Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
oblaku, iznad rasula, okruženi žetvama uzleću Sopoćani, leti Žiča, lete Visoki Dečani, puna jabuka, pred njima Ćele-kula.
Nema toga pred čime će ustuknuti čovek obuven u tako moćne čizme! Ti na tim debelim đonovima stojiš kao kula na temeljima! Ne samo blato, makadam i sneg: te velelepne čizme gaze sve! Gaze prste, gaze zube, gaze usta!
vaseljenskih, luka je lađama koje, pune roba, stižu sa severa; treći je vrh luka lađama carskim; četvrti vrh je kula, sa Dunavom u jednoj puškarnici; peti vrh se vidi kad prođeš četvrti, u njemu leže carska sokrovišta; šesti vrh je
peti vrh se vidi kad prođeš četvrti, u njemu leže carska sokrovišta; šesti vrh je petom na istoku i, prepun tankih kula po bedemima, vidi se sa svih strana, iz svih daljina; sedmi vrh se diže na zapadu, u njemu svetli Stefanov carski dom.
Pred tom silom s koca i konopca, i pred njenim gladnim kazanima, nestadoše s bedema topovi, iščezoše zastave sa kula! Zar sâm ostah Gradu na braniku?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I tako pođemo mi odma složno, i taman dođemo u polje pod Kličevcom (gde je sada kula ozidana), a od ljubostinjske ćuprije prosu se oko stotine pušaka. Na to mi se naniže odbijemo.
Đorđa 23. aprila (1809.), pak i na Suvodolu, gde je varošica, i ima kula, i da je preko 600 Turaka poginulo, ali je i naši̓ dosta, i dođe glas za propast na Kamenici, te se vratismo, a bili
, i odobri. Ovo je bilo pod Kličevcem u Valjevu, na mestu gde je sada kula. Poćuta malo, pak povika: „Kuma-Stevo, ̓ajde uzmite taj top, pak otidi sa čiča-protom, Grboviću i kuma-Milanu u pomoć!
Dučić, Jovan - PESME
Jer žena ima instinkat spola a ne instinkat prijateljstva. PESMA O ŽENI Njeno je srce puno oficira kao kula u Damasku, i trgovaca kao pijaca u Bagdadu, i lažnih artista kao luka u Damasku.
Slavni Nemanjići, gde su vaše kule, Sedam vaših kula groša i dukata? Riznice se vaše u sitno rasule — Na tvrđavi sva su otvorena vrata.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ne htevši, valjada, kao dobar pastir ni tu da se izdvaja od svoje poverene mu pastve, nego sedi kao stanac kamen ili kula svetilja kraj mora, nepomičan na svom mestu, dok se sve oko njega ljulja kao talasi na uzburkanom moru.
Afrika
Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana i svaka drukčije odevena.
gline, sa šiljastim kupastim tornjevima na uglovima, i drvenim šiljcima, koji izbijaju sa svih strana iz zidova i kula. To su džamije i minareta Đula, koji su muslimani.
Izdaleka ova sela daju utisak srednjovekovnih naseobina punih kula. U sredini sela su dvorovi plemenskih šefova, sagrađeni od nabijene zemlje.
Izgleda da je poruka N–ova dejstvovala isuviše jako na njega. Penjem se na jednu od terasa crvenih kula i utvrđenja oko dvorišta.
One imaju izgled čudnovatih krtih kula koje su povezane između sebe zidovima, tako da svaka porodica živi za sebe kao u nekom gradiću.
Na jednom kraju reke bleda linija Okeana, na drugom visoka riđa čuvena kula pokrivena ugasitim arabeskama. Šareni čamci pokriveni arapskim slovima plove po ovoj reci koja predstavlja ceo Orijent.
Jedan je od džinovskih stena što ograđuju Okean, a drugi od ogromnih platana utvrđenja, bedema, četvrtastih kula, pečenih od sunca i vremena. Noge gaze po mekoj, elastičnoj plaži. Stari ribari sa mrežama odlaze tim putem.
