Jakšić, Đura - PROZA
— A zna li za to Stana? — Eno je, — reče mehandžija, — gde kuka u porti, nesrećnica! Miladin pogleda tamo: — I nju je vreme porušilo; i ona je opala, bog je ubio!
Obradović, Dositej - BASNE
Počnu pojati. Ali što magarac zna što je slavujevo pojanje? On kaže da kukavica lepše kuka. Izgubi slavuj opklad, no uteši ga pastir govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju za tebe je to veđe poštenje što se tvoje
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I tu noć sam sanjao. Sanjao sam: a ja kao idem nekom livadom. Sve se zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud — ali ispod nje izbija sahat!
I oko mene je sad gora, pusta, mračna gora, i preda mnom je staza, i opet kuka kukavica. I čujem šetalicu sata, i ona kao govori: „Jan-ko! Jan-ko! i još nešto, ali ne znam šta.
— Valjda ja nisam ćorav ni lud; valjda ja znam kad sahat ide i kad ne ide! Moja mati šta će, ućuta. Kuka posle s mojom sestrom: „Ej, teško meni! Daće sve što imamo, pa pod starost da perem tuđe košulje!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zašto sam te toliko zavolela pa sad ne mogu bez tebe?... Moje te srce traži, kuka za tobom, kunem ti se umire za tobom. Bože, ovo je užas... Ubija me ova jeziva smrtonosna praznina samoće.
Pst! Kukavica kuka. Gde je moja senka? Gle pobeže u bezdan vremena, kao u muziku pobeže moja senka. Muzika! Kao neka bića koja sve znaju,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kad bi se i njemu desilo da zastane, među baruštinama, pa da izgubi put, za trenutak, Isakovič bi slušao kako kuka, na konju: „Ajme mene – križopuće!“ Odmah zatim prisetio bi se i poterao.
U kosi je imala nojevo pero. Krinolina joj beše rasečena, duž oba kuka, tako da joj se lepa, gola, butina videla, iznad kolena.
njegove sobe, u tom traktiru, u Rabu, bio je veliki sat, iz kojeg je, svaki čas, izletala drvena kukavica, koja sate kuka. Ta kukavica, pomisli Pavle, kukaće, tako, tu, i kad on ode.
Familija koja je slinava nije familija, nego gura na leđima. Nema u Kijevu gospože Agripine, da mi drnjoče i kuka. Rosija igra i peva! Pa sa njom i ja!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu. I tek tad, kad ga ugleda, vrisnu i poče da kuka, pavši na njega, grleći ga i ljubeći mu grudi, rame, vrat i uvo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
poređenja kojih su pune naše narodne pesme: „Sinu Miloš u polju zelenom / kao jarko iza gore sunce“; „Pišti kao guja“; „Kuka kano kukavica“; „Lepa kao gorska vila“ itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I, uopšte, mislim, prilično mi ide na jetru kad neko ko obilazi sve te festivale po venecijama i londonima, počne da kuka kako je nekada davno odvajao neki ćošak, ako shvatite šta oću da kažem. U čemu je štos?
Matavulj, Simo - USKOK
Puške držite u rukama! Četnici se nanizaše i povorka se stade verati kroz gustiš, preko kuka i rasjelina, čas penjući se, čas spuštajući se, svi pognuti, prihvatajući se za grane i krševe.
Sremac, Stevan - PROZA
ministar ostavio takvu i postavio baš u nju našeg Maksima, koji već četiri godine kako kuka za Beogradom, jer mu je potreban radi proučavanja i studiranja varoškog staleža, što je već krajnje vreme bilo posle
Radičević, Branko - PESME
Lepo, krasno, divno li je tamo, Avaj brate, kako li je amo! Iz kamena stoji sove huka, S grane suve kukavica kuka, Kukaj, ali prema svoje glave I još glave seje bućoglave!
