Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I svoju mladu i mladićku knjigu on prirodno posvećuje »Srpskoj omladini«. On svoje pesme naziva »čeda mila moje krvce vrele«, i brani tu svoju subjektivnu poeziju čija je prva vrlina što je njegova: Bolje čedo i pređavolasto Neg̓
Radičević, Branko - PESME
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.
“ Prođi me se, tako t' Boga, Sunce moje, dušo mila, Dok je mene mača moga, Mlade krvce dok po žila, U pakô bi junak sišô Pa veseo van izišô.
Evo tebe jedne knjige bele, Čeda mila moje krvce vrele, — Krvca vrela, a čedo nestašno, Na veselje svako je popašno, A duša mu i noću i danju Svaku praznu razbiti
Nji junak gleda setno, neveselo, Tu njemu srce malko uzavrelo, Te malko krvce u lice natera, On osmenu se, al' puno čemera, Te veđe sabra, rasrdi dorata Pa za čas dogna dvorima pred vrata.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.
Napred! juriš! kolji! pali! Izrod koji krvce žali! Za slobodu se zlotvori Srb junak se rado bori. Ljuti zmaji i lavovi U rukama sa gromovi, Čelik srce, britka
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Izmiče ga iz te mloge krvce, umiva ga lađanom vodicom, pričešćuje vinom crvenijem i zalaže lebom bijelijem. Kad junaku srce zaigralo, progovara
Miloš pade, a Maksim dopade; koliko mu krvce žedan bješe, manu sabljom, ods̓ječe mu glavu, pak je vrancu baci u zobnicu, a đevojku ote u đevera, pak pobježe na