Jakšić, Đura - PROZA
Jedan srednjih godina čovek ležao je od rane, kuršum mu je kroz slabinu projurio — za nekoliko oka kukuruza umal’ ne pogibe. Hteo je krasti. Siromah! Možda je i gladan bio?... Odmah do njega ležaše jedna stara baka. Bože moj!
Te jeseni digosmo na tavan nekoliko merova pšenice i dvoja-troja kola kukuruza: to beše sve!... Godina šeset druga beše mršava prethodnica strahovitoj šeset trećoj godini...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad smo Grabovcu došli, htedoše da zapale han tj. tursku kuću; no bijaše blizu jedan čardak pun kukuruza, te ja jedva odbranim da ne zapale han, jer bi i čardak izgoreo, a ̓rane nam treba. Odatle pođemo u Ljubinić na konak.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Šta se on puta uspavao kod svinja, a svinje pravo te u Rakinu njivu pa načine pokor od kukuruza. Jedno jutro seo gazda Raka kraj vatre, pa puri purenjake i pripija pomalo rakije...
— Batali, more, svađu, pa se namirite lepo kao ljudi... To je sramota — komšije, pa se koljete oko nekoliko strukova kukuruza! — poče Stevan da ih miri. — Baš, gazda-Radovane, biće mnogo dvaest vreća — po duši reci! — prihvati Ilija.
— Ako ti nije pravo, a ti apeliraj! — podviknu mu Stevan, pa se okrete Simi: — Eto tako, Simo! Daćeš mu dve vreće kukuruza; a sad idi te goni onu nazimad kući i gledaj da ne odu opet u štetu. I svi se raziđoše.
prpa — veliki strah pudar — čuvar vinograda, poljski čuvar pulija — sjajno metalno dugme purenjak — klip mladog kukuruza pusat — oružje pustemica — gađanje rukom; grana koja smeta pri prolazu Radiš — đerdan od nanizanih lešnika, igračka
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A šta ću raditi? — reče Ivan. — Ova kiša ne da napolje. Nego ti ovde sedim s decom i razgovaram. Juče komismo malo kukuruza, pa danas — eto... Išao sam malo do subaše. — Do subaše? — preseče ga pop. — Ja, zvao me. — A što te zvao?
istrebljenje, uništenje ištira — vrsta poreza u hrani jaglica — iskokano zrnevlje; pucanje pušaka kao kad se kokaju zrna kukuruza jako — sad jandžik — vrsta torbe jaran — drug, pobratim jordam — oholost, ponositost kabuliti — dopustiti nešto,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Krmača. — Rovašene? — U desno uho. — E, to su crkvene svinje! Tjeraj u obor pa im podaj kukuruza. A kmeta pozdravi nek zakaže selu da pazi na te svinje; jer ako još jedanput čujem da su upale u tuđe dobro, prodaću ih
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Nema po džepovima — veli domaćin s vrata — tražio sam, pa nema... Sve neke mustre; mustre od kukuruza, i neke mustre od vunice, valjda za ćerku, treba nešto udavači... — Pa di je, vragu, metnuo!
Ta do’će red i na vas! Nek plaču babe i starci, što im se to više ne može strefiti, a vi do prvi’ kukuruza! Ostalo je, fala bogu, još ćuvegija! A devojke se onda smeju kroz plač. Mlada se pope u kola i sede uz devera.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
iz pozadine pristizalo forsiranim maršem, okrete bezobzirce nazad pa se istopi u onom beskrajnom moru požutelog kukuruza koji se kao talas povijao pod nogama izbezumljenih masa gonjenih pa klenom rafalnom vatrom iz topova svih kalibara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
se tako razmestiše, po klupama, na tom doksatu, u hladovini, u kojoj su visili čitavi grozdovi lanjskih klipova kukuruza i paprika, kao crveni venci.
Smejao se živini, što trči na zrna, kao da su s neba pala. Kad je ispraznio šaku kukuruza, počeo je da im stresa duvana i smejao se živini, začuđenoj čime je nebo hrani. Veli: ne valja to što Pavle radi.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Natrese krušaka, najede se kukuruza, a onda zaprijeti da će na kraju pojesti i mene kad nestane posljednje kruške i posljednjeg kukuruza.
krušaka, najede se kukuruza, a onda zaprijeti da će na kraju pojesti i mene kad nestane posljednje kruške i posljednjeg kukuruza. Povazdan zato brojim kruške na drvetu i kukuruze u njivi i računam koliko mi još ostaje da živim.
— Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po vratima i mijuče: „Žućove-junačino, pusti me da uđem!“ Dok je to iz kukuruza prisluškivao, mačak Tošo sav se nakostriješi od velike ljutine i dođe sličan velikom ježu.
Šarov prileže na ivici kukuruza, a mačak Tošo stade ispred njega i povika: — Mijau, izići mi na megdan, buvolovče Žućo, lažove jedan, kradljivče
Poput oluje, Žućo se sruči do kukuruza, ali mačak Tošo munjevitom brzinom odskoči u stranu, a Žućo se istog trenutka sudari s velikim Šarovom i ... ...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kovčeg sa njenim telom izložiše u jednom tremu, okrečenom belo, sa čijih je greda visilo bezbroj venaca, glavica luka i kukuruza.
beše se uselio Aranđelov sluga, matori Ananija, sa babom i ćerkama, dovlačeći jednako seno i slamu, čitave stogove kukuruza.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U istom, boljevačkom kraju, kada porodilja šalje popu sud za „molitvu“, ona metne u sud onoliko zrna kukuruza za koliko godina ne želi da zatrudni.
(Vuk, Dodatak, br. 60) — Deca su kai šuljci (slab klip kukuruza; slabo dete ili mladunče; otpad). (Radunović, 1988, s. 85. i 425) — Što roditelji na ognjište, to dijete na bunjište.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
pomilovanje za sebra što niče i umire kao trava u zaborav iz zaborava, za trideset kućica njegovog krompira, za usukano kukuruza stabaoce, za dim nad krovom, za ono gde je, sledeći oce, pogrešio delom i slovom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ono miriše na memlu hladovitih dvorišta i na vodu u kojoj ima železa. Njih starac hrani zrnima kukuruza. Vazduh počinje da ključa od ptičijeg lepeta. – Radi seo njegovoj kući...
Otac će sedeti za stolom i gledati u zid, a majka će klečati kraj limenog šporeta, gurajući kroz tesan otvor čutke od kukuruza. Otac će kazati: »Što nijesi javijo?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Stric Nidžo pokušava da loženjem vatre u njivi odagna jazavce iz kukuruza, i ta vatra se, u dečjoj svesti, već razgara do ushićenja: Na jednom kraju buginja vatra, a na drugom laje kuja, u tami
Stric Nidžo, pošto je odbranio njivu kukuruza od jazavaca, dugo posle toga nije imao mirna sna — bio se navikao da skače iz postelje i viče na jazavce — ali deda
rasipa pri mlevenju žita); zavagivati niz put, (zanositi se u hodu, poput bogalja); ganjak (balkon); slatkovina (trava iz kukuruza, slična lozici); neumorno ciguljati (ponavljati nešto piskavim glasom); kopnica (komad zemlje na kome je sneg iskopneo);
Kopitom kopa, kao košuta skakutaće kroz reči. Kas kroz kukuruza klas, veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje. Igra koja je dala ovakva mala poetska otkrića nije bila ni
Milićević, Vuk - Bespuće
puna boja, izrezana i ispresijecana međama, puna ječma što se žuti, zobi što se zeleni, rijetkih, malih crvenkastih kukuruza, gustih, sirovo zelenih konopalja, i šarenih bara i košanica.
I onda, on je gleda gdje šeta kao mirna, ponosna gospođa kroz tamno-zelena polja, puna kukuruza, obavija se oko brežuljaka, zasijanih zlatunjavim ječmom, niskom i rijetkom pšenicom i zelenom bujnom zobi, vijuga preko
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Evo ih onda, izviru, neko puteljkom iz kukuruza, neko plovi carskom džadom, cestom državnom, pa još se i na kobili ljulja, treći trnapi iz prvog sutona pravo za večernju
Stric Nidžo već duže vremena bio je u Banatu, otišao da se nađe oko berbe kukuruza, pa živa zgodacija da se ljudi malčice razbaškare i dadu srcu na volju.