Turci, bliže jalakanje, A sve češće puške popucuju, Uzbuni se selo ispod kule, A zaječa sa tanane kule, Sa nje kuka sinja kukavica Ta starica Fatimina majka, Ona gleda jadna za hajducim', Oh eno ih — ali sad ih nesta, U tami se
Strašne l' noći, strašne muke! O vratu mi njene ruke, A suviše none njene Oko kuka savijene... Zbogom, zbogom, kleta noći, Ta kad ćeš mi opet doći? Noći, noći, kleta noći, Strašna li si u samoći!
Nova dana, opet nova muka, Ona s' diže da iznova kuka, Kuka sada, pa će i doveka, Na 'vom svetu za nju nema leka... Oh ta mani i tugu i jade, Pa pogledaj te junake mlade!
Nova dana, opet nova muka, Ona s' diže da iznova kuka, Kuka sada, pa će i doveka, Na 'vom svetu za nju nema leka... Oh ta mani i tugu i jade, Pa pogledaj te junake mlade!
domu mu osta ljuba draga, Ljuba, brate, jedva dovedena, Dovedena, jedva naljubljena; Osta ona sama nesretnica, Ta da kuka kâno kukavica, Vojnu puče utrobica bela, Srpska puška nju mi je raznela.
dinu: Ta staroga mislim Ćejvan agu Što mu Gojko salomio snagu; dok je dina i dok je čibuka, Uvek će se za njime da kuka. Ta ko li je tako pušit znao? Ko li ikad taki dim puštao? Ta sve venac za vencem navali, Kad god aga lulicu zapali!
— Ali Jusuf ne zbori nikako: Srpskim mačem ona srpska ruka Presekla je Ture više kuka. Seče Bajko, ne mož' da oprosti, I preseca i sablje i kosti, Ta čudne je ruke pouzdane, Kog' udari, al' baš ni da
Samo gledni kako lomi Turke, Kako kroji saruke i ćurke! Ao Ture, već te želi tajka, A ti drugi, već ti kuka majka, A ti treći, ta osta ti ljubi, Ko će odsad da je mladu ljubi?... Seče Turke, ne da da odanu...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
pokradeni se vraćao kući, snužden i primiren, diveći se božjoj premudrosti: — Eto ti je vidi, osnovato-nepotkato, ni kuka ni struka, ali joj dragi bog dao pamet. Vjere mi, ko je uzme, biće srećan ko jedan po jedan.
Govorljivi Sakan-Džakan, intendant brigade, hvata se za glavu i glasno kuka: — Treba li ručak, daj Sakana, nema konaka, gdje si, Sakane, sad konja traže, drži Sakana.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ona ga i ne gleda, kuka, nariče. Kao uvek, spominje njega, pokojnika, muža; ređa njegove želje. Pa kada počne ono: na koga ih je ostavio...
— I kao da je mrtav, počne da kuka, oplakuje ga. Nije da ga ne voli! Ah, samo jednom da ga oseti, pa da... Ali kako će?
Kostić, Laza - PESME
Jede mu srce, pluću i kosti, „oh, bože!” vrišti, „oprosti, oprosti!” Prediše, kuka besomučniče, srlja na vrata, grmi i viče, sa sviju strana kaluđeri lete: „Šta ti je, šta je, trojice ti svete?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idem ja da se popnem na onu veliku krušku, pa da zakukam kao kukavica, a ti njega probudi pa mu kaži da već kukavica kuka, i da je već vreme da ide kući. Ti mu isplati ajluk, pa neka ga đavo nosi, jer će nas, lola, zatrti!
