Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neko kuca na moja vrata. Ana me zove na večeru. Tvoj pobratim III PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Dede, spasi bog! — prekide ga pop Spira. — Na spasenije! — odgovori mu domaćin, i kuca se i s njim a i s pop-Ćirom, i to još dvaput. Piju i razgovaraju se, i opet piju.
Domaćin navalio pa ih jednako nudi, češće pop-Ćiru, s kojim je manje poznat; kad se kuca, s pop-Spirom se kucne jedanput, a s pop-Ćirom uvek po dvaput.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Meni opet desno oko igra; plakaću. Tek što Paulina poslednju reč ispusti, a neko na vrata kuca. — Herajn! Vrata se otvore. Napred čika-Gavra a za njime Čekmedžijić. — Gospođa-Makro, jeste l’ radi gostiju!
Svi se čude. Stanu pred kuću Alkinu. Alka je već izvirivala kroz žaluzije. Srce joj jače kuca, eto joj žive želje Milivoja.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Vidiš kako ti uvatim? More, ne možiš da prevariš Grku! Vidiš, ja, vidiš! (Kuca se po čelu.) Nega da mu kažiš da mi više ne dođi u moja kuđa... JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ni tamo, u prošlosti, u njegovom bivšem životu, nije sve bilo lepo, svetlo, razborito, ali je bar čuo kako mu srce kuca, kad je kucalo. Mogao je da gaji i neku nadeždu. Pri kraju dana, kad bi se od konja rastao, nalazio je svoju braću.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Osobito kad je čuo da je gospodar Sofra tri hajduka ubio, poče ga armicijaš meriti, i sve kuca čašu s njime. Gospodar Sofra tek od bede odgovara, zeva, jedva čeka zoru; tako isto i Krečar. Nije šala, hiljada forinti.
kratkom kaputu, sa šest džepova napred, a na levoj strani gore iz džepa mu viri svilena „šamoa” marama, svakoj srce brže kuca.
Njeno srce vene. Padne u bolest, i to bolest srca; užasno žalosno joj kuca srce. Pa onda Pera sasvim se zabatalio, otpadno se od kuće, od matere, od oca, niti je izgleda da će otac na glavu
— Opet ti kažem, Sofro, da su naši dani izbrojani. Krečar digne čašu i kuca se. Gospodar Sofra kuca se i ispije, pa odjedared počne gorko plakati.
— Opet ti kažem, Sofro, da su naši dani izbrojani. Krečar digne čašu i kuca se. Gospodar Sofra kuca se i ispije, pa odjedared počne gorko plakati.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Razgleda druge karte.) Cela istina! Ala je ovaj drugi smrtan; no jošt se nada. (Prstima kuca karte po redu.) Venčanje zacelo; - mala zabava. Devojki velika radost, i novci u kući. MATI: To je.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
„Dosta nam je maca, meca, kuca i zeka!” — ova parola je, u jednom trenutku, izbačena kao čarobno uputstvo za osavremenjivanje dečje pesme.
Sremac, Stevan - PROZA
Da se kucamo. A g. Paji dođe nešto milo, kao mačku kad legne ispod vrućeg šparherta, pa se brzo maši čaše i kuca s domaćicom, a veli domaćinu: — More, priko, ti samo nakrivi kapu, pa uživaj! Kolaj rabota za to!
Radičević, Branko - PESME
Oko vrata, oko svoga zlata, Pa je stiska, pa je mladu ljubi, Od miline da j' ugrize zubi, Drkće moma, a srce joj kuca, Otpinju se od kavada puca.
u njeg' oči upravio, Za goricu zlaćano zahodi, Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je jutros, kad boj zaplamtio, Lako bi se čudu još dovio, Ma su Truci u nevrat rasuti, Pa na
svira jasno, tio, Krasnu pesmu udesio, Kô da tuži, kô da moli, Kô na srcu da ga boli, Baš onako milostivo; — Momi kuca srce živo; Spusti sude na poljanu, Glenu nebu, pa uzdanu.
