Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad prvi put vide Božičku, svojim prijateljicama nije rekla da je to lepa žena, nego kuja. Posmatrala je mladu strankinju zažarenim očima.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
iz kukuruza, i ta vatra se, u dečjoj svesti, već razgara do ushićenja: Na jednom kraju buginja vatra, a na drugom laje kuja, u tami brblja nevidljiv potok, a jazavci silaze iz prastare šume i šunjaju se prema kukuruzima.
na narodsko poređenje, sa notom obaveznog preterivanja: - Druže, u onije' starinskije' čakšire bila golema turina, kuja bi se u njemu oštenila.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kaplar Jovo, uštogljen i prav, mrmolji i miče usnama kao zec u detelini. — Ve-ve-ve-ve ...ke-ke ...Kuja vuku pomokrila ruku ...Eto ti, ispade nešto. — Ama šta ispade, bog te vidio? — usturi se komandir.
Eto ti, ispade nešto. — Ama šta ispade, bog te vidio? — usturi se komandir. — Šta imaju vuk i kuja s Petrom Došenom i s njegovom kravom? — Vidim i ja da nemaju — pokajnički priznaje kaplar. — Izleti mi tek onako.
— A sjećaš li se kako me ispratila naša dobra stara kuja? Zapristajala je za mnom sve do iza posljednjih kuća mjesta, pratila me do pola ove iste strme kose, a onda je počela da
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da sam mu došla, reko bi da sam pohotljiva, i ne bi mi prizno da sam došla zbog njega, nego da, kuja, osetim vojnički znoj! Ko da ga čujem šta kaže!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dobro mu je kô ribi na vatri. Dolikuje mu kao krmači klepetuša. Drži riječ kâ i rešeto vodu. Zna za stid kao kuja za post. Zna plivati kao brus. Ide naprijed kâ i komad u šaci. Ima kao u kukavice gnijezdo.
— Ko pokopa popu bob u petak pred Petrovdan? — Krivo ralo Lazarevo krive laze razoralo. — Leži kuja žuta ukraj žuta puta.
(Jezik) 2 (PREDMETI) 55 — Bez kože uđe, s kožom izađe? (Hleb u peći) 56 — Bijesna kuja leži u ’rastovom panju? (Rakija u hrastovoj bačvi) 57 — Blesak, pa blesak, / i u blesku oganj gori — / i u ognju čovjek
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Golema prošlost zna katkad da proždre i sutrašnjicu, kao gladna kuja mladunčad. Budućnost pripada onima koji nemaju prošlosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I u pesmi on je oženjen, ali dok je u istoriji ta činjenica potpuno beznačajna, ovde je postala presudna: kuja Vidosava je organizator čitave tragedije.
on ne može da uđe u grad, ali ne zato što su vrata zatvorili građani Periteorija, nego zato što je to učinila neverna kuja Vidosava. Ono što u pesmi naročito odlikuje Momčila jeste njegova ogromna fizička i moralna snaga.
i koje — mada upotpunjavaju realističku sliku ranijih vremena — ne odlikuju se lepotom; takve su reči: bre, more, kuja, kučka, kurva, kopile.
Onda reče vojvoda Momčilo: „Čujete li, moja braćo draga! Izdade me kuja Vidosava, no dajte mi sablju ponajbolju“. Hitro su ga braća poslušala, dadoše mu sablju ponajbolju, pa je Momčil' braći
Kad pogibe Momčilo vojvoda, a gradu se otvoriše vrata, pak iziđe kuja Vidosava te dočeka kralja Vukašina, odvede ga na bijelu kulu, posadi ga u stolove zlatne, ugosti ga vinom i rakijom i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Vjerna kuja smjelo je jurišala na bezobraznika i tako je mnogi okačenjak odjurio poderana tura, srećan što je čitavo ostalo ono što
— Marš natrag, čuješ li! — povika Stric, pa pograbi sa zemlje neki suvarak i baci se na mališana. Kuja skiknu i odskoči u stranu. Nikolica planu i pusti uzicu. — E čekaj sad! Žuja, drži ga!
Kuja skiknu i odskoči u stranu. Nikolica planu i pusti uzicu. — E čekaj sad! Žuja, drži ga! Kuja zaurla i jurnu za Stricem. Dugonoga dječačina, videći da nema šale, skoči do prvog stabla i hitro se uspuza na drvo.
Dugonoga dječačina, videći da nema šale, skoči do prvog stabla i hitro se uspuza na drvo. U posljednjem trenutku Kuja se zaskoči, dohvati ga za nogu i skide mu prostranu stričevu cipelu. — Ajoj, zakla me!
Plakaću noćas dok ne zaspim. Neću ni večerati ... samo ću malo gricnuti ako bude pite. X Šta je kuja Žuja preživljavala one prve noći svog usamljeničkog stražarenja u logoru Tepsiji, to bi, kazano na psećem jeziku, bila
— Zove mene. — Umiri je, vrag s njom! — prošišta Stric. Nikolica se spusti na najdonju granu i proviri. Kuja je netremice piljila u pravcu njihove bukve, zatezala uzicu i žalosno cvilila. Mališan viknu: — Mir, Žuja, da ćutiš!
Mališan viknu: — Mir, Žuja, da ćutiš! Sad ću ja doći. Vjerna kuja veselo zamaha repom, leže i spusti glavu na šape, ali joj oči i dalje ostadoše prikovane za drvo na kome se krio njezin
Načinjene su čak i male stepenice s tri široke prečage pomoću kojih će kuja silaziti i izlaziti iz svog tajnog skrovišta.
Prilikom prvog uvođenja Žuje u novi dom nastade jedna nepredviđena teškoća: kuja neće, pa neće ni da priviri u jamu. Priđe samo sumračnom otvoru, nepovjerljivo pomiriše nepoznatu jazbinu i zabrinuto
Onda je mališan brzo izišao napolje, a za njim su dječaci izvukli stepenice. Sirota kuja, prevarena tako na brzinu, počela je da cvili i da zaskakuje uza strme zidove.
— A bude li Žuja spavala? Tu već ni Jovanče nije znao pravog izlaza, pa odgovori onako otprilike: — Kada kuja spava, onda svi spavaju, niko se ne skita po šumi.
— Šta kažeš? Ne razumijem te! — povika Stric. Opet veselo kevtanje kao da se kuja nalazi u potjeri za zecom. Stric nadiže obrve. — Ta šta kažeš?! Nije moguće da je zec.