Ugursuz ustane, protrlja oči, pa reče: — Ama kako će kukavica da kuka sad oko Božića? Idem ja baš da vidim kakva je to sovuljaga.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Gde da se briše? O! Čarli! I sve to kuka, Čarli,da je ostavljeno, da je napušteno, pa o nekim, kao, tarabama, pa o potočićima, pa o nesreći, pao o slomljenim
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Trese se kuća s krova, s temelja: jauče Sreda, kuka Nedelja, čangrlja ponoć drven-žlicama. Tek koščat-ruka kostreš-starice ispruži hranu gladnim pticama, za smiraj dušā
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je pred nogama katastrofalnog seljaka samo da s mirom ode a on se diže na kolena i hvata gusle i kazuje dve reči: kuka i motika i viče po susedstvu: buna i komšija se odmah buni zar i poslednjeg dana u vojsku sve dalje ječi: buna buna
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Znam kad od onoga grešnoga Sime Jovanovića naplati dvaput menicu. Kuka onaj i preklinje, nija šala 22.000 dinara. I platio čovek, ali mu ovaj nije vratio staru menicu pa je izvukao i nanovo
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa onda maznem preko nosa: fik ! a nos u travu... On vrišti, kuka... Stoj, gospodine Pero, da znaš kako je beščastiti učiteljske porodice!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Koliko je po granama kuka, Tol’ko bilo na Jovanu muka! Koliko je u rukavu žica, Toliko ga ud’rilo str’jelica.“ 120.
Koliko je na jagluku veza, On’liko mi dopadnuo sveza! Koliko mu na jagluku kuka, On’liko mi dopadnuo muka, Što je mene mladu prevario, I sa srećom mene rastavio! 214.
ranim da mi aber nosi, Da mi nosi i da mi donosi, Dosad mi je tri abera don’o: Na dvoru mi do tri kukavice, Prva kuka nikad ne prestaje, Druga kuka jutrom i večerom, Treća kuka kad joj na um padne.
nosi i da mi donosi, Dosad mi je tri abera don’o: Na dvoru mi do tri kukavice, Prva kuka nikad ne prestaje, Druga kuka jutrom i večerom, Treća kuka kad joj na um padne.
je tri abera don’o: Na dvoru mi do tri kukavice, Prva kuka nikad ne prestaje, Druga kuka jutrom i večerom, Treća kuka kad joj na um padne.
Koja kuka nikad ne prestaje, Ono mi je ostarela majka; Koja kuka jutrom i večerom, Ono mi je jedinica seja; Koja kuka kad
Koja kuka nikad ne prestaje, Ono mi je ostarela majka; Koja kuka jutrom i večerom, Ono mi je jedinica seja; Koja kuka kad joj na um padne, Ono mi je otrovnica ljuba, Devet mi je
Koja kuka nikad ne prestaje, Ono mi je ostarela majka; Koja kuka jutrom i večerom, Ono mi je jedinica seja; Koja kuka kad joj na um padne, Ono mi je otrovnica ljuba, Devet mi je brata otrovala, I desetog mene okovala!“ 233.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ja sam ti lepo kazala da ćeš se kajati. A pekar, kako onda, tako i sad, kad u proleće gora lista, kuka; a narod, po njegovu kukanju, računa pošto će biti žito i hleb te godine.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— čuše se glasovi sa sviju strana. — Kome se, braćo, ne ide, — opet će govornik — neka se vrati, a ne da kuka i buni druge lude. Što se mene tiče, ja ću za ovim mudrim vođom ići dok me traje.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa i opet on ostaje i nadalje dobar komšija i pošten čovek. Onaj kuka, a ćir Đorđe veli: »Sam si dođe; zar sam ga s limon zvao?!
— Znaješ kako ima starinski reč sa Sveti Nikola i za onoga što se daveja: Upade si čovek u vodu pa kuka: »Pomozi, Sveti Nikola!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sa prekrštenim rukama, vezanim vilicama, opkoljen ženama, sa ženom, svekrvom, više glave, koja, sasvim zaboravivši da kuka, nariče, ponikla, jednako drži | ruku na njegovom ledenom čelu i čisto se igra pramenovima mrke kose, gladeći mu je i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje. Kuka kao (sinja) kukavica. Laje kao pas na zvezde. Ljulja se kao vuk iz gvožđa. Ljut kao ris.