danas moguća, osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni, kad čavka glasno čvakće o smrti i rastanku, a otežao koš, pun kukuruza, smireno najavljuje da se valja zeričak odmoriti, pa opet — Jovo nanovo — u sjetvu, u vječito obnavljanje, čekati ona dva
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
PAS I KRMAK Zavirio jedan dan pas krmku u korito gdje bješe punano skroba i kukuruza, pa mu zavidje i reče: — Blago tebi, moj lijepi i debeli druže!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Drugi bi odavno izgubio glavu. SELjAK: To jest; ali promisli i ti, koliko sam te puta omilovao. Koliko sam ti puta i kukuruza davao. I da sam teo, mogao sam te pustiti da crkneš od gladi; za sve ovo valjda i ja zaslužujem blagodarnost od tebe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A teška omorina pritisla zemlju, kao da je davi. Jedino je Tanasije bezbrižan, objahao lafet i zaglabao klip kuvanog kukuruza koji je digao negde uz put. Potporučnik Aleksandar mi priđe i priča kako nigde nije video lepšeg naroda nego ovde. —.
Tu su vojnici nahranili i napojili konje. Za ljude nije bilo ničeg. Imalo je mladih kukuruza, ali nam rekoše da se vatre ne smeju ložiti zbog blizine neprijatelja. Sunce je već zašlo.
Laka para dizala se sa zemlje, noseći miris izgnjavljene trave. Vojnici su sekli strukove mladih kukuruza i davali konjima, dok su oni krunili mlečne plodove i žive jeli. Komora nas još nije stigla, niti znamo gde je.
Iz kukuruza iznose mrtvoga vojnika. Ruke leša još su mlitave, glava zabačena unazad, a oko usana sveže masnice krvi. — Kuda ga nos
U Bošnjaku smo ostali pet dana, a šesnaestog avgusta zorom kretosmo. Maršujemo pored već zrelih kukuruza, požnjevenih ili izgaženih njiva i napuštenih zaseoka. Pri zastanku slušamo udaljenu topovsku paljbu i cvrkut ševa.
A pred nama, ispred visokih kukuruza, prašte puške... Komandir otrča napred. Kroz puščani prasak kao da se čuje neka pesma... čini mi se „Oj Srbijo“.
— Prekinite paljbu, pobiste naše! — izlete iz kukuruza jedan pešak. — Ura, ura! — razležu se povici naših pešaka iz daljine, i baterije zamukoše.
Hteli bi da kroz onaj kukuruz vide delo svojih ruku. Da vide raskidana tela neprijatelja, i da likuju... Ali iz kukuruza su izvlačili mrtva tela naših pešaka, pa ih ređali kao pokošeno snoplje na čistini ispred topova...
Tada su privedeni vojnici iz one čete koja je bila u rezervi, a nalazila se ispred naših topova i onog kukuruza. Vojnici su slegali ramenima, jer su i oni čuvali glavu od puščanih metaka, te i ne znaju kako se to zbilo.
— Zašto baterija ne gađa!?... Streljaću vodnike! — viče odnekud iz kukuruza komandant diviziona. — Radomire, pali! — zagrme svojim glasom potporučnik Aleksandar.
I ode tako, sa kupusom. A gotovo su svima iz torbe virili klipovi kukuruza. Sunce je već zašlo, kada i mi kretosmo, i malo zatim skretosmo u jednu livadu između kuća, gde postavismo topove.
Vetar ćarlija i povija talasasto već zrele stabljike kukuruza, a sunce jesenjim zracima kao da miluje. Oko tornja čuje se veselo cvrkutanje vrabaca.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
45. Udri, udri, sitna kiša, Oj dodo le! Moj božole! Te porosi žito, vino, Oj dodo le! Moj božole! I tri pera kukuruza, Oj dodo le! Moj božole! I lanove za darove, Oj dodo le! Moj božole! I kudelju tankoviju, Oj dodo le!
Da porosi naša polja, Oj dodo, oj dodo le! I šenicu ozimicu, Oj dodo, oj dodo Le! I dva pera kukuruza, Oj dodo, oj dodo le! 48. Naša doda Boga moli, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kraj barovitog mora, ispod sela Kondokali, zarasla loza. Na jednom brežuljku opet grobovi, ispod kukuruza. U selu Kondokali bilo je, kad je pomor u vojsci bio opao, godine 1916, varijete Dunavske zanatlijske čete.
