Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eno kako ružno stoji kad Arsa grk pođe kudgod sa ženom, pa ona dugačka k’o toranj, a on mali i snizak k’o patak. Pa još kad se uzmu ispod ruke, izgleda ona žena,
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ali rad sam da niko ne zna kuda idemo. Znate, čika-Gavro, da idemo onako — kako kažu ono — kad velika gospoda kudgod idu pa neće da svet zna? — Još ni to ne znaš! Inkognito! — Da, inkognito!
Radičević, Branko - PESME
Veče beše, al' ne beše kasno, Tek što sunce smirilo se jasno, I kudgod si, brate, pogledao, Sve si divno videti mogao, I najmanje kâno i najveće, Stenu, lipu i travu i cveće, — Cveće
XIV Jadna li je ljucka duša, Kad sve na nju nagne spolja, Kad s' odbranit zaman kuša, Kudgod gledne, svud nevolja; Zaman traži da odane, Kad sve žešće naglo amo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
se maćija kako Miloš živi kad kod kuće ne dobija jesti, pa pomisli, možda mu komšije daju, te će ona na njega paziti. Kudgod Miloš pođe, a ona za njim tajom, te bogme opazi ona njega jedanput kako odvrnu Divonjin desni rog, izvadi iz njega
mi je i moje sirotinje; šta ja znam za tvoj nekakav ćemer; ja kako sam došao, ovđen sam pao, pa nijesam ni ustajô ni se kudgod kretô! Boš, junak neće ni da čuje, već navalio na prosjaka: — Ja pare na srijedu, ja ćeš danas ovđe poginuti!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Kudgod se okreneš, svud se škola smatra kao nekakva robija ili vojačina. I tu se ti nadaj povoljnom uspehu u radu !« mišljaše on
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ali ne smem od brata tvojega: U tebe je bratac kavgadžija, Kudgod ide, on zameće kavgu.“ Kad to čula lepota devojka, Ona ide u goru zelenu, Te premeće drvlje i kamenje, Dok je našla
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kako ti miriše glava!” Onda žena ustane s njezina krila, pogledi žalosnu i plačnu devojčicu, pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz očiju mesto suza, i kad govorila, ruža ti zlatna iz usta izlazila!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
moj blagodetelj, da nije moguće meni stranstvovanje iz glave izvaditi i da ja gledam svaki dan kakvo blagovremenstvo da kudgod utečem, namisli jošt jedan posao sa mnom. Stvar je bila zaisto razumno izmišljena.
” Sreća moja što sam strašiv bio, a otišao bi[h] zaisto kudgod u planinu. Mnogo bi[h] puta pošao tražiti kakvu razvalinu i pešteru; no, kako bi k večeru bilo, a ja ti beži
Ja tamo idem gdi službu iskati, jer bi[h] rad nemecki dobro naučiti.” „Kad sam pošao, moram kudgod ići; ’ajde kud ti drago!” — otveštam ja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
zemlje, željno iščekivana iz godine u godinu, jer pre svake takve poplave izgleda ona osuđena na glad i propast. Kudgod se tada pogleda, vidi se presušeno tlo, tvrdo kao kamen, nesposobno da ishrani ijednu travčicu.
„Koješta! Ti mi dolaziš kao poručen. Pričao sam ti da samo s vremena na vreme živim ovde. Kadgod treba da otputujem kudgod, imam stotinu briga na kome da ostavim svoj stan i poverim mu svoje stvari. Kad si ti ovde, nemam više tih briga“.
On mu zlovoljno okrete leđa, ali crvena kvadratna mrlja igraše neprestano pred njegovim očima kudgod bi ih upirao. Osvrte se, tražeći pomoć, po dvorani i dozva k sebi, čim ih spazi na ulazu u dvoranu, oba pesnika:
„Vidiš onu belu lađu koja sad baš diže svoje kotve; ona će te odvesti kudgod zaželiš. Ali ćeš tu svoju odluku saopštiti komandantu broda tek kad budete imali Rodos iza leđa, jer niko ne sme znati
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Vrag odgovori: — Metni me u bocu i odnesi kući, pa me ostavi ondje, a ženi zabrani da u bocu ne tiče, pak ti sjutra kudgod otiđi, a žena će doći da vidi šta je u boci, i dok bocu otvori, ja ću uteći, a ti kada dođeš, uzmi bocu i vidjećeš da
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Oko nas svuda unaokolo treštala je puščana i topovska borba. Pođosmo da kudgod izađemo iz onoga gustiša, da se orijentišemo, jep nit cmo znali gde su naši, ni gde su Turci.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Brata svoga Venijamina, jednomateričića mu, ne vide ujedno šnjima i zabrinu se za njega da i njega oni pozlobice ne budu kudgod stopili. Reče im da ga imadu dovesti k njemu.
Svi ovi izokola Hananeji postaše nam neprijatelji. Niti više ovde smimo boraviti. Taki nam valja kudgod skoro bežati; a što je nas jedna šaka ljudi eda se možemo bočiti suprot svega ovoga vilajeta?
Te to vi je vera i zakon i Boga spominjanje. Neće ni da se prekrsti, nego prviput vraga spomene, pak hajde kudgod u polje, ili na put i za posao koji. Pak se broji da je hrišćanin! ...