Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
mesom napitamo, A zemljicu krvcom obojimo I mejdane stare podnovimo; Rok neđelja, mejdan poneđeljnik, A utornik da kukaju majke: Ali moja al̓ tvoja, Alile!...
Pošteno ime, dobar glas što ga je imala kuća Aleksića — sve ode!... Kao da je grad potro... I sad jadaju i kukaju. Niko živi ne čuje tugu njihovu; niko ne veruje da oni nisu ništa krivi. — Oh, Lazare!... Lazare!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni, koje bi zatvorili tamo, počeli bi, već posle jedne noći u zatvoru, da lupaju u vrata, da zovu profoza, da kukaju i leleču. Ako je Garsuli i od Pavla očekivao to, jako se varao; nije jego blagorodije poznavao.
Ali se bojati za Trifuna. Kad se mator panj zapali, ne može ga ugasiti ni Bog! Petar im se smejao. Zašto, kaže, kukaju toliko? Pa nije Trifun ni prvi, ni poslednji, muž, koji je ženu otpustio.
Čudni su! Kukaju! S početka se raduju, kad sretnu svoju braću Ruse, bog zna kako. Žele da se približe rosijskom stilu života, da budu i
A kamoli slušati kako njih Srbe svi varaju. Dockan je sad, međutim, da kukaju, on ide u Rosiju i ništa ne traži; Isakoviči žele da, kao vojnici, poginu, a da ne moraju gledati, kako njihov nacion,
se, i tog dana, da se u štapskvarteri pojavi, nagizdan, sav u srebru, a vikao je to jutro i na Đurđa i na Pavla: šta kukaju? Lepo je u Kijevu!
A vo izšestviju svojem desjat kola tražio, za svoje stvari. Šta su imali da kukaju i čekaju? On se u Kijevu oseća dobro. Ako mu žena rodi muško, neće nikad požaliti što je svoga Novago Sada ostavio.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
I oni se uvek tuže i kukaju. I kod njih nema velikoga zamaha i poleta. Ničega od velikodušnosti. U vezi je s rabotljivošću i zabrinutošću, koja sve
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
A da putuju, to ne vole. Nije im u krvi. Kada se nauživaju i do mile volje nagledaju moćnih ljudi kako cvile i kukaju, bespomoćni bez svojih kola kao goli puževi bez kućice, starci ih odvode kućama i goste po dan-dva, dok se malo ne
Matavulj, Simo - USKOK
Znâm da onizi naše vjere drukče govore i da kukaju za nama, ali, ja mnim, u srcu bojahu se i oni nas, divljijeh gladnika! Svi bjehu nezadovoljni tim odgovorom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Po radnjama — ludnica! Svi kukaju kako nemaju love, te kako ćemo, te šta ćemo, a ovamo one šljašteće novogodišnje haljine sa hipercinima idu kao da se džabe
Ćosić, Dobrica - KORENI
A njemu se čini da svi kukaju nad njegovom sudbinom. On je najnesrećniji u Prerovu. Žali sebe tako potpuno da ne ume ni da plače; večeras mora da
pevanje vode, zvonko oticanje iz šestočesmenih usta, naježi se, sve je hladnije, drhti, u drugoj kući od česme kukaju žene, i ja sam ubica. Jesam, jer mi je Aćim otac, u džepu mi je pismo da ga puste. Jedno smo ja i on.
Dobro — odvraća tiho, a noge mu se čudno lome i savijaju. Muklo nariče fenjer i kukaju lampe prignječene mrakom. Pokušava da trči.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Engleske novine kukaju što naš barut dobacuje dalje no njihov“. „Takvom hemičaru, kao što je gospodin Lavoazije, nije bilo teško da i na tom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa kad na megdan poziva: Rok neđelja, mejdan poneđeljak, A utorak nek’ kukaju majke, Ja li moja, ja l’ tvoja, Alile, Ja li jedna, ja li obadvije, — onda kao da je onaj megdan ponedeljak sjutra,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču, kukaju), niko ne razbira što se pravi, a Turci zašli pa kolju. U moj se dom nabutaše (naguraše) petšest, ni sag ne znam kako.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
piše Starovlaše Pavle svome pobri Savi od Posavlja: „Pobratime, Sava od Posavlja, zelene l’ se lugovi posavski? Kukaju li sinje kukavice? Ima l’ trave oko vode Save? Idu l’ Savom vodom bolozani? Siju li već Turci lubenice?
Može li se po gori hoditi?“ Sava njemu knjigu otpisuje: „Pobratime, Starovlaše Pavle, zelene se lugovi posavski, i kukaju sinje kukavice, ima trave oko vode Save, idu Savom vodom bolozani, siju veće Turci lubenice, i nameću Šokci
još pusto nebrojeno blago, u planini hiljada ovaca; ostade mi samorana majka i sestrica bez bratske zakletve, da kukaju kako kukavice u mojemu dvoru bijelome“. Al’ besjedi Vuksan od Rovaca: „Ala, braćo, rđava junaštva!