To isto nebo, žuto produženje polja kukuruza, u nedogled, u jesenja poslepodneva, mešavina boja peska i slatine. Konjanik pod njim ima tup osećaj da mu vetar jaše za
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Budi te škripanje kola i vika dece, koja skaču od tebe i trče pred kola, na kojima je košar pun kukuruza. Dižeš se i ti, pa zajedno sa kolima i celom gungulom ulaziš u avliju, a tamo, pod trešnjom, stoji pogolema »rpa«.
Nastaje izručivanje kukuruza i muvanje dece oko »babica«, a u to vreme redara se ustumarala, pa juri iz kuće u mlekar, iz mlekara u podrum, iz
Nastupaju njive. Ulazimo u planinu od kukuruza. S obe strane puta podigla se nedogledna gora... Ništa ne može radnika tako oveseliti, ništa mu ne može naterati srce
Sunce se smirilo. Obran poslednji red kukuruza i natovaren na kola. Skupljaju se radnici pod brest. Sreten mi vodi sitog »Sultana«, prebacuje preko njega gunjac i
Opaziše nas i ućutaše. Pred nama se viđaše ogroman plast, a na vr' njega stajaše upaljena sveća. To beše velika rpa kukuruza, najveća u celom selu, sastavljena iz četiri velike luke i dve njive planinuše. — Dobro vi veče, radnici!
Isprečali se dugački purenjaci, sve jedan preko drugog, te sastavili veliku rpu kukuruza. Jedan se isturio zadnjim, debljim krajem, sa prelomljenim tepeljkom, pa se nadžedžio, ka' đetić u majčinu krilu; drugi se
baca ga na gomilu i maša se drugog, a sutradan na čistoj, okomišanoj gomili, valjaju se po sto neokomišanih, izlomljenih kukuruza.!... Slavne naše pripevalice!.... — Je l' ti drago, Jovo? dirka ga Anđa. Jovo ćuti, pa samo lomi kukuruze.
A mladeži se ne drema. Oni bi, da mogu, produžili noć u dvoje, u troje i sa zebnjom gledaju, kako nestaje ispod njih kukuruza... Već se lakše radi, a više šali i zadirkuje. Jovo se opet dovuk'o do Milice, pa je uzeo za ruku i steže.
Ide taj na veselje, k'o slepci na daću. I nesta ga u pomrčini... Komišioci se već raštrkali. Oko kukuruza ostala samo mladež i poneka žena među njima, a stariji se digli tamo pod granati orah, gde se otegla sovra, čak do
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KUKURUZA 164 ORAH 165 ČOVEK I JABUKA 166 KAKO SE NAPAJA DRVO 167 LjUBAVNA PESMA 168 SEČENjE DRVEĆA 170 BALADA O STARIM ŠLjIVAMA 173
KLIP KUKURUZA Klipovi kukuruza, sredovečni, Puni i jedri, zubati, mlečni; Nosevi pod kragnom: svi su, naime, Obučeni ko usred
KLIP KUKURUZA Klipovi kukuruza, sredovečni, Puni i jedri, zubati, mlečni; Nosevi pod kragnom: svi su, naime, Obučeni ko usred zime.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Onda bi izlazila i išla ka onoj ravnici, podjednako ravnoj zbog zasađenog kukuruza i duvana. Tada bi se sve brže primicali.
Pandurović, Sima - PESME
A oko puno gorkih, teških suza. Dopire tužan žamor kukuruza Po polju punom suza, punom rose; Poslednji vetri vapaj seni nose Zorom, životom što će ih sve strti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako smo i mi! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! — dživdžuće vrabac oko zrna kukuruza koje ne može svojim malim kljunom da proguta.
Kutnji ti je stožer jak i tvrd; u ajvanu i u uljaniku napredak; ranog žita i ozimog biti će na pretek, ali jaroga i kukuruza poredno; u livadama i u šjenokosima nećeš kosu unositi nego košjerić i kućen zato što će ga ljetna pripeka uništiti;
Duva preko rodnih voćaka, preko groznih vinograda! Duva preko korenitih kukuruza, preko tankih konopalja, preko klastih ječmova! Preko pšenice belice, preko zelene deteline!... Duva vetar! duva vetar!