„Tvoj posô, dragi, on je bio krut, Od' amo da ti skinem truda znoj; Na moje srce odi, odi amo, Što zdravo kuca, i to za tebe samo.“ 11.
“ 25. I meni duši nije bilo lako, A srce moje teško meni kuca, Ja gledeć u nju, sam sam s njome plakô, Što god sam rekô, jezik meni muca; A opet zato, bilo makar kako, Mada mi
„Za njom, za njom!“ jezik muca, Ma srce im čudno kuca. Oni idu, ma što bliže, Većma im se kosa diže, Pod kožom im strava mili, Dela pomoz', Bože mili!
Da, za goste!“ krčmar muca, Jer već i on puno s' kuca. Na sto bokal meće moma, A junaci na njeg' oma. Al' za curom s' vođa maša, Ma umače dekla naša. — „Laka nojca!
Jala, brate, udri, tuci! Poznaju se gorski vuci. Uroš gađa, puni, puca, Al' mu prazno srce kuca. Kud pogleda, onde pada, Oh da ubit mož' i jada, Što ga muči, što ga mori, Što mu živo srce pori!
I sve se više njemu prsa dižu, A vrelo srce sve mu većma kuca, Jer onde leži njeg'vog srca raj. „Al' di je anđô, da me onde čeka? Mileva di je?“...
Šta to mora biti — U sjeni valjda je? On ide tamo. Al' nije njemu kao što je bilo, Jer ako srce njegovo i kuca, Kô što je malo pre tu kucalo, Toliko silnom ljubav to i čini, To kuca ne kô da će štogod naći, Neg kao da će šta
njemu kao što je bilo, Jer ako srce njegovo i kuca, Kô što je malo pre tu kucalo, Toliko silnom ljubav to i čini, To kuca ne kô da će štogod naći, Neg kao da će šta izgubiti.
Da nije vetrić što kroz lišće mili?“ Na prsi on njoj ruku svoju meće I oseća di u nji srce kuca, Već micati se njena usta vidi, I opet ne sme da je zagrli, Jer on se boji da je opet natrag U pređašnji ne baci
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i sat zacaktao jasno i ravnomjerno, on ga uze u ruke, prinese desnom uvu i sav ozaren prošaputa: — Aha, radi, radi, kuca!
— A kuca? Hoće li tu biti i neka stara kuca, troma i vjerna, puna predanosti i tuge? — nije odstupao dječak. — Naravno.
— A kuca? Hoće li tu biti i neka stara kuca, troma i vjerna, puna predanosti i tuge? — nije odstupao dječak. — Naravno. Za kucu uvijek ima mjesta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
zgurile i, zajapurenih obraza, svetlih pogleda, zatalasanih grudi, slušaju mantafe, a ručicama stiskaju srce, da im ne kuca tako jako i silno... Odjednom iziđe i moja. Poznadoše je po crvenoj vrpci. Mati je, pri prevodu, poče izvrtati.
Kostić, Laza - PESME
greje od glave do stope, od glave do stope drkćući od nada, stala je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca rukom, iz bela grla, tankim zove gukom: „Hodite oci, oj, oče, hodi! otvori vrata jednoj siroti!
Gledao je vajaoče punu čari, punu mila, sve mu ruka lakše kuca, sve mu lice bleđe biva. Usami se, ne zna šta će, kosu mrsi, ruho kida, zamršaje srca svoga u lavirint sulud zida.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Mujo ne šćede ni oka na njih baciti, već jednako preda se gleda i kuca praznom lulom o tle, jer ne imadijaše je otklen napuniti kad u kesi ni praške duhana a u džepu ni prebijene pare.
