Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
protomajstori uče da od zla spasava samo gore; da te od sekire sablja oslobodi, da te iz poplave izvlače čaklje i kuke, da te u mutnoj I ledenoj vodi iz usta kečige otimaju štuke; da se, kad sjaši, dizgini i uzde oduzmu od suknenog
Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata. U ovom mraku množe se omče i kuke, svinjska kuga i međ ljude se širi. U ovom mraku stavljaju na muke i seku onog koji braću miri.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
oblak kao perce, a u žilju mu zapleten čovek, crn kao ugarak, a zakačene mu na usta, pa kroz obraz i levi i desni, dve kuke kantarske, i oko vrata mu upleten kantar čitav onako sa sindžirom i jajetom...
Pa, onda, nemojte se zgađati lenjirima ni brljati astale mastilom. Nemojte mi drljati po duvaru kojekake kuke, kao onaj dugački što se sad tornja odavde; jer koga u'vatim, uši ću mu iščupati!...
Radičević, Branko - PESME
peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo, tamo preko Save, — Pa se otrov preko
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Da, na prstima dedine leve ruke Nokti su podsečeni čisto, u krug, A na desnoj izbile kandže i kuke: Po dva santimetra nokat je svaki dug!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Turčin, tuda prolazeći i te riječi čujući, odgovori mu na to: „Ja bi’ ti, brate, pomogao, ali đe ću ti naći kuke do neba?“ Mitar je naš, ne mari!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ Kad, moj brate, šta ćeš viđeti, ona skoči i poleće put mene. Stvoriše joj se nokti kao kuke od kantara, te ja bježi, a ona za mnom, dok prođoh četrdeset konaka, te sad ovđe krpim postule, pa kad mi pane na um
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Na kraj njivice, upravo kad se pođe dolje Markanovom Točku, stoji dirjek, uboden u zemlju, s one dvije kô kantarske kuke (S. Š.). To vele kô piše: carska šuma. Bože moj, Bože, čudne lepote u vašeg cara!
Kad gođ uđem u slavni sud, čini mi se da me iz sviju ćoškova bodu u oči one nesretne, paligrapske kuke. Žena me je, Bog je ubio, ustrašila, ona moja krezuba babetina!
Kućna mu je lumera, kaže knez, one dvije kantarske kuke (S. Š.). Sudac (ustade): Davide, čuj sad! Zakon osuđuje... David: A kamo ono: U Ime Njegovo? A, ne, gospodine!
oženjena, iz sela Meline, kotara Banje Luke, okružja Banje Luke, zemlje Bosne, a kućne numere one kao dvije kantarske kuke (S. Š.), na dvadeset godina teške tamnice u Zenici... David (skače od radosti i udara jazavca po njušci): O-o, jazo!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola je hodala iz sobe u sobu, učvršćivala na oknima sve kuke, da vetar manje trese prozore. To je bio čas pred noć, čas kad se u mnogim ljudima, pa i u gospa Noli, po knjiški
— Kad dovrši glačanje, unosi suknje u spavaću sobu, veša ih o prozorske kuke i o klinove slika, namešta šavove tako da se suknje našepure, a bluze ožive kroz razmaknute rukave.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad to čula Turkinja đevojka, pusti njemu na čekrk uzicu, na uzici kuke od čelika, izvuče ga do pola tavnice; progovara Janković Stojane: „Ko me pita sa tavnice b’jele?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
točak sa kolica i sa šivaće mašine kao i neke ogromne mamuze, zatim nekoliko potkovica, običnih i „turskih“, pa razne kuke, lanci, kutija od sata budilnika, neko staro prošupljeno suđe i još bezbroj drugih stvari, i bezimenih i s imenom.
od očeva, stričeva, tetaka, strina, baba i djedova naoružana svim i svačim, počevši od ljestava djeda Alekse pa do kuke za čupanje sijena koju je jedna bakica ponosno nosila na ramenu.