Prema meni profil Rabata, od najlepših profila gradova koje sam video; u daljini slavna kula. Najzad stižemo do baka, isplaćujem svoje vođe — derane, uskačem u čamac i prelazim na drugu obalu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ceo njegov plan selidbe u Rosiju bio je propao. Sve se, kao neka kula u vazduhu, oko njega rušilo, pri tom povratku u zavičaj, još jednom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od starina i ruševina, od starih gradova, kula i crkava.
Još postoji „kuršumli-han“, u kome su trgovci za vreme sajma stanovali. „Sahat-kula“ iz toga starog doba izobilja i bogatstva svakako je sa svojim divnim zvonikom jedna od najlepših na Balkanskom
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pa procedi kroz zube, sa pogledom ljubaznim, malo setnim, izgubljenim negde, iznad grada, iznad crkvenih kula, oko kojih se vitlalo jato golubova: „Gospodine Isakoviču, čestitam, osobito na oružju – a i furaž je dobar.
Niko mu ovo nije prorekao, nikako to nije predvideo. Cela jedna lepo zamišljena kula, puna vanrednih trgovačkih uspeha, beše mu se na glavu srušila.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O PRELjUBI Ako vlastelin učini preljubu sa sebarkom, da se sebarki nakaleme velike ospe, pa da se živa u kulu zazida i kula da se opaše dubokim jarkom; a vlastelin na stazi kojom je bez stida hitao na sastanke da se pepelom pospe.
sebrom, u kuli svojoj ili u sebarskoj potleuši, da se drznik sebar obesi usred dana kad se senke smanje; a oskrnavljena kula da se sruši pošto se preljubnica vlastelinka nagna da joj s prozora posmatra vešanje.
Matavulj, Simo - USKOK
Sve osim njegove, bjehu niske, bez prozorâ; njegova, pri kraju, bješe viša i duža, a pri istočnom zabatu izdigla se kula na dva boja s prozorčićima. Svi dopratiše kneza i gosta mu do dvorišta, pa se oprostiše.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
bez poezije, po ugledu na narodne pesme, i tako je ispevan i Lijek jarosti turske, i docnije izdani spevovi Kula Đurišića i Čardak Aleksića (Beč, 1850).
Radičević, Branko - PESME
4. Nasred grada kula vita Podigla se ća do neba, Kraj nje crkva ponosita, Za molitvu kako treba, Divno čudo od kamena, A povazdan
Momci poju a konjici vrište, Eto idu braći na ročište: Ročište je kula Miletina, Sa junaštva slavna od starina. Kad nadomak veće beu kuli, Nekolike puške izmetnuli, Da se čuje, da se
Cvet i trava plaču od milote. Ta lepo je, krasno oko grada... Al' što Ajka nama radi mlada? Kula... izba... svud uždene sveće.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sve je to ipak svoje, familijarno, ali već „Kula“, to na svašta miriše. Ispili se, bogami, od čitave te rabote još kakav đavo.
A pravo da ti kažem, gadna ona bihaćka „Kula“, gradio je, kažu, nekakav Matija kurvin (Korvin). Možeš onda misliti kakva je.
A kad se vječita Austrija uskoro srondačila kao potkopana kula, kalajdžija je samo značajno digao prst: — Jesam li ja rekao, a — ode!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iz dimnjaka po kućama počne da kula gust, tmolast dim od pečenja, mesa, kobasica. Cela ulica zamiriše na pastrmu. Kroz kapidžike a po avlijama počnu da
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovdje ima čoečja kost.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: O, ne treba izvrtati! Meni je to poznato, kao i hudožni most, zvjezdočtena kula, bolnica za gluvoslepe, oslabljene vojnice Šta vam se čini od Herbourga, Kalaisa i Boulonge?
Lalić, Ivan V. - PISMO
u obliku ove ploti, Nije za tebe bilo mesta, kćeri; Ti si praznina u svakoj lepoti Vrtova, mora, gradova i kula U tromom blesku godina što minu — Svejedno, ti su ustuk od rasula, Sadržaj koji poriče prazninu.
