Ćosić, Dobrica - KORENI
Zna za kim. Naricanje ga izvuče na ulicu. I on, kao da je ubica što se kaje, kao da čika svoj strah, pođe ka kuknjavi. Zastade kod Velike česme, za celu čovečju visinu ukopane u zemlju. Odatle je vukao po dve testije vode.
između tri reke, on je najmlađi starac u ovoj kaljogaži s jednom jedinom livadom, ON ima najlepši glas u ovoj jutarnjoj kuknjavi ptica, on je zločinac, ubica, lažov, lažovčina, brada mu je bela od laži, jer je sam sebe slagao, i sada sebe laže,
A što tebi Vukašin nije bar orah poslao?“ A Aćim je, stojeći više njega, govorio mirno i tako Tiho daje u kuknjavi i uzdasima jedva razabrao po neku reč: „Čujte, hoću ovo da vam kažem: ne mokrite više!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Otkuda znaš! — zapita komandir. — Po kuknjavi. — Jest, jest, čuo sam i ja — dodaje drugi. — Kukali su obojica uglas.