Lalić, Ivan V. - PISMO
noću dišeš, ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine sunca: Već godinama u sinkopi snimo, A naša ljubav stari
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A šta je to tridesetak reči, pitam ja vas? Pa to se zaboravi dok kažeš — britva! — Jel ova kuca u pitanju? — upitah, manja od makovog zrna, poučena iskustvom prethodnog dana.
“ Naravno da čitava stvar nije nimalo literarno uspela, pošto daktilografkinja M. B. kuca naslepo. Dakle, šta je kazala Ana te večeri oko desetke, protežući se od jastuka, na severu, do Čarlija pored nogu, na
Počne da se kuca jajetom i da viče potpuno izbezumljeno: „Hristos voskrese!“ Ja i matori se povaljali od smeha. Bilo kako bilo, izmerimo
Zašto od dva, a ne od deset? — pitaćete se. Zbog toga što moj matori ne ume da kuca na mašini sa svih deset prstiju. Šta se dalje dešava? — Donesite mi duplu kafu u moju sobu! — naređuje.
I to samo stripove, čitulje i metereološki izveštaj ... Da kucnem u drvo! (Sule kuca tri puta u drvo, a zatim, iz zaboravnosti, viče „napred“, ali niko ne ulazi jer su vrata razreda još uvek zaključana.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U šumi ovoj, ko zna da sluša, besmrtno diše narodna duša, herojsko srce njegovo kuca i vidik blistav do sreće puca. U njenoj sjeni oporo se rađa čudesna sprava, čarobna lađa.
U mlinu starom ko bude sada, nije mu druge, glava mu pada, kuca mu zadnji sat!“ Kroz goru lomi divova grupa, gvozdenim hodom družina stupa, batova deset u brvna lupa.
Patuljak Rudar luta po tami, ide po gluvoj rudarskoj jami, pijukom kuca i lampom škilji, pažljivim okom u rude pilji, znakove daje, lagano hodi, podzemnom blagu rudare vodi.
Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada na vrata kuca. „Otvorte ljudi, bojim se munja!“ Uzalud zove sirota Rada, u maloj kući tišina vlada. „Ipak ću ući!
“ Evo i bure sa Mrazom dedom, okiva potok debelim ledom, eksere oštre pažljivo kuca, smrznuto drvo od studi puca. Vodopad stao, utihla buka, gnjura se u mulj zubata štuka.
!“ Uska vrata, širok deda, guraju ga ko medveda, oznoji se čiča sav. Čak i neka kuca skoči, začuđeno širi oči i sve viče: „Av-av-av!“ Najzad, bogme, s mnogo muke — drž za noge drž za ruke!
“ Iz rupe viri jazo, na sunčan žmirka dan, nudi pospanog mačka: „Kupite zimski san!“ Beskućna kuca skita, tužno joj svetle zene, svakoga usput pita: „Zašto ne kupiš mene?
Iz „Hajduk Stanka“ pokrade Janka Kȏ kuca tuđu kost, Andriću Ivi (neka nam živi!) odnese s Drine most. Njegošu slavnom iz „Gorskog vijenca“ otkide sjajno
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— O izvinite, gospodine, ja sam sasvim zaboravio. Evo, trčim. Pet minuta docnije lomnjava po stepenicama i deran kuca: — Smem li ući? — Slobodno, Vaskes! Vaskes, hoćete li me probuditi pre pet? — Hoću, gospodine.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
No šta je njegovo tamo? Je li daleko, il je u središtu što kuca u nama, radosno i neiskazano? Svet koji je svet ne može se izvesti iz Ničeg i Nečeg, niti se može postaviti kao
na ćuviku ili je mesar suši u dimnjaku a žena (kod žene smo stali) svlači se iza vajata i čeka na vrata neko kuca silazi s huma gde su krčme i mrtvaci i nosi kobasicu minut ispred konjanika koji uvek znaju strašno mesto eto
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Pa da zađemo po sobama. AGATON: Ček' da zovemo Sarku, neka ih ona sazove. (Kuca na Sarkina vrata.) SARKA (dolazi): Je l' me zoveš, prijatelj-Agatone?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Grudi se nadimaju od žudnje, srce kuca jače i veselije, a ti u sebi uzvikuješ: Kamo rad? Daj da se radi!... Ulazeći u školsko dvorište, Ljubica opazi kako se
»Šta ovo oni govore samo o zlu, kad je svet tako lep, sunce tako toplo i veselo greje, srce u grudima tako živo kuca i sve, sve je udešeno za lepo prijatno življenje!... Zar ja da ne prođem dobro, i moja budućnost zar da ne bude sjajna?..