Kuku, kuku, kô akov! — kakoće kokoš kad snese prvo jaje, čudeći se koliko je veliko. Kuku, Lazar — britvom zaklan! — kuka kukavica. Kuku, Stevan, Stevan zaklan! — Zašto? — Za ključ!
Kuku, Lazar — britvom zaklan! — kuka kukavica. Kuku, Stevan, Stevan zaklan! — Zašto? — Za ključ! — kuka kukavica, a odnosi se na legendu iz Temnića: kako je knez Lazar posekao slugu Stevana, svog blagajnika zato što je
— Ogladni ovako kao ja, pa ćeš i ti za me dva. 11 — Ma ko ono jutros sabajile (rano) kuka i leleče? — Ne znam počisto ko je, ali će biti naš, jer vaš onako ne umije.
da se bog na nju rasrdio što je tako mnogo tužila za bratom, koga je on bio uzeo sebi pa je pretvorio u kukavicu da kuka do vijeka.
(Kad nema velikih) 372 — Kako jaje nosi kokoš? (Belo) 373 — Ko bez konca prede? (Mačak; — mačka) 374 — Ko vazda kuka, a nevolja mu nije? (Kukavica) 375 — Koja je riba najbolja? (Pečena) 376 — Koja je riba najmanja?
“ Na to doteraju tovar do vodenice i vodeničar veže kobilu, ali ga ona udari nogama i ugine, a njen vlasnik za njom kuka.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kušmelj — zato što bijaše veoma rutav, Čagalj — stoga što je bio suh kao kuka, a Šunda — zbog toga što je govorio kroz nos.
Jedini Stipan sastavio ruke na grudima i gleda. — Ma šta sam ja kriv? Šta sam kriv, za rane Isukrstove? — kuka Čimavica, kad ga jedva dopade red da ga čuju. — Šta sam mogâ učiniti?
— reče fra-Tetka. — Ali, šta sam ja kriv? Šta sam mogâ učiniti, za blaženu Divicu? — kuka jednako Čimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A tada nastupiše i rđave godine za činovnike. Narod kuka na njih i stranke dođoše. Narod jurnu u stranke. Seljaci nanjušili mrs, jer od svih kasa, državna je najdublja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ima pop jedan, sad ga doneli u nosilima, ranjen kroz kičmu, a Tešoviću kapetanu vade desno oko. — A ko to kuka, ko to kuka? — To je seljanka jedna iz Makova, teško ranjena šrapnelom, i tu joj deca, pa joj operišu glavu.
Ima pop jedan, sad ga doneli u nosilima, ranjen kroz kičmu, a Tešoviću kapetanu vade desno oko. — A ko to kuka, ko to kuka? — To je seljanka jedna iz Makova, teško ranjena šrapnelom, i tu joj deca, pa joj operišu glavu. Grozni su doktori.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To se snaha nadnela nad mrtvim deverom i domaćinom, pa kuka i nariče, ali Đurica ne čuje nikakva glasa, no se samo čudi otkud ta žena ovde !
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sramota je otići u šetnju na zlatnome konju, a vrnuti se pješice. Zavukao se u sobicu svoju, pa ćuti i jednako kuka. Lija pak trči, pa trči za svojim pobratimom, dok ga jedva jednom stiže.
zlatnih dukata) kijača — batina kladi (pa jedi) — nosi klaftra — nekakva mera za širinu kličak — peteljka kljuka — kuka, vrsta motike u planinskim krajevima kovandžija — pčelar kozara — klanica za koze i ovce kokoška — (znači i) veliko
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nema nikakve sumnje da je kao majka strahobno ucveljena, a opet ne kuka i tako ga vređa jače no iko drugi. Kolika šteta što nije čovek da bi se mogao ubiti: gle, kako se krvavo pretvara kao
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
* * * Ne prođe dugo, mnogo, Al’ evo grobu gost: Četiri mlada đaka Doneše malen lȅs. Za lȅsom kuka majka: „Ta dete j’ — zar u grob? A ja zar još da živim Bez sina jedina?