Zemlju, bez pripreme skoro, Al budna uma, ko nećak Ramoa, da shvatim brzo, al zavolim sporo Taj vlažni sever vetrova i kula Krilatih, koji seku nokte plima; Taj okeanski sever, gde je zima Blaga, a leto u stanju rasula.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Po haos-polju kvasac goni testo, što bukće, kipi, kula urnebesno. Gomila mrak se, raste kolač tmine. (A svetlost gde je? Pupi li joj loza?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jabuka zlatna naša bi bila kad bismo samo imali krila. RIBAR I MAČAK Tamo gdje talas grebene liže stara se kula kraj mora diže, kroz prozor blista svjetlosti zrak.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Izgleda, kao da čovek ni rukom dotak'o nije, Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih. Tu gnjezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
najboljih škola preoravaju misleno tkivo sveta ustima se uštavljuju kože vosak se topi otvara se pečat i vavilonska kula pada kao malj po poslednjoj gramatici slikama lagano vratove delju u dugoj bici preostaje oštri profil Monomaha i u
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bežao sam zato iz njegove kuće i sedeo i vrteo se na onom točku koji u Beču igra onu ulogu koju Ajfelova kula igra u Parizu. Sad ga gledam, ofucanog, na filmu o okupiranom Beču, Orsona Velsa.
Još je ta kula „eburnea“, moćna, kao stanice bežičnog brzojava. Većinu tih napada na najnoviju, našu, poeziju, vodi bedna glupost
Digao sam se i, pognute glave, pošao natrag. Kula svetionika, nasred ostrva, zasijala je, i sve je postalo sivo i neizrečno bedno.
Najlepša, među njima, Le Creisker, što joj je kula viša za jedanaest metara od kula pariskog Notrdama, a stara šest stotina godina, ljuljala se jednako nada mnom,
Najlepša, među njima, Le Creisker, što joj je kula viša za jedanaest metara od kula pariskog Notrdama, a stara šest stotina godina, ljuljala se jednako nada mnom, desno‑levo, kada sam obilazio ulične
katedrale; o prozorima iz šesnaestog stoleća, koje će mi, sutradan, pokazati, i spominju Vobana, koji je rekao da je ta kula najčudnije delo ljudske ruke.
Nebo, što usred dana, kao bilje sa druge strane sveta, nanosi na svojim talasima priviđenja, igru stabala rujnih, kula u vazduhu. To nebo, na kom sve počiva i nestaje, kao na snu. Nebesa Srema.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ono što se može prvo, još izdaleka videti kad se sa istoka brod približuje ostrvima, to je kula svetilja na ostrvu Sen-Devid.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Izbavismo iz kule Raduna, ma izgore ojađela kula. Jošt nam đeko u pomoć priskoči, te od kule poćerasmo Turke; do Kokotah¹, više Lješkopolja, osamdeset i tri posjekosmo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kuće sve od kamena, čak i krovovi od kamenih ploča. A njihova kuća najveća, u sredini sela, gotovo kao neka kula, pošto je i celo selo proizišlo iz te njihove kuće.
Pandurović, Sima - PESME
projezdile tuda K’o aveti mraka pred kapijom pakla; I tresla se zemlja iz dubina svuda, Kad je carstvo palo k’o kula od stakla.
divljem nečastivih sila, Kad vera trne pred likom rasula, Ti si uvek bila moja dobra vila Ponosa i spasa, i svetilja kula.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); b) edifikativnu (građevinsku) (o zidanju gradova (Grad, Gradište, Gradina), kula, crkvi, manastira, džamija, ćuprija (mostova), vodenica i dr.); v) meteorološku (o dugi, babinim jarčevima i dr.
Zakon veže i staro i mlado, Zakon veže, razlog odr’ješuje. Zaludu je kula i pendžeri, Kada nije ništa u tendžeri. Zemlja tuđa, kalauza nema, Tuđi ljudi, ne znamo im ćudi.
