Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PRASKOZORJE NA JELOVOJ GORI Krov kukuriče, grakće hrast, guče bukva u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Pošto je bio digao glas suviše visoko, ispade kao kad kukuriče promukao petao. „Čitajte, Palavičini“, reče, tiho, svome pomoćniku, koji je bio svukao rukavice, pa ih je sad opet,
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
sam ja sad Sad se više ne zna Ni ko je gde ni ko je ko Sve je ružan san prašine Čuješ li me Čujem i tebe i sebe Kukuriče iz nas kukurek (1956) VRATI MI MOJE KRPICE Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Oko kuće bez dvorišta s jednim Crnim jezdi Ništa. Zmijom pejzaž, rezbarija, sa tromeđe u me zija. Kukuriče petrov cvetak. Za nedeljom kaska petak.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— E, dede pričaj. Građanin se malo nakašlja, promrda ramenima, pa uze pričati takvim tonom da više izgleda da kukuriče, isto onako kao što smo mi odgovarali u osnovnoj školi i prepričavali poučne pričice: — Bila tako dva građanina:
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pojedoše, veli u dopisu, svu pernatu živinu. U celom selu ni piličnika! Ni petla ne ostaviše da kukuriče jutrom i da tako budi seljaka na poljski rad.
Sve pojedoše, pa sad, veli, mora sam ćata Pera, na sramotu civilizacije devetnaestoga veka, da kukuriče jutrom kao petao i da budi selo! Sve je pojeo kapetan sa svojom alovitom tevabijom i sa onom »prokletom Jerinom«.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ja s kraja! — Ja se mučim i nosim, a deca kraadu, kraadu! — kakoće matora kokoš kad snese jaje, a na to petao kukuriče: To nije lepo! — Kako reku! — kukuriče petao. — Kuku, kuku, kô akov! Kuku, kuku, kô akov!
— kakoće matora kokoš kad snese jaje, a na to petao kukuriče: To nije lepo! — Kako reku! — kukuriče petao. — Kuku, kuku, kô akov! Kuku, kuku, kô akov! — kakoće kokoš kad snese prvo jaje, čudeći se koliko je veliko.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
iz dvorišta kokošiji i kravlji, iz hrasta vrapči, iz Dunava šaranski i smuđevski, i sve se razume, i što petao kukuriče sa rude, i što lonac krčka, i što lipa škripi!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vukašinovim očima seljak dugo vitla petla ukrug, šarena krila mašu, padaju na sneg, petlova glava leti na krov i odatle kukuriče prskajući krv, u njemu kao u dubodolini u ponoć odjekuje petlovo kukurikanje, krv viče vrevom petlova i vreva prska
Treba sve, i najveće grehe ispovediti. Spolja se čuo jedan jedini manastirski petao. Ali tako zvonko kao da iz oltara kukuriče. Stresla se: da nije zora? Požurila je sa nabrajanjem grehova. ...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Rajnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela. Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Rejnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela. Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće!