Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Za tu zaboravnu pamet o Bogu i spomen mu pogibe, raziđe se u holuj! Bojim se s razumom da ne omahnitim, zašto ne ktedoh se osvestiti da koga udobrovoljim; ne setih se za sirote i siromaš; mene, svoju ovcu, zove imenom i veli mi urazumi se
Bojim se s mojim plećima vežući mi teške tovare nesnosne i tovareći na ljudska leđa, a sam ni svojim jednim prstom ne ktedoh im potpomoći i ni uzdignuti. Bojim se s mojom mišicom, jerno mišice Bog zgruhati će grešnim i lukavim ljudma.