nudim joj limun, nosim joj krušku. Al’ ona ni da pokaže njušku. Da li postoji, il’ ne postoji? Uglavnom ona se mene boji.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Znao sam da će ih pojesti dok ja budem u vodi. - Evo nešto za Gretu! - reče Baronica stavljajući krušku na pod skele. Izjavih kako ne verujem da kornjače jedu kruške.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U praznini iza njih, od stoga do stoga slame, letela su jata vrabaca. Najbliži je bio obešen o jednu krušku, na kojoj beše još dosta zrelih plodova i, mada mu konj ne htede ni koraka bliže da priđe, Isakovič ga, užasnut, vide
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(LMS, 1860, knj. 102, br. 110) Činioci razvoja a) Nasleđe — Đe će kruška no od krušku? (Vuk, 1254) — Đe je sova izlegla sokola? (Vuk, 1187) — Iz vrane što ispane, teško soko postane. (Vuk, br.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I na to željno, halapljivo zagrize krušku. Marika skoči od Aritona. I, uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće stiskajući oči
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku.
Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese, a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.
Seljak opali iz puške, a orlušina se skotrlja ozgo i pade pod krušku. Seljak okrene kundak, pa je domlati. Odmah zatim raziđoše se oblaci, a vinograd nikako više grad nije bio.
KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imala do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu.
KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imala do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu.
Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku. On uzbere od svojih krušaka, pa mu da i reče: — Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati.
Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku.
Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku. I on mu uzbere od svojih krušaka, pa mu da i reče: — Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati.
Anđeo i njemu zahvali i otide. Kad bude red na trećega brata da čuva krušku, opet dođe anđeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku.
Kad bude red na trećega brata da čuva krušku, opet dođe anđeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku. I on mu uzbere od svojih krušaka, pa mu da i reče: — Evo od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati.
čuje anđeo, prekrsti štakom, a potok poteče vodom kao i pre, pa onda reče onome bratu: — Nije to za tebe; idi ti pod krušku, pa čuvaj krušku.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Hrčku ću dati ocenu mušku, platiće gore neg medved krušku, dok samo čiča nabavi pušku. Mačak je sastav prekrasan dao, u društvo prvih mudraca stao, ovako ne bi ni lisac
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Nije to; šta ono beše drugo, važnije ?... Ne znam... Baš ništa ne znam... i ne mogu da mislim. A dečko pojede krušku, i taman da baci ogrizak, a pored njega protrča veliki ker, gledajući preda se... Baš kao naručen!...
Deca nose započete korpe, odeljane vitke ili očišćenu lozu da produže rad... Krave naiđoše pod krušku, gde je opalo malo lišća i ostala koja zelena kruška...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SIMKA: Leti ikako, zimi nikako! Leti skuvaš krušku, ispečeš papriku... Umočiš u slanik glavicu luka... Ali kad dođe ona crna zima... odeš na pijacu, a po tezgama sneg!
Zamalo da zaboravim da vam kažem! Onog Dropca, batinaša, našli obešenog! Obesio se na Tatincu, o neku krušku! Jedna velika jeribasma, rađa po vagon! Obesio se onom žilom, kojom je tukao! A u ruci mu našli vidovu travu!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
rakalja; odatle pređeš na veliku granu, što je udarila čak do vodenjače, i među zelenim orahovim listovima ugledaš žutu krušku... Gledaš je tako, gledaš, pa tek ugledaš na širokim rakljama kamen, što su ga deca zabacila mlateći kruške.
« i obrte se kmetu: — Vi ćete, kad bude vreme, pravo naviše, na onu suvu krušku, pa rudinom do Preglavlja. Držim da ćete ih tu zateći. Samo pazi da se svežeš desno s Darosavcima, a levo s Banjancima.
Čiča Pera slučajno baci oko u stranu i pogled mu se zaustavi na njegovoj drenovači, koja stajaše naslonjena uz krušku. Spasoje pogleda za njegovim očima, pa kad vide šta on gleda, vrisnu: — Šta, ti gledaš u batinu! Hoćeš da se biješ?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče medik. „E, e, ne pogađa uvijek ni poslovica!“ „Koja poslovica?“ „Ona: kruška će (panuti) pod krušku. I ona: neće iver daleko od klade!“ „Ono da rečemo,“ prihvati stari, „sve se može izroditi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Đe je vrana izlegla sokola? — Đe nema krvi, nema ni mlijeka. — Đe će kruška no pod krušku? — Žena je vragu s udice utekla. — Ženska je suza pasje hramanje. — Zrelo zrno — gotovo strnjište.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Uplaši se svinja i međed, pa reče međed svinji: „Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku.“ Zakopa se svinja u slamu a međed se pope na krušku.
“ Zakopa se svinja u slamu a međed se pope na krušku. Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na guvno, da vataju miše.
Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straa padne s kruške na zemlju, te se razbije
14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imali do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu.
KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imali do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu.
| Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
| Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku. On uzbere od svojih krušaka, pa mu da i reče: „Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati.
” Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku.
” Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku. I on mu uzbere od svojih krušaka pa mu da i reče: „Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati.
” Anđeo i njemu zahvali i otide. Kad bude red na trećega brata da čuva krušku, opet dođe anđeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku.
Kad bude red na trećega brata da čuva krušku, opet dođe anđeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku. I on mu uzbere od svojih krušaka pa mu da i reče: „Evo od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati.
to čuje anđeo, prekrsti štakom, a potok poteče vodom kao i pre, pa onda reče onome bratu: „Nije to za tebe; idi ti pod krušku, pa čuvaj krušku.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kako li se ugodno iznenadi kad mu, poslije dobra komada goveđine, šjorGrgo podnese pečenje i salate, pa onda jednu krušku, pa punu čašu vina.
Ćosić, Dobrica - KORENI
noseći štap da ne bi lupao, brzo išao senkama, bežeći od raskrvavljenog drveta u bašti, u kojoj nije video nijednu krušku, nijednu jabuku. Sutradan je ponovo morao da potraži onu devojčicu s trnjem u očima. Nije je našao.
“ — „Kako ti, njegov sin, možeš da budeš boli od njega? Kruška pod krušku...“ — govori mu kapetan. „Nikada se nisam slagao s njim, sina mi jedinca.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Anastasijević je gledao u lice tog Rumuna koje nimalo nije podsećalo na smežuranu suvu krušku, i u nebesa nad Beogradom i Dunavom, nekako tamna.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
ti je čovek neki put ka i svako živinče: samo bi da jede i da spava — produži Đorđe kao za sebe i stade da razgleda krušku, pod kojom je sedeo. — Mora da su crvljive ove karamanke; vi’š kako rano opadaju.
Zatim javna pohvala u zvaničnim novinama... orden... klasa... »Onaj kačerski pući će od muke, što mu uzabrah krušku ispred nosa! ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku.
Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.
Seljak opali iz puške, a orlušina se skotrlja ozgo i pade pod krušku. Seljak okrene kundak pa je domlati. Odmah zatim raziđoše se oblaci, a vinograd nikad više grad nije bio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
dva bliska prijatelja, od kojih je jedan pripovedač Mile, čini simbolički gest pred svojom ženom Marikom zagrizavši u krušku što mu je kao ponude poslala ona ista Mara za kojom kopneći žudi.
zamače iza kuće, stiskajući oči palčevima”, a s druge strane to „Mita vide, primeti, bi mu neprijatno, izvadi iz usta krušku”.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mene evo gde ležim potrbuške na zelenoj travi u hladovini, pod jednom brsnatom kruškom. Moj konj privezan za krušku jede u slast svoju zob i potresa zobnicom. Štab evo ga nedaleko od mene u drugoj avliji, samo đenerala ne vidim.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
poznate formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: »Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku Todorovu« (Begović, 199). Stara k. drveta kod našeg su naroda pa zlu glasu (upor. Sofrić, 143). Ali je k.
i moj članak »Sveti Sava i vuci«, SEZ ‹31, 1924, 157—165›). Ima mnogo topografskih naziva izvedenih od reči za krušku (‹v. RJA›).
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Momak je susedov, razume se, prišao, skinuo ga s plota kao kad bi uzabrao zrelu krušku i propustio ga kroz šake, kako ni krajnji opozicionar sa levog krila ne bi učinio, i kad je taj posao završio, on je
Petrović, Rastko - PESME
Obesiće se o krušku rado, Našto život mu ovaj; Ta više mu se i ne živi! O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u
Obesiće se o krušku rado, Našto život mu ovaj; Ta više mu se i ne živi! O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u mraku, Zbogom!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Neprijatelj neprijatelju : Plavi kaktus i klekinje Samleću te u mekinje Mada imaš gadnu njušku Poješću te kao krušku Neće biti grdna šteta Sejaću te bez rešeta Jašem dobro pucam često Mesiću te kao testo Mada šerif ima značku
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Naš bjegunac, zadihan i crven, već je bio na ivici Prokina gaja. Kad je stigao pod staru krušku do groba hajduka Jovana, svog čukundjeda, on sjede u prezrelu jesenju travu i pomilova rapavu nadgrobnu ploču.
Kako je još uvijek bio pospan, on prigrnu Mačkovu vreću i ponovo leže. — Ehe, idem opet na onu krušku. Tek sam bio počeo da berem. Iza bukve se opet pokaza Mačkova glava. Udarac ponovo tresnu po spavaču.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
govorila — i radi neke čivčike svoje, neke „Bele Vele“, kako su je svi zvali, a koja je, po onom da „medved najbolju krušku ugrabi“, imala cmolju muža.