(Jaje) 136 — Bijela žica, a crna kuđelja? (Crna ovca kad se muze) 137 — Bijela kula bez prozora? (Jaje) 138 — Vezak veze vezilja zlatnom žicom po gori? (Svilobuba) 139 — Veći iver od klade?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: „Ovđe ima čoečja kost.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
toprv — tek, upravo sad toržestvo — svečanost toržestvovanije — slavlje torna konat — ide u račun toronj — toranj, kula trakter — gostionica trapeza — trpeza trebnik — crkvena knjiga tresavica - groznica triod — crkvena knjiga s
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA 49 KRAJ JESENSKOG MORA 50 UMORNA PESMA 51 VRATA 52 KULA NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA DRUMU 55 ČAS 56 U ČAROLIJI 57 NA TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU
Gde je čisti vazduh što strujaše Kroz zavese sa reke (uz korove i šaše) Preko ruke, kao milovanje deva s kula? Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula Hod kroz pusti hodnik dok ne staše? Kud nesta davni zvuk od pada čaše?...
A onda: pokret ma kakav (prah u letu) Seti me kako stojim u tuđem svetu. KULA NA PESKU Nije li kasno (sati jutra idu) Dodati opet neku reč toj hrpi Reči, što leži odavno u krpi Korica, negde na
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka se primače vatri, zima kula kroz vrata, u debelom, gustom, upredenom kurjuku nije joj hladno. — Šta ti je noćas?
je po kukuruzima što su opkoljavali detelište, često se okretala ka zapadu, sunce se zapretalo u požar porušenih kula; ni sada, ni večeras neće biti ništa, ona više ne može ovako, danas se to mora dogoditi, a on žuri da uplasti seno pre
Trčala je od naviljka do plasta, nabadala naviljke stida, njega, i bacala ih na gomilu. Sunce se sklonilo iza ruševina kula i planina. Vetar, kao da se dotad plašio sunca, brznuo se po kukuruzima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Uzalud je devojka tražila da još jednom vidi staricu. U Istočnom carstvu čekala ju je nova kula, a u njoj hrpe svile koju je trebalo vesti. Zlatoprsta je vezla i tugovala.
— prošaputa. — I sam znaš koliko je samotnih kula, koliko usamljenih dečaka i devojčica u njima... Princ oblaka se osmehne i polete. I leti još i sada.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kapija, nazvana pilon, bila je sagrađena u vidu dveju kamenih kula pravougaone osnovice. Kule su imale oblik strmih zarubljenih piramida; njihove usponske ivice bile su ukrašene okruglim
Prostrani zidovi tih kula bili su prekriveni relijefima i hijeroglifima. Pred kulama je bilo postavljeno šest ogromnih statua nekadanjih
Između tih kula smešten je bio portal, a pred ovim uzdizala su se, nebu pod oblake, dva vitka stuba, okićena zastavama.
Na palubi je bilo podignuto osam visokih kula; na svakoj od njih smeštene su ubojne mašine. Oko palube obavijao se jak grudobran sa prorezima, mazgalama.
To čudovište, zvano Sambuka, nalazilo se još podaleko od pristanišnih kula kad se na nj sručiše tri kamena, svaki težak šest stotina funti, koji u svome padu, uz paklenu buku, razmrskaše mašinu,
U jednoj od tih kula nalazila se soba u kojoj je Kopernik stanovao od 1512 pa do godine 1543. Drvena galerija, podešena za odbranu protiv
„Alal ti vera!“, povikaše većnici. „Ona velika kula što su je neprijateljski topovi razvalili nije se, na sreću, sručila u rov, čime bi neprijatelju olakšala pristup u
Tu zastanem da posmotrim taj gradić sazdan pre pet vekova. Ima osam kula visokih kao naše sedmospratne zgrade. Posle nekoliko koračaja stigao sam do pristupa Lavoazijeovom stanu koji leži,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to sveti Petar čuje, reče mu: — Pa neka ti bude. — I njemu se odmah stvori kula, a sveti Petar odaždene ovce. Potom prođe devet stotina godina, a bog reče Petru: — Petre, hajde sad po starog, pa
Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al̓ eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave večeru, no on, kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovđe ima čoečja kost.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tako sam se rastao sa gradom belih kula, kako su Beograd nazivali srpski guslari. Kad smo stigli u Pančevo sa jednom grupom mladih ljudi, među kojima je bio i
Tako sam se rastao sa gradom belih kula, kako su Beograd nazivali srpski guslari. Kad smo stigli u Pančevo sa jednom grupom mladih ljudi, među kojima je bio i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Najposle izvali iz svoje putničke torbe svoj ručak. Posle opet luta pored starih, narezanih zidova i posrnulih kula. Prođe kroz neku golemu kapiju, pa se spet nađe u muslimanskom kvartu.