Krakov, Stanislav - KRILA
Bar neće mor ati više amalski samar da vuče. A u beloj baraci je bilo uvek isto. Mija je stalno ležao uzdignutog kuka. Bol je bio već jednolik i umrtvljen. To je bilo tako obično, dosadno, da ga nije ni osećao. Nije ni mislio na njega.
On se pokrenuo, i bol je žignuo kroz smrskane kosti kuka i kroz ranu iz koje je gumeni dren bacao gnoj i vodu. Plamen mu je liznuo kroz glavu, i on je zastenjao bolno.
S druge strane mazge uz strašno jaukanje namestiše nekog bradatog vojnika kome oba kuka behu prostreljena. Mazga je nemirna, otima se, bije nogom. A rane žigaju i zato se ječi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa onoga brda ciče puške, a mitraljez kao da štepuje, pa samo soli oko nas. Neko kuka. Jedan ispred mene leži ia leđima i krv mu kulja iz usta, a on nemoćno zabada prste u pesak. — Napred, izginućemo ovde!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Šta može cvetak koji ščupa ruka Tek što ga rosa osvežila prva! Zašto da navek ona duša kuka Koja propade ni dužna ni kriva. Nit’ može svetlog ugledati danka Jer joj s njom rano mila umre majka!
prozor promoli glavu iz sobe i smiješeći se zapita me šta ono ja kažem da čine hajduci kad čuju kukavicu gdje kuka.
mu ja odgovorim, kao što sam mu i prije kazivao, da se za hajduke zlo proriče u onoj godini kad kukavica iziđe rano te kuka po crnoj šumi, a da ih njezin glas po zelenoj šumi vrlo veseli, i da je to znak da se odmeću i skupljaju.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
noći Mladen, osećajući kako će pući od jada, slušajući kako ona, misleći da oni već spavaju, predala se i na sav glas kuka, jeca, ne diže se, siđe i ode do nje. Zateče je povezane glave, uplakanu, svu mokru od suza, plača. Priđe joj i naže se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Prešavši dragu, stupiše u krševiti proplanak. Maša ne pita kud će, već besvjesno ide za njim; preskaču s kuka na kuk, a ustaviše se pod glavicom od samih visokih stijena i litica između kojih raste visoka trava.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ili, ako se baš zaboravi i pođe do njega, pa čak ode na samo groblje, opet tamo ne mora, kao uvek, da plače i kuka. Može se neki put i onako, jer, ako je za vajdu, dosta je. Ali ona ni to, ništa neće.
Sav se nekako izgubio, pomeo. TAŠANA Dobro, neka dođe. Samo da mi opet koješta ne govori. STANA More kako! Kuka i moli... Samo da mu oprostiš. (Odlazi.
Hajde da se obučem i bošče spremim za put. (Oblači se i vezuje bošče.) Utrči Kata i još sa ulaza kuka i nariče. KATA Kuku, kuku! Tašana, crna ćerko, šta učini?! TAŠANA Što učinih, učinih!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
takse i prijateljstva sa izvoznicima, eto, draga gospa Nolo, to nas je pomoglo, i to nas je sad i upropastilo — kuka Pava veterinarka. — Pre smo te reči s radošću izgovarali, a sad ih se grozimo. Moj Vasa je propao. Uvek pijan.
Milan je vaš, ali je i moj. — Starac luta sam oko univerziteta, umori se, sedne na neku klupu, i kad svet ne prolazi, kuka i jauče da je valjda i Bogu teško. Milan je stupio u poslednje časove i borbu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Doktor sa gospođom bio je za nas broj 70, jer se iz cele njegove tanke figure, kao ona kuka kod sedmice, izdvajao jedan od onih noseva koje su njegovi praoci preveli negda neokvašen preko Crvenoga mora a zatim
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Besno): A ono? Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo plače i kuka... (Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka?
I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena. Stamena kuka i moli: — Stojane, more Stojane, Gde se je čulo, razbralo, Brat sestru more da zema?
