Jakšić, Đura - PROZA
Hrano! Golubice! Grlice!...“ Što su me učili da u njihovu umilnom tepanju zaboravim na moje kršteno ime... Jaoh, prijatelju, ala su teške te uspomene...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Neću, brate! Ja sam te samo pitao kako ti je kršteno ime, jer mislim da Zeko nije kršteno. A ako te to ljuti, neću te više nikad zapitati! Večera prođe u tišini.
— Neću, brate! Ja sam te samo pitao kako ti je kršteno ime, jer mislim da Zeko nije kršteno. A ako te to ljuti, neću te više nikad zapitati! Večera prođe u tišini. Niko više reči ne reče.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I popa ona odmenjuje ondje gdje treba pisati, izvaditi kršteno pismo, i take stvari. A učitelj pored nje izgubi i ono malo naučnog nimbusa, jer Mara svrši sve naučne poslove kao i on.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁹⁷ Pravo, kršteno ime i u našem narodu se često krije. Naročito stranim ljudima nerado se kazuje ime deteta. U Vojvodini, prema privatnom
¹⁰² Zbog straha od uroka i zlih bića detetu se kršteno ime obično zamenjuje drugim, novim imenom. A ovaj nadimak često sasvim potisne pravo ime, pa niko, čak i od najbližih
„Najviše žene djeci svojoj predjevaju imena i to ili od milosti ili kao što vračaju, n.p. današnjem vojvodi u Srbiji kršteno ime je Toma pa ga mati još kad je bio mali prozvala Vučićem, i tako je ostao Vučić.
(Novaković, S., SNZ, s. 42) DETE (NjEGOVA PRIRODA) — Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim pamet nemam.
Do srži narodne predstave prirode deteta vodi nas već navedena zagonetka „Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; ...očima gledam, al’ ništa ne znam...“.
pre svega, na tek rođeno i sasvim malo dete, a kada mu se pripisuju anđeoski atributi, tada se ima u vidu odraslije, kršteno dete, koje je već progovorilo, prohodalo i uvedeno u red ljudskih, ritualno čistih bića.
(Up. zagonetku: „Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam... očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim, pameti nemam.
Matavulj, Simo - USKOK
Ženske i mladiće stojećke držahu za oglave krupnu stoku, ili čuvahu sitniju. Kad sunce granu, sve što bješe kršteno prekrsti se i prizva nebesku silu u pomoć, najviše riječima: „Sunce na pomol, gospod bog na pomoć!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ ŽIVOT. — Rodio se 1. novembra 1813. godine na Njegušima, u Crnoj Gori. Kršteno ime bilo mu je Radivoje (Rade), a kada se pokaluđerio dobio je ime Petar. Stric, vladika Petar I, uzeo ga je sebi 1825.
On je otvorio srpsku romantičku pripovetku. Rođen je 10. juna 1826. u Baji, u Bačkoj, u trgovačkoj kući. Kršteno ime bilo mu je Timotije, ali on ga je posrbio u Bogoboj.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Da ti išta znaš, ne bi se ovako ljutio i propinjao kao jarac. — Kako se neću ljutiti, nikakva vjero. Čovjek je kršteno čeljade, slavu slavi, dušu ima, a konjče... Samardžija se tužno osmijehnu. — Ima čovjek dušu, a.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ga krava vidje takoga, najedanput će progovoriti, ma baš kao i kršteno čeljade: — Moj sinko, — veli ona njemu — ti si dosta sad jaki, više ti ne treba moje hrane, odsad ćeš moći i bez mene
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ga krava vidje takoga, najedanput će progovoriti, ma baš kao i kršteno čeljade: — Moj sinko, — veli ona njemu — ti si dosta sad jaki, više ti ne treba moje hrane, odsad ćeš moći i bez mene
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ima jedno njihovo magare što im poštu nosi. Vidjeo sam na svoje oči jednom: miluje ga i gladi kao da je kršteno... Boga mi voli ga no svoje momke! Pa se časom zamisli: — Hajde sada... Sramotiće te gospodar da si se odocnila...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
prestade da je udovica, već postade majka Stojanova”, „ona sada prestala da je ženska već samo majka”, „čak i svoje kršteno ime gubi i jedino se zna kao 'tetka Zlata', majka Stojanova”.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Određen je bio da krsti Paulino drugo dete. Prvo dete, kršteno u katoličnoj crkvi, devojčica, umrla je. Drugo dete, sinčića, gospa Nola je, malo zakonom, malo svojom elokvencijom
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
hrišćanin” — kaže Vuk — „otide na Jerusalim a Turčin na Meku, onaj se poslije zove i piše hadžija dok je živ: pred kršteno ime dodaje hadži, npr.: HadžiProdan, Hadži-Osman; a kad se kršteno ne govori, onda se kaže hadžija.
: HadžiProdan, Hadži-Osman; a kad se kršteno ne govori, onda se kaže hadžija.” hendek (jendek) — rov, jarak hesap — račun hesapiti — računati, smatrati hećim —