tiho, prijateljsko saučešće u tuzi svoga druga, i još nekakvo osećanje, veoma prijatno i drago, od koga mu i srce življe kuca, ali se on stara da ga zasad uguši, jer mu danas i u ovakim okolnostima nije mesto.
Prelesna djeva kuša postojanstvo zaljubljenoga junoše, baca ga u tamnicu, muči ga, pa kad se uverila da njegovo srce kuca samo za nju, pruža mu ruku!... Ha-ha-ha... A on, šmokljan... U tom se vrata otvoriše naglo, i Stojan uđe.
Gde je ona?... Ah, odjednom se seti onoga strašnog... Kosa joj se stade odvajati od glave, srce se sledilo, stalo, ne kuca nimalo... I ona se sva okamenila... Užas!... Koje je doba ?... Zaranci... Pa on je već mrtav... mrtav!... ubijen!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Desi se da se probudim, od noćna bliza neba plava, i stavim ruku na srce što kuca jako. I da se tad u mislima zanesem, i osetim polako, polako: da je mladost prošla, pa se stresem.
Davno je mrtav taj čuveni muzičar u Novom Sadu, i taj čuveni oficir, a mrtva je i ona. Još samo moje srce slušam kako kuca. Cor meum vigilat. Moja „krivica“ u tom zamešateljstvu nije bila teška.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa čela padaju krupne graške znoja... Slama je pretresena, konji se uvode i opet počinje jednačit kas oko stožera...
Slavna pomrčino, u tebi se manje i crveni, al' za to, kako kleto srce kuca!.... Dršće ruka, pa grčevito steže suv, neokomišan koren, cepka suve šašljike, pa u tom zanosu baca ga na gomilu i maša
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Uh, saksije u kujnu!... Neko kuca. Izvol'te! II SIMA SOKIĆ PREĐAŠNjI SIMA (ulazi na srednja vrata): Dobar dan želim. PAVKA: Dobar dan.
(Pogleda najpre na vrata leve sobe i zatvori ih, zaviri zatim kroz ključaonicu Ivkovićeve sobe, a zatim kuca na vrata.) Danice, Danice! (Gunđa sam za sebe.) Gledaj ti, molim te, nje!
DANICA: Tako, od reči do reči! SPIRINICA: Dobro... (Ode.) XIII DANICA, IVKOVIĆ DANICA (kuca na Ivkovićeva vrata). IVKOVIĆ (skoči i odlazi vratima): Šta je to sad opet? Ko je? DANICA: Ja sam! IVKOVIĆ: Vi?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
trese u kapke, odnosi košulje sa doksata, (Vetar pred kojim žuti listovi u strahu beže), To znači: stara zima štapom kuca na vrata. GDE SU ONI VETROVI Samog sebe vek kao da preplovi.
Pandurović, Sima - PESME
Neko je sa mnom! Srce burno kuca... Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih. Noć postaje bela K’o velik pokrov.
