Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Pridrži ti samo zemlju da se toliko ne ljulja — reče pijani čiča Trišo krčmaru — a ja ću se začas popeti na drvo i njega zgrabiti.
— Šta da radimo, brate krčmaru? Nema mačka. — Bogme nam sada valja propisno lupati glavu dok se nečem pametnom ne dosjetimo — reče krčmar, gazda
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— Tome su krčmar i krava krivi! — Prebiše zato, od gneva zlog, krčmaru leđa, a kravi rog. Tražeći gnezdo, vesela čavka na glavu sleti čupavog Slavka.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jedan se pokazao vješt bačvarskom poslu. Za male pare popravljao je krčmaru u susjedstvu naše kuće podrumsko suđe za još nesagledivo daleku berbu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pa kako je lepo pio, Lepo plati, Pošô j’, al’ je preumio, Pa se vrati. „Daj, krčmaru, bokal vina O ponoći! Da ne moram, veli, sutra Opet doći.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— I nadoda: —Gospodar što ne može u kući da potroši, dade svome krčmaru da proda. — A da što će od njega? — opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom.
I naručuje dalje, i pije preko mjere, upravo vino vinom gasi. A kad bijaše da plati, pokazuje krčmaru peticu, razmeće se po stolu s njome, a neće nipošto da plati.
Stric Petar već i ne dvoumijaše: biće sigurno da je Ilija tako udesio kad ne htjede pristati da po polovicu plate krčmaru trošak sedmine, već je sam krčmara podmirio. A jelo se i pilo do mile volje.
— Odsječe mi glavu! A da bi zašto? — veli krčmaru, dok je sio za sto. — Dao komšiji Jovanu dvadeset talijera, u nevolji da mu pomožem, a on meni u zalog oranicu; ja
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Valjuško uze spisak i progunđa: — Još danas ću svima da zaprijetim globom. Hej krčmaru, je li tu poljar Lijan? Odnekle iz ćoška ispade krivonog čičica lisičjeg lica i lukavo upilji u kneza.