Neka prekinuta ulica. U njoj porušen grad. Pred dvostrukom kapijom, turski zvaničnik, crnomanjast Anadolac. Jedi—Kula! Grad od sedam kula.
U njoj porušen grad. Pred dvostrukom kapijom, turski zvaničnik, crnomanjast Anadolac. Jedi—Kula! Grad od sedam kula. Pusto, visokim korovom zaraslo dvorište, oko kojega se dižu stare sure zidine, niz koje zevaju posrnule kule, u
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Na spoljnje turkovanje i gospodovanje rasipno je trošio svoje inače veliko bogatstvo. Kula mu je imala dve velike odaje, jednu gradski nameštenu, a drugu arnautski: neka su vazda gotove kako za koga.
hoće. Nema Druge. Zapovijedaj kad te je Bog donio... Samo te je Baca pozdravio da ideš dole u kuću kod čeljadi. Kula nam je puna. Sve su barjaktari, prvaci i kačaci... — A ja što sam?.. Pristav, Ciganin, raja, prosjak?!..
oko pasa i brzometkom U ruci, pop činjaše sliku neviđenoga gorskoga viteza, vikla da se nikad i ni od čega ne straši. Kula bejaše puna.
Miljković, Branko - PESME
O PTICI 27 SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI 28 USNIH JE OD KAMENA 29 TRAGIČNI SONETI 30 I POČETAK SNA 31 II KULA LOBANjA 32 III ODBACIVANjE SUMNjE 33 IV POČETAK PUTOVANjA 34 V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM 35 VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA
II KULA LOBANjA Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Prazno ime iza smrti i obijen vid To nije ljubav to je patnja i stid Kad odjeci
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana i svaka drukčije odevena.
gline, sa šiljastim kupastim tornjevima na uglovima, i drvenim šiljcima, koji izbijaju sa svih strana iz zidova i kula. To su džamije i minareta Đula, koji su muslimani.
Izdaleka ova sela daju utisak srednjovekovnih naseobina punih kula. U sredini sela su dvorovi plemenskih šefova, sagrađeni od nabijene zemlje.
Izgleda da je poruka N–ova dejstvovala isuviše jako na njega. Penjem se na jednu od terasa crvenih kula i utvrđenja oko dvorišta.
One imaju izgled čudnovatih krtih kula koje su povezane između sebe zidovima, tako da svaka porodica živi za sebe kao u nekom gradiću.
Na jednom kraju reke bleda linija Okeana, na drugom visoka riđa čuvena kula pokrivena ugasitim arabeskama. Šareni čamci pokriveni arapskim slovima plove po ovoj reci koja predstavlja ceo Orijent.
Jedan je od džinovskih stena što ograđuju Okean, a drugi od ogromnih platana utvrđenja, bedema, četvrtastih kula, pečenih od sunca i vremena. Noge gaze po mekoj, elastičnoj plaži. Stari ribari sa mrežama odlaze tim putem.
