Afrika
Kovači Đavale su poznati u okolini. Oni sami nalaze metal, tope ga u zemlji, kuju od njega mačeve, fetiše, ognjišta i nakite.
Oni ne mogu da se isprave, kuju mač sedeći, izdužujući se, zamahujući, božanski i goli, kao onaj Vulkan od Tintoreta. Mej je otišao svojim putem.
Veliki snažni mladići, detinjskih likova i vitkih džinovskih tela, sasvim nagi, kuju pod otvorenim nebom. Oni kuju klečeći, zamahujući rukama, i celim telom, jednim teškim gvožđem bez drške.
Veliki snažni mladići, detinjskih likova i vitkih džinovskih tela, sasvim nagi, kuju pod otvorenim nebom. Oni kuju klečeći, zamahujući rukama, i celim telom, jednim teškim gvožđem bez drške.
Oni kuju klečeći, zamahujući rukama, i celim telom, jednim teškim gvožđem bez drške. Kuju stojeći, raskoračeni, uzdižući se svojim zamahom u nebo kao crna vulkanska genija. Njine lobanje su savršeno obrijane.
Oni kuju igle, mačeve, koplja, od gvožđa i bakra koje sami vade iz ruda tu u bliskim rupama. Oni, kao što znamo, pripadaju zasebn
i kako dečaci čak do nasred ulice drže konce, čije krajeve pamudžije prošivaj u kroz jeleke i anterije; ili kako se kuju babuše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kome ne kuju talere, kao carici. Ali taj nacion zajedničke nesreće vezuju, i, u tom nacionu, svaki pojedinac, kad leže, ima istu
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na Kosovu kao amajliju koriste samotvornu britvicu (cela je iskovana od jednog parčeta gvožđa ili čelika). Nju kuju kovač i njegova žena, oboje goli, za vreme mladog meseca. Ovu britvicu nose oko vrata žene kojima umiru deca.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
plodove zbira, lovci skupljaju rogove jelenske, prepisuju ti dijaci jevanđelja, slikari daruju ikone i freske, kovači kuju dveri manastira, u kadionice tamnjan toči smreka, zlatna kandila ti iskivaju tuje za žir ti se jedino molim, žira u
Radičević, Branko - PESME
Bojak bogme kakvog još ne beše, Jer se mučni glasovi razneše, Kažu: Turci nešto ne miruju, Danju, noću brze konje kuju, Prah namiču, oštre jatagane, Česte knjige prate na sve strane, Još pomrko na 've gore glede — Bojati se od
Jedan reče: „Ta znaš kuju!“ Ma sad nešto čuju. Pa da nije ovi amo? I odoše brže tamo, Pogledaše, to on nije; Ali de se, de se krije?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
), pa ko je gdje poljubio mačku i kuju, pa šta je taj i taj pojeo. Pored tih nedoličnih rabota, objelodani se i pokoja ljubavna tajna između kakvog prijašina
— Najteže ti pade oproštaj s kucom. Pa da ...Evo, i ja kao da vidim tu istu kuju kako se s mukom otkida od znanog rodnog dvorišta, dok jezero polagacko raste i osvaja dolinu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kroz pećine gde se batrga čovečija ribica, dodiruju iznutra slepoočne žile vrele kao konjske sapi i čuju desno šta kuju Bugari i levo kako se svađaju Srbi, a oni, Grci, krotki i ćirilski, zagrljene dve prevratne zvezde, nose u naručju
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
se vrši sporazumevanje jezikom, to je jezička radionica u kojoj svi delovi jezika dobijaju svoju formu, gde se oni kuju, sastavljaju i rastavljaju“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A otac mu reče: — Muči, ne boj se. Uzmi komadić kruha, pa povedi kuju i ženu, a kad tamo dođeš i car te upita jesi li ih doveo, a ti reci: jesam; a on će te pitati koje su ti prijatelji, a
kad tamo dođeš i car te upita jesi li ih doveo, a ti reci: jesam; a on će te pitati koje su ti prijatelji, a ti pokaži kuju, a kad te upita koje su ti neprijatelji, a ti pokaži na ženu.
A kad te car upita kako to, a ti onda ošini kuju, a kad ona skikne i pobjegne od tebe, ti je vabni i podaj joj kruha, a ona će se oko tebe lagoditi.
Onda ošini ženu, pa će ona kazati sve što god bude znala. Kad sin to čuje, uzme kuju i ženu pa otide tamo, a kad dođe pred cara, pita ga car: — Jesi li došao? — Jesam.
— Evo ih, gle, — reče on. — Koje ti je ko? — pita car dalje. — Ovo su mi prijatelji (pokaže na kuju), a ovo su mi neprijatelji (pa pokaže na ženu). A car mu reče: — Kako to?
A car mu reče: — Kako to? — Tako, — odgovori ovaj i ošine kuju, a ona skikne i pobjegne, a on vabne na kruh, i ona opet dođe pa se stane lagoditi oko njega; potom primjeri pa ošine
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kovači Đavale su poznati u okolini. Oni sami nalaze metal, tope ga u zemlji, kuju od njega mačeve, fetiše, ognjišta i nakite.
Oni ne mogu da se isprave, kuju mač sedeći, izdužujući se, zamahujući, božanski i goli, kao onaj Vulkan od Tintoreta. Mej je otišao svojim putem.
