Dučić, Jovan - PESME
Na bregu iznad mokrog krša Prvi zrak sunčev tek se rodi, I neveselo zaleprša, I ugasne na plitkoj vodi. SUŠA Već mesecima oganj daždi,
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim 8 I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Konačno, ozbiljna književnost puna je krša i pretencioznih nedomašaja; u dečjoj se može naći grumenje zlata kojim ona iskupljuje svoje bekstvo sa poprišta.
Radičević, Branko - PESME
s četom iz gore išeta, Uz vrlet se jednu peti ode, Stiže tamo, pa se zaustavi, Nasloni se na tu šaru pušku, Preko krša, preko provalija, Ode gledat mrko unaprijed, Onda pruži tu desnicu ruku, Okom planu, riječ progovori: „Tamo,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
šmrca u kuhinji žaleći se što joj je sudbina pod stare dane dodelila ulogu služavke; maman takođe jeca usred onog krša, dok matori, koji se u međuvremenu sit nakucao svojih besmislica u susednoj sobi, ufurava pobedonosno na scenu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zatvarač škljocnu... Urlik se razleže planinom, a pred nama na dve stotine metara, iz onoga krša, polete kamenje uvis... I prvi top poče da dejstvuje. Vojnici nišane neposredno.
Vojnici nišane neposredno. Ga đali su bez komande, podsticani unutarnjom vatrom i nezajažljivim besom. Iz onoga krša zabeleše se najednom peškiri i marame, naši pešaci poskakaše iz svojih zaklona i u nekoliko skokova uspeše se...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A lanac se, bez šuma i govora, tiho i oprezno, steže sve više, i mi u njemu verugamo se preko krša i gudura, preko rudine i trnja, čas na brdo, čas u jarugu, i sve više i više zebemo, očekujući trenutak da naiđemo na
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ naredi Otaš. Ona dva te ih pomenu i š njima Mišan i Janko prijeđoše put, pa izmaknuvši se podalje, skriše se iza krša i stabala. S Otašem ostadoše: Spasoje, Petar i Marko.
Mišan punjaše svoju šešanicu iza krša i zvjeraše na sve strane. Ukraj njega ležaše turska glava; jatagan mu i lijeva dokoljenica bijahu krvave.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
nečastivi u njihov stan i ne mogoše razumeti kako su dve glave s jednim trupom, pa zato pozovu svog starešinu ispod krša Karimana, koji je bio dobar domišljan da on to objasni.
Da se digne narod i da naloži vatru pa ona dva krša što su se u strani nadneli nad jezerom, pa kad se stena usija da je odgurne dole u jezero, svi bi nečastivi poginuli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No kasno, kad se mjesec javi, I prelije srmom vrh modrijeh krša; Tamo gdje u grmu proljeće leprša, I gdje slatko spava naš jorgovan plavi, Dođi, čekaću te!
No dok mi mutni boli srce kose, K'o studên travku u vrh krša gola Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj k'o viline kose... Gle!
Samo brz Timok šumi i žubori... V. Ilić Mlađi CLII IZ JEDNE ŠETNjE Gore sjaj sunca, čar zelenog krša, Dole iz krila sumorne divljine Otrgnut Timok bruji, i iskače Iz crne, hladne, memljive pećine.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Videh kako narod istoriju daje Kraj neznanog sela, doline i krša: Pobode zastavu, neka se leprša U ime njegovo i za vaskrs raje, Za suze Kosova i za sve vapaje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A i kući će brzo; odmoriće se i nauživati svojih navika: svoga krša i večernjih sjednika, gdje se uz dobru vatru u pričanju lijepo osjeća kako zimska noć brzo odmiče.
— Da se zaklonimo od vjetra! — reče Marko. Djevojka posluša, siđe s krša i zađe za nj. Marko se približi k njoj. Gleda je pred sobom, a desno mu je oko sve jasnije: htio bi da joj nešto usrdno
zanese Božicu, pa se često boji svrnuti pogledom drugamo, otraga, otkuda su oni jutros došli onoga pustoga i gladnoga krša... Marko priđe k Božici i rukom joj pokaza polje gde će oni na zavet.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Golica me smrad lešine i oštri mirisi sparušene divizme što se upinje da opstane u bezvodnom tlu krša. Mimo nas u pravcu Kule prolaze duge umorne povorke sebarske kljusadi, natovarene plastovima sena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
GOSPA NOLA Grobnica Lazarićevih, iako nisu suviše davno izumrli, to je danas jedan isprovaljivan podrum pun korova i krša od cigli, granita i ogradnih motaka. Taj razbijeni trup stegao je i izbacio uvis nekoliko krstača manje-više satrulelih.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kao da je Bog čistio nebesa od kamenja, pa ga izručio na ovu zemlju... Usred jednog takvog krša i loma, zaustaviše nas da prenoćimo. Pored puta pustio se unedogled karsni teren. Glas se proneo da je stigao hleb.
Potporučnik Reljić upade: — Ljudi, pristao bih da ratujem još dve godine, samo da ne vučem više topove preko onog krša i kamena. Dokle živim zapamtiću one muke i napore. Slušajte!...
Naviknuti na brda i urvine, namučeni od krša i kamena, gledali smo iznenađeni u nedoglednu ravnu površinu. A more je šumelo.
Petrović, Rastko - PESME
Kao hranu, Proždire tuberkulozu. Pod njom pustoš krša, Rovitih stena. Ili je jedini grozd okačen o lozu, Kao sok iz tebe siše tuberkulozu.
Šantić, Aleksa - PESME
No dok mi mutni boli srce kose, Kô studen travku uvrh krša gola, — Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj kô viline kose. Gle!
No kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh krša, Tamo gdje u grmu proljeće leprša I gdje slatko spava naš jorgovan plavi, Dođi, čekaću te!
Ona i sad živi. Na obale krša Ja dolazim često kad noć tiha brodi. Slušam kako vjetar, okupan u vodi, U smokvama starim polako leprša.