Prema meni profil Rabata, od najlepših profila gradova koje sam video; u daljini slavna kula. Najzad stižemo do baka, isplaćujem svoje vođe — derane, uskačem u čamac i prelazim na drugu obalu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti plaviš. „Eto krasne!” — Čuje se sveta klik. Ja, pevac, suze lijuć, Tvoj rujni kunem lik, I bežim — kula? Ne znam! Usamljen tražim lug, Pokoja nigde nemam, Plač mi je verni drug.
pripada; njegov slučaj je sasvim osoben i redak: bio je na sami dohvat prave poezije, a što mu je delo ostalo kao kula u vazduhu, ljudska je i umetnička drama bolna i zaboravljena. A neispravljiva je.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Visoka, četvrtasta i očađela kula Svetog Luke što se oštro diže izmeđ niskih kućica, pribijenih uza strmu stranu; ogromni i u travi obrasli gradski
Bojić, Milutin - PESME
O, pošli munje!... No za senku slave Oni će dati otupela čula I mreti svesno kraj dedovskih kula, Da. Pošlji kletve i bezverje strave. Jer pretimo ti, o Bože bogova, Što smehom plaćaš mlaz krvi herojske.
I još uvek lutaš vrh ljudskih izuma, Vrh granitnih kula i mostova nadnih; Čujem te u huci punog gradskog šuma I niz vidim zuba velikih i gadnih.
Jakšić, Đura - PESME
Kao da je kamen u ljutini pukô I u pukot svoju sve živo povukô!... Al’ šta se zabele u gorskome mraku? To je bela kula na crkvi Gornjaku!
Sama u svom strahu priroda se grozi, Strahovite tajne nema ponoć nosi... Uzdrma se kula, zvono se zanija, U crkvi se čuje molitvica tija, Užegu se same pogašene sveće — Kroz nemo dvorište neki duh
Nastasijević, Momčilo - PESME
ІX Nežnom ljubavlju voleću te, Bože. Ti, čija ruka znala me odbranit. Bog mi bi uvek zaštita i grad I štit i kula oslobođenja.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Stigoše u bukovu, staru šumu. Rade nadviri nad jedno suvo, šuplje drvo, što izgledaše kao kakova starinska, porušena kula. — Ovdje sam se— veli — jedanput, u ovu bukvu, sakrio. Jesenas nečija dvizica izgubila se u mome stadu...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Janju nismo zatekli. Oterala ju je gospodarica naša Jelena. Kula je bila prazna, mi utučeni, ojađeni, svadljivi i gorki.
od mojih ljudi ne pomoli na bedemu i ako nikakav zvuk s ove strane do njih ne dopre, učiniće se tim divljacima ova Kula kao ukleta.
Oko hrbata bedema i kula kružile su vrane i puštale duge prodorne krike. Sve je to delovalo nekako zloslutno i to se jasno videlo na licima
Neće imati nikakvih bedema i visokih kula, načičkanih uskim otvorima za strelce. Građevine će biti lake, od brvana i oblica, pokrivene bujadi i ražanom slamom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Izgleda kao da čovek ni rukom dotakô nije Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih. Tu gnezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. 1890.
O pojte pesmu o tuzi! Smrtno je moje telo razoren, prazan grad. S razvala prastarih kula, gde nema života više, A gde je nekada Sever podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih varvarske gomile briše, Ja
Ostavi pećinu svoju i žurno poteci tada Do tvrdih, kamenih kula Benare, bezbožna grada. Tu maharadža Azok (pobeda neka je s njime!) Kao bengalski tigar bori se za moje ime.
U moru kandila sjajnih blista se sveštena reka... Sa lađa, s obala, s kula iz bliza i daleka Šareni fenjeri svetle i rujne mašale s njima, A sa žrtvenih mesta dižu se stubovi dima.
1890. GLASNIK SLOBODE U tvrđavi beogradskoj stara kula i sad stoji; Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji. Mnogi borac za slobodu, u mukama nečuvenim, Skončao je
Opusteće dvori vaši, a ostaće kula stara, Da sačeka novo doba, opšta ljubav koje stvara.“ U tom času s mračne kule orô suri naglo prnu, Strašno odbi
(U TVRĐAVI BEOGRADSKOJ ...) U tvrđavi beogradskoj stara kula jošte stoji, Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa platforme sa koje posmatramo sve ove prizore, diže se uvis prizmatična četvorougaona kula. Njene oštre ivice ocrtavaju se jasno u Mesečevoj svetlosti, a osobito one u kojima se sudaraju obasjane površine sa
Ja ih gledam sa velikim iznenađenjem. Svi istoričari pričaju da je Vavilonski toranj bio složen iz više kula, postavljenih jedna na drugu, a Herodot, stari podvaladžija, govori o osam kula. A pred nama stoji jedna jedina.
je Vavilonski toranj bio složen iz više kula, postavljenih jedna na drugu, a Herodot, stari podvaladžija, govori o osam kula. A pred nama stoji jedna jedina. Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka.
