Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U štapskvarteri se pričalo, međutim, da, katkad, pri krštenju dece, ima iznenađenja. Smrznu se ruke u popova, pa ispuste dete.
Teodosije - ŽITIJA
I sada svakoga od vas molim i svedočim vam: veru u svetu i jednosušnu i nerazdeljivu Trojicu, kojom se u krštenju prosvetismo, da sačuvate nepomešanu s jeresima, koje od nas izagnasmo.
smernost i krotost, ljubav prema bližnjima, milosrđe ka ništima, milost ka jednokalnim nam sazdanjima i jednorodnima po krštenju, koji su vam pod vlašću, velim, znajući da je i vaš i njihov Gospod na nebesima, i da obaziranja na lice nema u Boga.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako na krštenju kum pogrešno ili nerazumljivo izgovori „Vjerovanje“, smatra se da će dete mucati, da će postati vukodlak ili veštica.
⁶⁶ Ne valja na krštenju da se ukvasi platno na kojem je kum držao dete, jer će dete biti pijanica.⁶⁷ Kum, u saglasnosti sa roditeljima ili bez
⁶⁷ Kum, u saglasnosti sa roditeljima ili bez nje, daje ime kumčetu na krštenju. Ovo ime, osim popa, ne sme da čuje niko drugi.
Slično verovanje postoji i u gornjoj Krajini, gde se kaže: „Dijete koje plače na krštenju, ostaće živo; a koje ne plače neće živeti.
⁷¹ U sklopu kompleksa drevnih običaja koji se vrše o krštenju, postoji čitav niz paganskih obreda koji se upražnjavaju posle hrišćanskog obreda u crkvi.
“¹⁰³ Ovo treće (prvo je na vodici a drugo na krštenju), lažno ime daje se iz predostrožnosti. Tako su, na primer, dve Crnogorke, prijateljice, koje su istog dana rodile
se majci i detetu pročita golema molitva, pre nego što odu iz crkve, majka zapali sveću koju je kum držao u ruci na krštenju. Od tada su majka i dete ritualno čisti.
Još na krštenju (pre samog obreda) roditelji i kum se uzdržavaju od jela i pića, da bi detetu bili tvrdi zubi. U Crnoj Gori „kad djetetu
, isto, s. 102. ⁷² Miodragović, J., isto, s. 37. ⁷³ Grbić, S. M., isto, s. 102. ¹ Šnevajs, E., „Običaji po rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 3, Banja Luka 1938, s. 105. ² Frejzer, Dž. Dž.
117; Kordunaš, M., isto, s. 183; Milojević-Radović, Dobrila; isto, s. 248. ¹⁷ Šnevajs, E., „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938, s. 108; Kordunaš, M., isto, 5, s. 154; Banovac, M.
129. ⁶² Rosandić, Ružica i Božica Vidanović, isto, s. 129. ¹ Šnevajs, E., „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938, s. 109; Čajkanović, V.
Šnevajs, E., „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938. SAŽETAK Mi dovoljno znamo o odrastanju dece na Samoi,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Narodna imena, koja je crkva ranije progonila namećući kalendarska, počinju se davati deci. Oni koji su pri krštenju dobili kalendarska imena okreću ih u narodna.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
još je više to potrese, ispuni strahom i slatkim sećanjem. Pamet, nasuprot volji, krštenju, molitvama, poče joj silno stvarati i iznositi sve što beše: ...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
to je javni i svečani besednički govor u naročitim prilikama, obično za gozbenom sofrom: o slavi, u svatovima, na krštenju i tel. Takav govor ima i svoj poseban ritual i pri samom napijanju i pri redu i poretku u obređivanju zdravicama.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Smili mi se ime ovo i odsudim, da kad se postrižem i moga na krštenju imena odrečem, da ću to ime izabrati. Tako sam i uradio.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Isti fratri, iako su, poslije boga, najviše štovani ne mogu izmaći tome narodnjem krštenju. To je, dakle, prosto običaj, njeki zao običaj ako ćete, ali ništa drugo.
Tako ih je crkva krstila, ali po narodnom krštenju zvahu se: Pirija, Tetka, Naćvar, Blitvar, Duvalo, Srdar, Vrtirep, Žvalonja.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Jer Apostol reče, Božjega Svetog duha ne rastužujte, znamenje što javno njime dobiste u krštenju. 8 Zajedno bejasmo, drug drugu blizu, il’ telom ili duhom, no da li gore razdvojiše nas, da li reke, david da
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Za doček suđenica sprema se pogača (GEM, 28—29, 179, Resava). U Vranjskom Pomoravlju (SEZ, 86): na krštenju majka daruje kuma pogačom, a po povratku iz crkve dete se unosi sa kravajem (422); povojnica se zove »kravaj« — po
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
preporučila pravoslavlju, našla kuma koji se zove Srba, poslala kumovski dar pri krštenju, i obećala prisne kumovske veze i dužnosti za budućnost, primila ih na sebe svečano, radosno, i sa onim njenim čudnim
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I tako se ipak u nekom vidu obistiniše slutnje i želje kapetan-Mikajla, kuma, koji mu na krštenju dade ime Ratomir, da bude, to jest, junak i borac, kako mu samo ime kazuje.