Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A tek će nas u stočne vagone, tek će, preko Drave, za Kočévje! Već krvavu varicu varimo, već priskače krvnik, da nas kolje, već ginemo, i već krvarimo! A tek ćemo na Lijevče polje!
4. Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela svoje zemlje, izmučenu I krvavu, spušta glavu na prag Beograda!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
strašnoj, ukočenoj i malaksaloj uzetosti, dok se postepeno nije povratio da oseti jednu jedinu strast: jednu mutnu i krvavu mržnju na sve i protiv svega oko sebe.
Jer je ona stara, mahnita vera svu moju krvavu dedovinu pretvorila u jedan veliki grob u kome mirno leži ona bujna, ona divna sadržina i skromnost.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ona mora da saopšti ovaj događaj majci, da okrvavi lice, da čuva krvavu tkaninu itd. Na taj način ona ritualizuje ovaj prirodni, biološki događaj i njime se devojčica uvodi u ulogu svog pola.
Matavulj, Simo - USKOK
Potvrdiše. — Staru, krvavu kuću — nastavi Njeguš sjedajući i nudeći mjesto do sebe Primorcu... Vaistinu, valjasta Srblja, kao najboljeg Crnogorca!
Milićević, Vuk - Bespuće
s pogledom koji više ništa ne shvata; za koju je s njezinim sinom umro čitav život izvan nje, koja je prigrlila vrelu i krvavu uspomenu u svoje grudi, stvorila u sebi sliku svoga sina, oživila ga, sa hiljadu uspomena, zaboravljenih riječi,
vode, ne videći u njima ljude nego radnike koji moraju da ga slušaju i da mu se pokoravaju, ako hoće da zasluže koju krvavu paru, gledajući samo svoj posao pred sobom koji treba da se svrši.
Radičević, Branko - PESME
Oca svoga jedva sam poznao, Za detinjstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu On je slavno izgubio glavu, Njega zvahu Zmaju Milutine.“ — „Zmaj Milutin — ta Boga ti, sine!
E njen Gojko na ograšju pade, Al' se Cveta prevarit ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad ga živa grliti ne moga, A ti brže kopaj raku ladnu — U nju leću, izdajice neću.
Oca svoga jedva sam poznao, Za detinstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu On je slavno izgubio glavu; Njega zvau Zmaj-Ognjeni Rade...“ — „Zmaj Ognjeni?... Ta ko za nj ne znade!...
Baš po glavi Turčina prokleta, Razdvoji ga na tom sedlu bojnom, I sedlo mu na konjicu gojnom, I konjica na polju krvavu — Četir trupa padoše u travu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Kriješ vunu, pšenicu, mamicu ti četničku! (Smrsi starac ỳ njedra: Nisam četnik - Srbin sam.) - Krvavu ti česnicu, hajde podrum otvaraj! - Burad, kace i vedra ispremeću momčine. - Ugledaju prazan ram...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Navešću za to samo dva razloga. Jedan je stidljivost, koju svi oni imaju, koji su videli tu krvavu sliku (rat nije roman, nego film), kad treba o tome da pričaju.
Vraćam se, istim kolima, u San Vito, a moj Poljak mi priča na putu da napolju, na položaju, draguni očekuju, sutra, krvavu bitku. U San Vito, sutradan, izlazim na raport, onom majoru. On se smeje i kaže da sam bio poslat pogrešno.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k pozvaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija! Ako sablju poljubiš krvavu i zaploviš u noćne valove, sljeduje ti prahu svetkovanje.
Tuži mlada đevera Andriju, mila sina Milonjića Bana, koji mu je lanih poginuo od Turakah u Dugu krvavu. Pa se snahi ne dao ostrići: žalije mu snahin v'jenac bilo nego glavu svog sina Andrije.
Nije šala što si učinila: pomutila tri mučna plemena i krvavu sablju izvadila! (baba se prepada i drhti) BABA Kazaću vam, al' na ispovijest, pa činite što hoćete sa mnom.
A kad tamo, muka i nevolja! Udarilo dvjesta haračlijah, poturice, ljuta Arnauta, na krvavu Radunovu kulu. Sam se Radun u kulu nagnao i s njim žena njegova Ljubica; žena mlada, ama soko sivi, puni puške svome
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čudna sna u Crnogorca koji je zapao u busiju, u dugu krvavu! Čudna sna da ga Bog ubije! On se ne probudi sasvim, no ostade u bundaku nekoliko trenutaka, pa opet sklopi oči i san
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
i soputnikah mu, arhangeli s blagogovjenijem od višnjega odoše prestola među vjerne nebesne polkove, koji strašnu i krvavu borbu s carem ada jednako vođahu; u boj hučni i oni uđoše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zaslepljujući njegov sjaj slabio je, gubio se, rumeneo svi više, preobražavajući se postepeno u ogromnu, crvenu i krvavu kuglu.