On? Zar on još da govori? Pušku! Uzima pušku, prilazi prozoru, naperi je. STANA (iza pozornice, kuka): Ne, oco! Slatki oco! Jao! TOMA (kod prozora, nišaneći): Njega, da... Njega da ubijem. Ulazi Arsa. ARSA Hadži! Ne!
Šantić, Aleksa - PESME
Ja, naslonjen na zid, prekrštenih ruka, Gledam kako doli, o hridinu šuplju, Neretva se lomi, a s visokih kuka Naga djeca skaču i s vikom se kuplju, Dok najmanje jedno po prudu se valja Galebovi kruže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Noževi su bili dugački i pravi, sa vrhom koji je ukoso usečen na jednu stranu i sa drškom kao kuka. Puške su imale dugu cev i tanak kundak, gotovo kao i kubure, no samo duži.
lep: Senje je pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec pao na zemlju, zvezde pribegle kraju, Danica krvava, na crkvi kuka kukavica.
Madžara unku načiniše, obgradiše groba Kajičina, da Madžari k njemu de dolaze, da mu mrtvu ne pretresu telo. Kuka kralju kano kukavica: „Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na mejdanu!
mjesec pao, na zemljicu, na Ružicu, nasred Senja crkvu; đe zvijezde kraju pribjegnule, a danica krvava ižljegla, a kuka joj tica kukavica usred Senja na bijeloj crkvi.
pribjegnule, to će ostat mloge udovice; što j’ Danica krvava ižljegla, to ćeš stara ostat kukavica; što l’ ti tica kuka na Ružici, to će ti je oboriti Turci, a i mene stara pogubiti“.
Osta jadna samorana majka, ona kuka kako kukavica, a prevrće kako lastavica; ona ide svome vinogradu, kosu reže, pa vinograd veže, suze lije, čokoće
Ide s vode, nosi vode ladne, hoće mene staru zam’jeniti!“ Ni bi snahe, ni od snahe glasa, veće majka kuka od žalosti, kuka tužna kako kukavica, a prevrće kako lastavica, i kukaće do suđena dana!
Ide s vode, nosi vode ladne, hoće mene staru zam’jeniti!“ Ni bi snahe, ni od snahe glasa, veće majka kuka od žalosti, kuka tužna kako kukavica, a prevrće kako lastavica, i kukaće do suđena dana!
I odoše kićeni svatovi. Kad uveče o večeri bilo, ide majka u dvor kukajući, ona kuka kao kukavica, i spominje svog Stojana sina: „Oj Stojane, jabuko od zlata!
cara udariti neće, niti može kraljevstvo na carstvo, jer je tako od boga postalo; čuvajte se raje sirotinje: kad ustale kuka i motika, biće Turkom po Mediji muka, u Šamu će kade proplakati, jera će ih raja ucv’jeliti.
povesmo: Vezaću ga uz to bojno koplje kao žena kuđelj’ uz preslicu kujundžija — zlatar kujundžika — kujundžijina žena kuka i motika — seljaci, narod kula — kuće od kamena; „u Hercegovini se“ — kaže Vuk — „svaka kuća od kamena zove kula, a u
zlatno pero kao vojničko odlikovanje za pobijene neprijatelje (nosilo se za kalpakom, a i na barjaku) čengel — gvozdena kuka za zid pričvršćena, na koju su Turci nabijali živa čoveka da tu viseći umre čerek — četvrt četobaša — četovođa
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
SE NAMRTVO VEZALA Pertla se namrtvo vezala Pa se noga iznaprezala Čak se i ruka trsila Da bi pertlu razmrsila Kuka stopalo ŠTA ME SPOPALO ODOH MEĐU ARAPE GDE NE NOSE NI ČARAPE Stvarno je najbolje dići nos Pa ići bos IZA PRVOG
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Često se pričalo o starim ustancima, kad se digne „kuka i motika“. Tih dana Jovanče se često sjećao onih vojnika, koji su pod oružjem prolazili kroz njihovo selo.