No, šta je ovo? Nad platformom na koju smo zaduvani stigli, uzdiže se nova kula. Kako to da je nisam od dole sagledao!
I ona je kvadratne osnove, i oko nje se obavija rampa istoga blagog nagiba. Zato je ova kula nešto niža od donje. Gledajući njenu gornju ivicu, vidim da je prava moga pogleda opet toliko strma da ne isključuje
Od njega nam celo zdanje izgleda drukčije nego što je u istini. Iako smo bili jasno uočili da je svaka nova kula niža od prethodne, one nam izgledaju sve više, i rastu u beskonačnost.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Boško je o svom ocu Savi pričao da je bio visok kao kula, ne lep ali dobar čovek, mek kao ona njegova plava kosa kojuje nosio dugu, i pri radu u polju, na način kaluđera, pleo u
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
PESMA 27 BOJ NA KOSOVU POLjU 29 VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA 31 BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA 32 KOSOVO POSLANSTVO 33 ĆELE-KULA 34 ĆELE-KULA 35 POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA 36 CRNI BORBE 37 RUŽA NAD ČEGROM 39 ZAPEVKA 40 SMRT CRNOGA BORBA 41 PESMA
NA KOSOVU POLjU 29 VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA 31 BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA 32 KOSOVO POSLANSTVO 33 ĆELE-KULA 34 ĆELE-KULA 35 POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA 36 CRNI BORBE 37 RUŽA NAD ČEGROM 39 ZAPEVKA 40 SMRT CRNOGA BORBA 41 PESMA
ĆELE-KULE 43 POVRATAK U BEOGRAD 45 POVRATAK U BEOGRAD 46 GORNjA TVRĐAVA 48 TERAZIJE 49 VRAČAR POLE 50 NEBOJŠA KULA 52 VELIKI GOSPODIN DUNAV 53 BEOGRAD 55 USPRAVNA ZEMLjA Haši HODOČAŠĆA HODOČAŠĆA Hodam sa očevim štapom u ruci Sa
ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak (1958—1971) ĆELE-KULA ĆELE-KULA Kula smrti Na čeonim kostima se presijava Strahovito pamćenje Iz očnih duplji Gleda do na kraj sveta Crna
do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak (1958—1971) ĆELE-KULA ĆELE-KULA Kula smrti Na čeonim kostima se presijava Strahovito pamćenje Iz očnih duplji Gleda do na kraj sveta Crna
ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak (1958—1971) ĆELE-KULA ĆELE-KULA Kula smrti Na čeonim kostima se presijava Strahovito pamćenje Iz očnih duplji Gleda do na kraj sveta Crna
vilica Zaglavila se Golema poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu igraju Završno zvezdano kolo Kula smrti U njoj gospodarica uplašena Od sebe same POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA On još ne zna Ko je on Nosi na ramenu
da se petljam U poslove vračeva Oganj im ovde nema čistu savest Otkinuo sam lipov list I svirku ti produžio NEBOJŠA KULA Po ceo dan se gola ogledaš U rajskoj reci Okrećeš se oko sebe I otkrivaš belom gradu Osam svojih kamenih bedara Po
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred veče stigosmo u neko selo ispred Mitrovice. Noć je bila hladna. Kroz puškarnice svojih kula gledali su nas zlurado Arnauti. Sedimo pored vatre, a Luka nešto računa na prste.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pa i sama ulica, sam grad počeo da se menja. Namesto bašti i kućeraka šiknulo u nebo jato kula načinjenih od betona i stakla.
