Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Činio se kao da neke gugutke u njima klikću. Ti koščati mrki, sasušeni, ljudi, sa brda i planina, ogrezli u krv, u krvoprolića, kao da su bili zaboravili da se smeju, pa su se sad smejali nekim sitnim tičijim glasovima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bez sumorne nade i spasa puste radosno u vidik tonu u zrak što ih talasa. U bol i greh i krvoprolića. Sa tugom novom i bezdanom u slast vitlaju željom neobuzdanom, ko svelo lišće, sva bića.
KOMENTAR UZ „MIZERU“ U zimu 1918, ja sam u Zagreb došao posle onog krvoprolića na Jelačićevom trgu (koje je bilo naša velika nesreća). Zagreb je bio mračan, zapušten, prepun.