Tih, gust i svečani mrak bio je već zagrlio krvavu zemlju, na čijim su grudima izdisali teški ranjenici iz borbe, koja je vođena celoga dana desno od nas, i koju smo mi
Krakov, Stanislav - KRILA
On to nije čak ni osećao. — Daj... ruku... — prošaputa krkljajući. Mali oficir prihvati tu krvavu, već ohladnelu ruku, i njegove uplašene oči stadoše se vlažiti. — Zbogom... pozdravi...
— Hajdemo, hajdemo. Trubač uturi u ruke oficira novčanik i sat, krvavu maramicu i ratnu torbu majorovu. — Držite... — A gde ću ja sada. — pitao je besvesno Duško.
Kraj njega je neko krkljao u ropcu. Video je samo krvavu penu na usnama toga lica kraj sebe koje beše crno kao nekog davno pogrebenog. Sklopio je oči. — Daj toga sa nogom.
Nastala je strašna graja. Ranjeni je zvao u pomoć, i hvatao za krvavu glavu, zavesa je pala, parter se komešao i praznio. Na vratima se ukazala vojnička patrola.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ništa se ne poznaje, ni glave, ni ruke, ni noge; užasne granate napravile su od sve ga groznu, krvavu kašu. Ah kako se onome creva obmotala oko one grane, a ovde je, gle, još mokro blato, što se napravilo od krvi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kao da čujemo kako od one strane dopire jauk i škrgut. Zvono se više ne čuje. Utonusmo u krvavu svakidašnjicu. Sve je sivo, bezoblično, beskonačno, kao i oni suri oblaci, koji se dižu iz jaruga i prelaze preko
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Na zabrinuto čelo pritisnu, Pokazujuć joj suznim očima Koliba bednih tvrde postelje, Gde će u slici najužasnijoj Krvavu sudbu sina ranjenog Nesrećnoj majci predskazivati: Da, kad joj petla prvi glasovi Osvitka skorog bledi dolazak
Nastasijević, Momčilo - PESME
Izdaji to, muklije se uvuče. V Zakiti, namerniče, pest okrvavi, bravama ovim po krvavu ružu. Negostoprimlju krvlju nek zapečati rđu sustali Bog.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sumorne njegove čete jurnuše sa divljim krikom, Noseći krvavu samrt i život ne štedeć nikom. Kao lavine snežne s indijskih visova tavni', Oni se valjahu burno u plodne bengalske
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Brže zavoj! — Jaoj, braćo... Gr-r-ru! Gr-r-rru! Gledam kao u bunilu kako provukoše neku krvavu masu. Žmarac mi obuze levu stranu tela, pa se zaustavi na levoj stopali. Gr-rru! Pretrnuh: da nisam ranjen.
Petrović, Rastko - PESME
kakva žena užasnuta, uvređena, pobegne u moju kuću, i iza redova punih mula, krvi, slame, donese na svet jedno dete i krvavu posteljicu, ma nakazu, bez imena, sa očima bledim kao Zavist, ja ću baciti preko toga još ostatke svoje obuće i odela i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
njegovoj idealizaciji: „čak oko plemenskog plemstva sve je još krilato“ (tako krilato da odleće pravo u islam i u krvavu istragu poturica da i ne pominjemo mnogobrojne divljačke krvne osvete).
Drugu Mujo knjigu nakitio, te je šalje u Liku krvavu, na Turčina Ličanina Tala: „O amidža, Ličanine Tale, pokupi mi po Lici krvavoj pet stotina konja i junaka, hajde s njima
Mujo knjigu nakitio, te je šalje u Nake krvave, na Turčina Nakić-Ibrahima: „Pobratime, Nakić-Ibrahime, pokupi mi po Naku krvavu pet stotina konja i junaka, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pred moju pred bijelu kulu, jera zove od Kotara Janko ta
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Odneše tu profuntu pred Aleksandra krvavu; kad on vide to čudo, so toga proznade, jer bez golema boja i krvi, grad ne može se uzeti. I s krvlju ga dostadoše.