Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Izdao je do sada zbirku pripovedaka Gorštakinje (Beograd, 1906) [i S orlovskih krševa (Beograd, 1914)] i političko-nacionalni spis Iz zemlje plača (Beograd, 1906).
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je iz daljine; a tamo preko preprečnih žica, krstina, neprijateljskih rovova, ukopanih među šiljaste i oštre karpe, usred krševa, tamo u daljini i u zorinoj svetlosti preko beskrajnih talasastih masiva, ocrtavali su se ogranci Babune, plavila se
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
visovima staroga zavičaja, otkud se Nikolin otac iselio, a kuda se oni sada žure, željni da se čim prvo dohvate golih krševa da spasu život. Idu neprekidno, malo govore; ne opočivaju, već hvataju priječice, samo da što prvo do granice dođu.
Osjetiše se sigurni između klanaca i krševa, u zemlji gdje oduvijek sudi njihov soj. A i suton već se hvata po potocima i docima; postepence neosetljivo diže se
Nad glavama im vjetar huče i odbija se od golih krševa, a njima je u društvu milo i toplo: grije ih sunce, vreo zadah čobanica i mladićki životi, skupljeni jedan uz drugi da
A selo je daleko dvije ure hoda od mora, iza visokoga brda, ispod krševa, u zaklonici od sjevera, otkud se s protivne strane preko polja tek naziraše pučina.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici carstva njegovoga, Da mu krunu nezavisimosti Na grudima ovijeh krševa Svojom krvlju sačuvate verno...
PRVI SERDAR: Tirani! DRUGI SERDAR: Varvari! KNEZ ĐURĐE: Jest, u taj duh Što po slobodi ovih krševa, Kô neku svetlost svoje svemoći, Široka krila voljno prostire, — Pouzdavah se, braćo glavari!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kuda ćemo s njom? — U albanske planine... a posle videćemo. 3aćutasmo... Pred očima imamo viziju onih krševa koje smo gledali u izmaglici dana. To su slike i u svesti neprijatne, a tek kako mora biti strašna stvarnost.
Silazeći sa snežnih planina i pustih krševa, posmatrali smo, zadivljeni, kuće, dimnjake, iz kojih su se istezali pramenovi dima.
— razmišlja potporučnik Dragiša. Prošli smo celu našu zemlju, zatim Crnu Goru, evo nas i u Albaniji. Pod borbom, preko krševa i snežnih vrhova, često bez hrane, a sada gotovo bez hleba i odela.
Rado bismo sišli... Ali naš je pravac preko onih besputnih krševa. Nije se moglo više jahati. Svaki je vodio svoga konja. Morali smo zastati da vidimo kuda ćemo.
Po razbacanim stvarima i mrtvim konjima vidimo da se pre nas neka jedinica lomila preko ovih krševa. Na jednome useku ugledasmo mrtvog naduvenog konja. Sigurno su ga podmetnuli kao neki stepenik.