Beskućnicima 1 Imam kuću od ivova pruća, Ambar-tikvu punu kukuruza I ponjavu od stotine ljeta, Izgorila na stotinu mjesta, Da s’ okrpi, još bi nova bila!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On je svakoga jutra „divanio“ malu misu, ali kako bješe vrijeme najvećeg poljskog rada — okopavanje kukuruza — nije niko dolazio ni u crkvu ni inače k njemu. Najposlije ogranu i nedjelja. Sve, i staro i mlado, spremaše se crkvi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Od Morave, iz kukuruza, pukot i vreva i klobuci dima kao da je svaki struk kukuruza Turčin što pućka na čibuk; srdito frkćući, đule tresnu u
Od Morave, iz kukuruza, pukot i vreva i klobuci dima kao da je svaki struk kukuruza Turčin što pućka na čibuk; srdito frkćući, đule tresnu u šiljato kole, trbusima čerkeskih konja namenjeno, pa kao u
Ni drugi s njom nije pokušao. Jedino pop. Pa i njega je majka nagovorila. Smračilo se zelenilo kukuruza. Ko bi smeo s njom da pokuša! I taj Tola! Budala, boji se Đorđa. I on je muško! Zvižduće, ništa ne slugi.
Lomila je prste. Učiniće to zbog Đorđa. Za njegov spas. Mora. Dižući se, pridržavala se za stablo kukuruza. Jednoga dana i Aćim može da kaže: „Isteraj, sinko, ovu nerotkinju i uzmi sebi drugu ženu.“ A ja? U moravski vir!
Snažnim belim rukama Simka steže rešetke na otvorenom prozoru. Mesec mleči veliku gomilu žutog kukuruza. Roneći po radosnom stidu, dugo gleda u detelište među kukuruzima sa četiri zdepasta plasta.
Senka se odmakla od njega. Bio je na suncu. Ne čuje srpove, ne oseća u vazduhu poslednje dahove svaljenih kukuruza. A ono u Beogradu nastavilo se ovako: Zora je prišla, uzela dna dukata, zagledala se u njih stisnutih usana, pa ih
Lak vetar se igra iskrivljenim i istupljenim jataganima kukuruza: jesen je, pa ih mladim mesecima kolju seljaci, on sedi pod brestom u svojoj njivi, ne, sedi na suncu, treba se opet
da mu suza ne padne na gomilu mesečine. Simka priđe prozoru i ispuni ga. Brežuljak žutog kukuruza svetluca pod bagremom. Volela bi da je tama i da ga ne vidi. Lako zaboravlja Đorđa iza leđa, na krevetu.
Lako zaboravlja Đorđa iza leđa, na krevetu. Samo jedno boravi u njoj: rodiće u prvoj kopnji kukuruza. Bagrem će procvetati. Sve se u njemu odjednom zgužva u grč. Sigurno je čula kad sam joj one noći pričao o Toli.
Pomor. Ne misli. To čuje. Vrzina zapuca pod njim, i on pođe poljem preko neobranih kukuruza i nepokošenih otava. Beži od tišine u selu. Beži da ne sazna da je Adam umro.
To je detinja duša. Bog me kažnjava. Đorđe dahće, u lugom znoju istopiće mu se oči, mrtvo lišće kukuruza seče ga po licu i rukama, skida i gunj, mlatara rukama i teško gazi, da ne bi čuo tišinu u selu u kome pomor satire
Nema božje kazne. Zrikavci testericama kose livadu, travku po travku. Ne čuje ih. Ne oseća jesenje umiranje kukuruza i trava, koji sitnom cikom uzaludno dozivaju sunce.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko da pobegne od takve straže? Zamrlja od tuge, mala reka je ćutala, a dani su se krunili kao zrnevlje kukuruza. Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći zaboravila svoju suludu želju, kad se jedne noći prolomi oluja.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tako je, u jesen 1813, dok su obasjane, meke izmaglice padale po grozdovima i jabukama, i klipovima kukuruza, po razvaljenim tarabama i gustom blatu, po opštoj zebnji, šćućurenoj pod pragovima, Dobrača slušao priču o tome kako u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nu namah stane kiša divnih suza; S mirnoćom onog kom nešto predoče, Ja vere, s nečim mladih kukuruza, Zagnjureno u bezdanu dubinu Stvari, koje mu znak tajanstven daju, Zarudi divno, da sve bore sinu, I, sa žarom, u
Popa, Vasko - KORA
