Petrović, Rastko - PESME
zaplamljen Varoškim đonom tvrdim kvareći polja ječma Osećah u sebi grozno praotaštvo kako se strvi Jezika otečenog kukah i bejah žedan Da izvršim, o da izvršim već jednom Osvetu onu krvi Majko ja sam i tebe vređao svojom rečju Opevao muke
zatvarah okna, trzah naglo, pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa, Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u patnji, očajanju; I vih se po podu, crv sam ne vi se, tako kad, u oranju; I Sunca, me točak zgnječi, i
zatvarah okna, trzah naglo pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa; Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u patnji, očajanju; O Sunca me točak zgnječi, i odvalivši oganj toči Žar svoju - ja poznah mlaz što krvlju