Ko to kuca? Čovek, žena, dete? Mržnja, nežnost, prevara il’ sram? Svejedno je da l’ me razumete — Ma ko bio, želim da sam sâm.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne bleji, gdje koza ne veči, gdje pas ne laje, gdje dijete ne plače, gdje maša ne kuca, gdje se gusle ne čuju; hajd u kami, u goru, u vodu: tu ti mjesta nije!
jadu nema: Na lisicu pušku naslonio, Za pećinu glavu zaklonio; Kad udari, za mnogo ne mari, Kada puca, njemu srce kuca, Kad promaši, malo se uplaši, Kad ubije, od krvi se krije!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čagalj, Šunda i Rkalina šaptahu nješto živo meću sobom. Čagalj upro kažiputom u svoje čelo pa kuca u nj. Osinjača reče djeci: — Ajte’ poljubite ruku stricu i recite: Vala naš lipi dujo.
Kadgod bi vidio što nemilo hoćaše ga zaboljeti u kulji. Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prstima po utonulu želucu, a drugom rukom maha i govori nješto.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Od rose — zemlja se za noge lepi, puši. Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.) Glad mi zavija u stomaku — pseto, Pa zrnje nekog mlečnog klasa žvaćem.
O teži je muk od teških reči. BEZ LjUBAVI Kad će sneg iz moje glave da prestane: Već mi mesto srca kuca komad celca. Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca!
Ne znam: da l kraj mene diše grad il šuma, Da l sam svež ko šiblje il ko panj orono? O moj oklop ponoć kuca ko o zvono. KALEMEGDAN Gde je muzika što se nekad čula?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uhvati kapijicu i podiže je. Uvek se tako otvarala. Brzo ide po kaldrmisanoj stazici. Kuca i, ne čekajući da mu se odazove, ulazi, zaustavlja disanje, da mu glas bude gušći. — dobro veče, gospodine profesore.
U senci se vidi dečakovo lice, omršavelo i izmučeno. Dugo stoji, pa prisloni lice uz Adamov vrat. Čuje kako malo srce kuca. Udiše miris mlade kože i plače. Nisu hteli da me ubiju. Niko me se više ne plaši. Ali ti ćeš da porasteš.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Biće dosta ako, Kucnuv i ja u uzvišeno zvono, U koje kuca pokolenje svako, Jedno za drugim, s verom ili bono, „Vidim kako se, u magli što rudi, K'o nezapamćen mastodont
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Spasi me!“ Osećam: usta mi se osušila, u slepim očima, u bilima, pod grlom, pod grudima, svuda, ludo brzo bije, kuca nešto kao čekić; poludeću, umreću, šta će biti sa mnom!
Na stolu kuca sat onako, u uglu treptavim, bolnim, čini se, poslednjim plamičcima puckara kandilo. Mir ukočen. „Jao, šta ja radim?
Ali tačno mogu da zamislim kakav si izgledao u borbi i onda kad je tvoje detinje srce prestalo da kuca. To mi nije teško da pogodim, jer sam poznavao i tvoju dušu i tvoje misli. Siroto jagnje naše!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Između nas i njih leži nešto premučano, nešto tamno, kao umotan leš. * Izlaze mi pred oči agonije bliskih osoba. Još kuca, i dosta punano, arterija pod koljenom. Mišić srca još se besmisleno steže i rasteže, po snazi navike.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I srce hajdukovo življe i veselije kuca, i ono vidi pred sobom neku nejasnu nadu, obuzima ga neka svetla milina, i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Godina 1898. i 1900. ponuđen je vladi i možda bi bio i usvojen da sam ja jedan od onih koji ”kuca na mala vrata”. Tada sam zaista mislio da bi moj izum okončao rat zbog svoje velike razorne moći i isključivanja ličnih
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
K tebi se žure, šireći ruke, Gdegod te vide dečica mala. Voli te kuca, voli te cica, Vole te pčele, znalice cveta; Za tobom trče pilići mali, Kanarica ti na rame sleta.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA (otima se): Ako boga znate, pustite me. RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moga lica; ovo serce (hm) za tebe kuca. EVICA: Ah, ostavite me, ostavite me, ja s vešcima neću ništa da imam. (Otrese se od njega i pobegne.