vilica Čovek mu se nastanio Sa svoje četiri strane sveta Tada je gubicu raskrvavio Hteo je Da pregrize tu stabljiku kukuruza Davno je to bilo U očima lepim Tuga mu se zatvorila u krug Jer drum kraja nema A celu zemlju treba Za sobom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Posle se sa važnim jednim pismom u levom džepu koporana provlačio oprezno između visokih stabljika kukuruza koji se lomio pod njegovim nogama, i milio kroz travu ka drugom bataljonu, gonjen snopovima mitraljeskih zrna.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čudim se samo kako te ne interesuju stvari koje imaš odmah pod nosom, kopači kukuruza iz Lučika, bijeda koju danomice vidiš tu pred tvojom tezgom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oštar hladan planinski vetar zanjiha lisje i vrhove kukuruza, te nad glavama sakrivenih begunaca zabruja čudna noćna pesma, puna neke mile i sumorne sete, nekoga nerazumljivoga i
— Jovo, jesi li ti ? — zapita on poluglasno, kad se oni iz kukuruza približiše. — Mi smo, naši smo... — ubrza Jovo s odgovorom, videvši pruženu pušku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I NE VJERUJE (TURČINU) Vraćao se nekakav seljak iz Dubrovnika put Trebinja zimi, i nosio na leđima nekoliko oka kukuruza doma, pa od truda, zime, a može biti i od gladi zapjeva iza glasa da se razabere: Lasno li je pjanu zapjevati, a
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Imao sam običaj da provedem sate koseći svoje neprijatelje u obliku stabljika kukuruza, što je upropašćavalo letinu, pa sam zato dobijao ćuške od svoje majke.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
duboko u noći, kada čujemo slabačak zvuk crkvenih zvona u rumunskom naselju, oko četiri milje istočno od nas, preko kukuruza na naš pašnjak duva povetarac koji nosi miris slatkog, mladog kukuruza našim gladnim volovima, pozivajući ih na bogatu
naselju, oko četiri milje istočno od nas, preko kukuruza na naš pašnjak duva povetarac koji nosi miris slatkog, mladog kukuruza našim gladnim volovima, pozivajući ih na bogatu gozbu. Tada smo se pretvarali u oči i uši.
I onda, na svoj stari, poslovički način, završi primedbom: ”stablo kukuruza raste samo dotle dok ne izbiju klipovi, a posle toga sav sok prelazi na njih.
” Govoreći o mnogobrojnoj Fredovoj deci, Džim je završio umovanje, poredeći Freda sa stablom kukuruza koje je počelo da vene, ali na kome se nalaze mnogi klipovi.
A što se lično njega tiče, rekao je da je on staro stablo kukuruza, ali bez klipova; da je njegov život takođe jedna krajnost, iako suprotna onoj koju predstavla Fredov život.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Dakako, — prihvati živo Toma, — ne možeš drukčije... —Reci mu da bi' mu dao nekoliko varićaka kukuruza... —Pohlepan je na vuno...
Krakov, Stanislav - KRILA
Žuto lišće šuštalo je oporo, i drhtalo od straha. Pod nogama su stabljike puckarale n uzdisale. Iza kukuruza se kao prljave grbe dilazi seoski krovovi. Jedan bajonet je zazvonio kao zvekir o čelik šlema. Psi su pomamno urlali.
Bilo je vredno, te je prvo jutros uranilo. Već se primakli ogradama. Polegali su na ivici kukuruza. Čekaju znak sa stene. Zemlja je vlažna. Puna rose. Vilice udaraju sve jače jedna o drugu. — Naglo su me probudili...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Gle kako leži ovaj kukavac, do njega tikva s vodom, a u peškiru komad hleba i pregršt kuvana kukuruza; ovo nije nizam. A gle, drugoga Čerkeza. Da divna, vita stasa!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ona saže glavu i samo uzdiže ramenima. Videle su se obline njenoga vrata. Pramen kose, kao svilica zrelog kukuruza, spusti se niz njeno lice. Noktom desne ruke nervozno je pravila neke figure na stolnom zastiraču.
Deca se naslonila na štapove i posmatraju nas radoznalo. Jurimo preko talasastog zemljišta, pored izraslih kukuruza, požnjevenih njiva, ili ukraj makovih polja, čije se vitke stabljike sa čaurama na vrhu lako njišu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Čuva ri hajkaju! Strašila na ogradama oko kukuruza lepršaju se. Sermija se izgoni na pašu. Vika, dovikivanje na sve strane. Lujo ide zamišljeno za Jablanom.