Dečak je čuo da je kula princezina visoka, previsoka, u samo nebo dopire. Ptice zaziru od nje, vetrovi je se plaše, a ključa nema.
Ali, riba je ćutala, a i vetar se oko kule utišao. Šta sada? Dečak pređe rukom preko čela. Ah, da! Ako postoji kula i u kuli Princeza mora postojati način i da se do nje dođe! Ali, kome da se obrati? Koga da pita za savet?
Kad da sa dečakom malo popriča, tugo crna! A visoka je, oj, kako je visoka Staklena Kula. Ne dopiru do Radana ljudski koraci, glasovi i senke oblaka brže. Kao ribica u ledenoj kocki zarobljen živi Radan.
Oj, kako je treperila kula od njihovog smeha, kako se tresla od topota dečakovih i patuljkovih nogu! Dečak je zbacivao bolest sa sebe kao tesnu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m. sisa), i neke među njima (ljuba, dvori, na primer) svakako su lepše od reči istog značenja koje se
Kosova polja širokoga, i padoše na bijelu kulu, baš na kulu slavnoga Lazara; jedan grakće, drugi progovara: „Da l' je kula slavnog knez-Lazara? Il' u kuli nigđe nikog nema?
Drugo mi je dobro učinio, učinio Kraljeviću Marko, možeš znati i pametovati: kad izgore varoš na Kosovu i izgore kula Adžagina, onde bili moji orlušići, pa i skupi Kraljeviću Marko, on i skupi u svil'na nedarca, odnese i dvoru
Otidoše dva čauša mlada. Kad dođeše Kraljeviću Marku, ali Marko pod šatorom pije, pred njim kula od dvanaest oka; besede mu dva čauša mlada: „Da čuješ li, Kraljeviću Marko!
Ja kad bio pod bijeli Žabljak, viđe Ivan svoje b’jele dvore: bijeli se u visinu kula, na ćošeta sićani čardaci, a sjaju mu srčali-pendžeri; viđe Ivan, pa se uželio, ždrala konja fati bakračlijom, i
Ja ne žalim tri tovara blaga, u Žabljaku puna kula blaga, na blagu se ni poznalo nije; no sam duždu riječ ostavio: da dovedem hiljadu svatova, da ljepšega od Maksima
hitar kavgadžija, hoće, snaho, zametnuti kavgu na veselju u svatove svoje; snaho moja, bogom ti se kunem, u Žabljaku puna kula blaga, sve ću blago tebe pokloniti, čin̓ od blaga što je tebe drago“. Al̓ ne sluša zlosretna đevojka.
Zuko, trideset konaka, a uz more tridest i četiri do Tijane, visoke planine; uz planinu, kažu, tri konaka — đe je kula Kostreš-harambaše.
Kad su bili bijelu Lijevnu, ugledaše prokleto Lijevno, đe u njemu bijeli se kula; tad govori stari Vujadine: „O sinovi, moji sokolovi, vidite li prokleto Lijevno, đe u njemu bijeli se kula?
bijeli se kula; tad govori stari Vujadine: „O sinovi, moji sokolovi, vidite li prokleto Lijevno, đe u njemu bijeli se kula? Onđe će nas biti i mučiti: prebijati i noge i ruke, i vaditi naše oči čarne.
Jovanović — „priča o njemu kao o istorijskom licu; u rudničkom okrugu, u selu Krasojevcima, nalazi se i danas jedna kula koju narod naziva njegovim imenom.
bel. E, 1 vojno — muž Vračar — u doba I ustanka polje više Beograda, danas deo Beograda vrengija (kula) — kuća načinjena po evropski (na francuski način) vrenđija — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iz mračne pustoši kamenih kula sledi te i danas hladan dah davne kletve: — Proklet bio izdajica koji je neprijatelja pustio na tajna vrata!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I dvanaist visokih kula ima u njemu, na kojih no napisana su imena dvanaistim apostolom. Al' je li, nije li to?