Ovo je prezident što vam nosim Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on će pokazati koliko puti kuca srce kad oće da bude venčanje.
Miljković, Branko - PESME
obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Kao kip! RADAK: I sad si kao kip: Na tvome licu kap ne ostade Od one krvi što nam kazuje Da život kuca još u grudima... Vuče! Podaj mu nek’ se napije — U pljosci biće rakije — Nek’ se okrepi...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Neprijatelj već kuca na kapije Aleksinca. U ovom neprijateljskom približivanju varoši ima neke divlje poezije, nečega što je uzvišeno svojim
M. Obrenović ІV. knjaz srpski.« A? Je l' tako? — Tako, doktore. — Kaži mi pravo, kako ti sad kuca pod ovim tvoje komunsko srce? — Sasvim kao i pre, doktore. — No Černjajev i ne zna koliku je uslugu time meni učinio.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Mirno kuca srce moje, Kô u hramu svete zbilje. — Što mirišeš, pesmo moja, Kao tamjan bosilje? „Ne miriše tvoja pesma, — To je
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mora srce da mi grca, Jer na vrati kuca smrtca, Koje oko uvek suvo, Koje uvo svakom gluvo. Pre 1833. Sava Mrkalj STEFAN STEFANOVIĆ ODA NA RAT
devojke kipeća prsa ljubvom, Stidljivoželjno pogleda na mlada i lepa junaka, Da ga nedram’ grli, u kojima veselo Srce kuca. Plamtu obrazi sad mladom junaku, I on vernu danas traži sebi ljubeznu.
S tužnim srcem sad iščezne, Smrtni Srpstvu kuca čas; U prsima svaki nosi Svoje sudbe gorki klas. Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš
Jakšić, Đura - JELISAVETA
MIRA: A moje zakrvavio, Moj beli dane! STANIŠA (pritiskajući je k grudima): Lane! MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade....
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
” — „Jesam, gospodine, kako da nisam!” — „Tako te hoću, golube mog!” pa otrčim odmah na telegraf. (Pokret kao da kuca u taster.) „Gospodinu Ministru unutrašnjih dela. U mojim je rukama vaše sumnjivo lice, u vašim je rukama moja klasa.
Moram lično, jer ovaj naš novi telegrafista, kad je trezan, kuca kao singerova mašina, a kad provede noć sa gospodinom Žikom, pa vidim šifrovanu depešu, a on pljune kao da si mu, bože
Nastasijević, Momčilo - PESME
I zamuknuv li, zrakom to neznani zavedri dan. IV I znam, Veliko, mukom jedno, tu kuca srce. Uvoru gde izviralo, klici utaman biljka, tvrdom neznanja zrnu, gde se znalo.
3 Ne mene, ne mene, brata to u neznanju mog muklije tim potaja ova muči. 4 I znam, i znam, srce gde kuca, od zlata ili tuči, nemo u njemu raspinje se Bog. Plakalo il’ pevalo, trnova za uzdarje plete mu se u potaji kruna.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Razgleda se po crkvi i zastajkuje. Na velikome oltaru služi neki sveštenik: po bancima kleče starice i žene, zvonce kuca i pogdjekad začesta; zapaljene svijeće prosiplju blijedu svjetlost po crkvi, no ne mogu da osvoje tamu po uglovima, a na
Iako se tome nadao, osjeti toga časa da mu srce prestade da kuca, i za neko vrijeme praznim pogledom, hodajući po kući, u nešto prazno gleda...
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. OPROŠTAJ SA ŠAJKAŠKOM Ravna šajkaša polja, ostajte zbogom i dalje, Rastanka našeg kuca poslednji, evo, čas... Sin mračnih rudničkih gora iskreni pozdrav vam šalje: Nebo nek čuva vas!