Sudac: Jazavac! Šta ćeš s jazavcem ovdje? David: Tužim ga slavnom sudu, jer mi je izio čitavu njivu kukuruza. Tužim ga i tužiću ga što se dalje i teže more! Sudac: O-ho, ljudi, ljudi!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Gleda kako bašta, zelena, velika, gusta, sa uređenim lejama a prošarana osušenim belim tuluzinama obranih kukuruza, miriše sveže. Kako se prema bašti jasno, belo ocrtava nova im kuća. Njeni pravilni prozori, zidovi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tipična žrtva u k. biva o Svetom Iliji: tada se skuvaju zorom tri klipa kukuruza, pa se jedu i daju deci iz susedstva (SEZ, 17, 133; 7, 110). Na dan Svetog Andrije (‹30. XI s. k.›) prinosi se k.
ceo proces u SEZ, 19, 99). Pri bajanju od »izdati« (grčevi u »stomaku«) meće bajalica bolesniku na stomak po tri zrna kukuruza i pasulja, i tri semke p. (ib., 219). P. ima svoju ulogu i u ljubavnim vračanjima.
Isto tako tri zrna pšenice — pored soli, »zmajotresine« (liskun sa Avale) i zrna kukuruza — meću se u amajliju protiv zaraznih bolesti (TRĐ, Amajlija, Karadžić, 4, 1903, 199).
se kiti i kuva; upor. »prilaganje kukuruza za mrtve na oltar crkve u Niškoj Banji o Sv. Iliji« (GEM, 42, 1978, 397; v., u vezi s k., i 424 id, 494).
U Budžaku (u jugoistočnoj Srbiji), kad neko umre, »seme od kukuruza, od svih strmnih žita, pasulja i dr. provuku kroz njegovu košulju i rukav, dok je još obučen u odeću u kojoj je umro, da
pored kukuruza i žita (GEM, 28—29, 205, Resava); a na Sv. Ignjata domaćica izruči polaženiku preko leđa sito ili rešeto semena u kome
On je i utuk za demone bolesti: kad vračara bajanjem goni izdat, na bolesnikovom pupku moraju biti »tri zrna kukuruza, tri zrna pasulja i tri semke od paprike« (ibid., 219, Homolje). P.
»Pri ogrtanju kukuruza kopači ostave u sredini po jedan struk neprestrižen i neokopan. Pošto na njega bace svi po jednu motiku zemlje, okite ga
Ovo se radi zato da se iz te njive ima šta jesti sa solju. Mnogi ukradu iz tuđe njive po jedan struk kukuruza s malo zemlje, pa ga ukopaju u ovaj odžak. Ovo treba da ne vide kopači, pa čak i da ne znaju iz čije je njive.
Zatim kao istresaju motike od zemlje nad njim i udaraju ušicama jednu o drugu motiku, šaleći se i vičući: ,Toliko kola kukuruza!̓« (SEZ, 16, 362). Nalik na ovo je i vračanje oko poslednjeg struka kukuruza (SEZ, 70, 543; 83, 163).
̓« (SEZ, 16, 362). Nalik na ovo je i vračanje oko poslednjeg struka kukuruza (SEZ, 70, 543; 83, 163). Više nego pri okopavanju vrača se o žetvi i vršidbi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza. —Imam, gospodaru, žita u kući. —Čekaj, budalo! Uzmi kukuruz, pa ga u čaršiji prodaj , — eto para .....
Gazda časom u glavi sračuna. — Tada uzmi, brate, trideset kvarata kukuruza od mene, — veli mu, pa će ti taman onako po prilici zaleći.
javi se gazda nadstojniku koji se bijaše povratio u dućan, — daćeš iz magaze, kad ushtjedne, Vojkanu trideset kvarata kukuruza. — I uzevši dužničku knjigu, ubiljiži u nju svaku kvartu po šest kruna, u sve sto i osamdeset kruna.
I, teturajući, uđe u dućan i dovuče se u pisarnicu. —Evo nevolje, — veli gazdi, ne mogu kukuruza ni prodati ni darivati! ... De, živi bili, vi i svi vaši, uzmite ga vi! .....
ali ne mari .... — I izbroji mu na ruku za trideset kvarata kukuruza sto i dvadeset kruna. Vojkan gleda časom na novac u ruci, kao čudi se, i oklijeva spremiti ga; pa, pošavši, jednako o
i drugo on nabrajaše.. . A ne samo koliko ti ploda dade!...A mi računamo: daće mi, stavimo, oranica pedeset kvarata kukuruza; eto, to je, mislimo, čisto, kao da nam je iz neba palo, a ni brige nas za naš trud. — Što veliš, Rade!