Veliki snažni mladići, detinjskih likova i vitkih džinovskih tela, sasvim nagi, kuju pod otvorenim nebom. Oni kuju klečeći, zamahujući rukama, i celim telom, jednim teškim gvožđem bez drške.
Veliki snažni mladići, detinjskih likova i vitkih džinovskih tela, sasvim nagi, kuju pod otvorenim nebom. Oni kuju klečeći, zamahujući rukama, i celim telom, jednim teškim gvožđem bez drške.
Oni kuju klečeći, zamahujući rukama, i celim telom, jednim teškim gvožđem bez drške. Kuju stojeći, raskoračeni, uzdižući se svojim zamahom u nebo kao crna vulkanska genija. Njine lobanje su savršeno obrijane.
Oni kuju igle, mačeve, koplja, od gvožđa i bakra koje sami vade iz ruda tu u bliskim rupama. Oni, kao što znamo, pripadaju zasebn
i kako dečaci čak do nasred ulice drže konce, čije krajeve pamudžije prošivaj u kroz jeleke i anterije; ili kako se kuju babuše.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A nekaka baba, bog je ubio, ranjena, a jednako krešti za njom: „Udrite je, Turci! Vežite je! Tu kuju! Tu jaranicu hajdučku...“ A kad dete zapomaže, matora se veštica smeje: „Gde ti je sad Glavaš, da ti pomogne?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sramno, bilo podlo, bili skverni bludi, Oni pravdu i svetinju prave ili kvare, Gdi zakona njina nije, za sve to ne mare. Kuju misli kako hoće — „Zavjet s neba!“ kažu, —, I kumira kom' se mole u boga prelažu.
stanju, Gde razuzdane strasti mnogih zala, U ličnoj borbi i hudom neznanju, Slobodu ruše, a lance vazala I ropstva kuju, da na trulom panju Svog licemerstva goje roj kabala, Dogodila se j’ na dan Vidovdana Na Kosovu ta bitka očajana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jugovića, i kad im je saopštio da je ranu zadobio ne od Turčina — nego od žene, Jugovići su potrgli nože da na komade kuju iskidaju tek kad je to Jug izrikom zapovedio. Takav je red u patrijarhalnoj porodičnoj zadruzi.
“ Pa poviknu svoje vjerne sluge, uvatiše kuju Vidosavu, svezaše je konjma za repove, odbiše ih ispod Pirlitora, te je konji živu rastrgoše.
Planu Juže kako oganj živi, viknu Juže đece devetoro: „Povadite nože devetore, na komate kuju iskidajte!“ Silna đeca baba poslušaše, te na svoju sestru kidisaše, al' je ne da Strahiniću bane, šurevima riječ
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
On je za sobom uvjek na uzici vodio svoju, svakom poznatu, žutu kuju Žuju i čim bi neko počeo da ga zadirkuje, on je puštao uzicu i podvikivao: — Drži ga, Žuja!
Nikolica s prikolicom vodio je sa sobom kuju Žuju i u školu i ostavljao je vezanu u školskoj šupi. Njegov otac uzalud se protiv toga bunio.
Njegov otac uzalud se protiv toga bunio. Jednom je bio i prodao kuju čak u drugo selo, ali se dječak od tuge odmah razbolio, legao u krevet i smrknuto izjavio da će da umre bez svoje
Učiteljica Lana nije imala ništa protiv ove dječakove ljubavi prema vjernom psetu i puštala je mališana da dovodi kuju u školu.
Baš nek me vuk pojede. — Ehe, poješće on Žuju, a tebe će ostaviti! Ovo je upalilo. Dječačić uplašeno pogleda svoju kuju i skoči na noge. — Hajdemo brzo! U logoru dočekaše Nikolicu srdačnije negoli se Stric tome nadao.
— Ona će nam preko noći čuvati logor, kad mi odemo svojim kućama. Slažeš li se, Nikolica? Mališan zabrinuto pogleda kuju, pa logor, pa Jovančeta, pa opet kuju i odvrati teška srca: — Pa nek ostane.
Slažeš li se, Nikolica? Mališan zabrinuto pogleda kuju, pa logor, pa Jovančeta, pa opet kuju i odvrati teška srca: — Pa nek ostane.
Toga dana svima je bilo žao napustiti logor i započetu kolibu. Nikolici je bilo najteže, njemu je valjalo ostaviti i kuju da čuva logor.
Valjda mi je ona neki muškarac! — zajedljivo dočeka Stric. Nikolica ubrzano zatrepta i u čudu se zagleda u svoju kuju. Pazi, molim te, pa i Žuja je žensko, a on se toga dosad nije sjetio.
— zainati se Stric. — Oni mogu posjeći bukvu! — prepade se Nikolica. Najzad se dogovoriše da kuju vežu za jedno drvo, desetak metara dalje od njihovog. Tako se nisu morali bojati da će biti otkriveni.
Tako se nisu morali bojati da će biti otkriveni. Ko bi se dosjetio da pregleda sve bukve u okolini. Vezaše kuju i jedan za drugim popeše se na drvo.
— Tu bi svake noći mogli sakriti kuju, pa bude li neko po mraku pošao prema našem logoru, ima da upadne pravo kod Žuje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
s pameću živo vidi se i zovu se žive knjige, kojeno su nezaboravne i svašto raspoznaju, te dvostruko i mnogostruko li kuju.