U mraku i u samoći, Kad srce burno kuca i slatki beži san, I suze i nade svoje tamnoj poveri noći, A sutra budi vedar, kô majski vedar dan.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Evo ispunio se taj san. Koliko sam srećan! No, ko to kuca na našim vratima? Je li Mefisto ili Vagner? - Ni jedan ni drugi, nego Homunkulus, tj. „boj“ odeljenja za ručavanje.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
MATI PEVA ŽARKU JOVAN SUBOTIĆ Ustaj mali Žarko, Došla ti je kuca, Da joj dadeš rucka, Došla ti je cica Da joj dadeš vinca, Došlo ti je tele Da ku dadeš mleka: Ljoke, tele, ljoke!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
pa se još jedared pogledaše gos-Toša i gospa Nola, i onda, kao mađijom pokrenuti, svi troje se uputiše prozoru na koji kuca neko ko nije ušao pravim putem.
— Pavle pocrvene jako. A Branko, kada je to opazio, pocrveneo još jače. A srce u njemu nemirno kuca: ne, ne, nešto se promenilo, treba paziti kako govoriš.
Ali, vešta je bila da uori vreme, da je nema kad neko kuca, i da je kod kuće kad je niko ne traži. E, tako, uorila i sada, utekla na vreme ispred vas.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ulazi bled i ispiven mladić, lekar ga pipa, kuca po grudima, zagleda mu jezik i prevrće mu očne kapke. — A rđavo spavaš, je li? Đak potvrđuje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Gle, sat s klatnom! — uzviknu dečak, podiže uvis svoj pronalazak i postavi ga na stolicu bez naslona. — Kuca! — krajičkom košulje obrisa dečak stubiće sata između kojih se klatio konjanik na zlatnom orlu, kad se, najednom, začu
« — pomisli Zvezda i oseti kako se čitavim njenim telom razliva toplota, a u grudima nešto počinje da joj kuca. Kradom od sestara silazila je Zvezda na jezero, ostajući svakoga puta sve duže, postajući svakoga dana sve svetlija,
Došao je tek kad su po njega poslali Velika Kola, ali mogao je i da ne dolazi. Ni on nije znao šta to u grudima Zvezde kuca. Mogao je samo da nagađa. — Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! — reče Vidar. — Zato umiru.
Ni on nije znao šta to u grudima Zvezde kuca. Mogao je samo da nagađa. — Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! — reče Vidar. — Zato umiru. Zvezde su večne, ne znam šta je s ovom.
— Kako da znam koja je tvoja? — Moja je najnežnija, najlomnija. — Misliš na onu kojoj u grudima nešto kuca? Koja stalno pokušava da pobegne, jer ne shvata da će, nastavi li kako je počela, od sopstvenog bljeska izgoreti?
Šantić, Aleksa - PESME
Iznad gluha grada Svud slepi miši kruže, i u tami Buljina buče... I senke bez broja Sokakom grnu, i svaka kuca mi Rukom u prozor, kako prođe koja... Ti ne znaš...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ona nikad ne dostiže snagu opisa s kojima smo se maločas upoznali: Na loše ga mesto udarila: među puca, đe mu srce kuca, na pleći mu zrno izlazilo, i junačko srce iznijelo, i bijele komad džigerice.
To začula Alibegovica, pa govori svome gospodaru: ,,Gospodaru, beže Ali-beže, neko kuca halkom na vratima, čini mi se moj je đever Janko“.
hajduka; kad dođoše bijelu Konjicu pred dvorove bega Ali-bega, al’ kapija pusta zatvorena, zatvorena i zamandaljena; kuca Pavle halkom na vratima, a kad nitko ne šće otvoriti, zatrča se Sava od Posavlja, te preskoči kamenu avliju, i družini
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad se staneš bogatiti, tek ćeš onda skuplji biti.. Kojom no merom merite, so tom će vam se odmeriti... Ko kuca na vrati otvora mu se. Slepac novaca ište a ne očiju. Trpen, spasen. Lasno do posle vrlo oteža.