Odmah sjutradan pođe u grad odvjetniku da zapravda Vojkana za dvije kvarte kukuruza, koje mu je od zimus Vojkan ostao dužan za izor na njegova vola — i ostavi punomoć odvjetniku.
? Da, sa nekoliko varićaka kukuruza misle da će svi naši prevjeriti!... — Vi uvijek jedno, — opazi mladi kaluđer, pobojavši se da, napit, otac Dionisije
svirala i kavele, i na mahove, za čas, pojavi se svjetlost naložene suve balege na čijoj vatri čobančad prži klipove kukuruza; klepka zveči i neko dozivlje — dok nečiji pas prestane lajati.. .
Stanković, Borisav - TAŠANA
Po dvorištu promiču senke ljudi, seljaka, slugu, čivčija, kako po ambarima nose na leđima džakove kukuruza. U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama. Stana uza zid klekla i pušeći nadgleda šta ove rade.
TAŠANA Ni otac? STANA A, on? Bio je, ali sa hadži-Ristom. Zajedno dođoše i pregledaše koliko su čivčije kukuruza doneli, i onda odoše. Valjada će opet da se vrate. Naročito hadži Rista.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Naša lađa je bila vrlo ružna, i vukli smo deregliju punu kukuruza, i Paja Šeširlija, u deregliji, jednako je pevao... Ja vrlo žalim Tisu, što je bila planinska reka, i posle otišla iz
Pobeglo je možda i od čudnog sveta koji se sav pretvorio u kukuruz. Još su sva polja puna kukuruza, a već su puni kukuruzom ambari, tavani, dvorišta.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Ima ljudi koji glede da su u svačem od drugi odličniji. Koliko ji pašte se doznati koliko zrna kukuruza na mesec cela Evropa troši, a svoju njivu napuštaju, te se miševi legu.
Sto iljada pušaka, topova i mačeva kod tebe će biti malo zvrcanje kukuruza. Tvoja će ruka više Turaka odseći, makar da ji nigda nećeš viditi, nego Kraljeviću Marko.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Drugi put, kad opet ne može da svrši okopavanje kukuruza, a on zovne drugog komšiju pa mu on pomogne. Prema tome, svaki pomoćni glagol na nemačkom jeziku jeste komšija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ako li koji od njih pronađe po šaku kukuruza, onda sede pored vatre i peku „kokice“. Oficiri su zajedno sa njima, i onda dele kokice na ravne delove.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kasa i kotlić posmatrali su ga bez reči. Samo se čulo kako vetar prolazi kroz oštro lišće kukuruza. Utom se zanjiha klatno, a onaj glas opet reče: — Očisti me! — Od čega da te očistim? — trže se dečak.
Jedino je vetar u lišću kukuruza bio budan i smetao potoku da zaspi. BREG SVETLOSTI Na vrhu Staklene Kule dečak, i sam kao od stakla načinjen,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
se samo za kratko vrijeme i tek je dječaci smetnu s uma, a ona već viri iza nekog žbuna ili šuškajući izlazi iz visoka kukuruza. — Eno je opet, đavo je odnio! — istom bi povikao neko od družine.
— Nisam ja uzalud četrdeset godina bio poljar — kočoperno dočeka starac. — Ja po šuštanju kukuruza ocijenim da li je u njivi krava, ovca, čovjek ili je to samo običan vjetar.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
stoličice, nalik na papudžijske, pa povazdan peku i srču kafu, ili jedu pečene semenke od bundeve ili kokice od kukuruza i, onako raskomoćene, samo u jelečićima i šalvarama, slušaju novosti iz komšiluka, mahale i grada; tu pretresaju sve,
Mane, i on tu, i on uzima dve tablice da igra. Kelner meće pred svakoga šaku kukuruza. Nacko seda za jedan sto u sredini, mućnu kesom i viknu: „Počinje; molim za tišinu!
Pa tako i sada, dok je vikao cifre, vikao, a sada poče onako. Viknu Packo: — Madžarska buna... A svi meću zrno kukuruza na broj 48. — Fuzija... Igrači meću na broj 87. — Didić! — viče Nacko. Oni meću na broj 83.