Jakšić, Đura - PROZA
Ono golo tavno stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci dopiru, vidiš kao neke bele kule — to su stene od krečnog kamena.
Obradović, Dositej - BASNE
sa svojimi kakvim nibud preimuštestvami počne gorditi, glavu više dizati nego što valja da je podignuta, na jedne kao s kule gledati, a na dru|ge usta i obraz iskrivljivati, taj čas eto ti nam ove Lesingove basne Guska.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
pečate, slažu Zakonike, Ustave, slažu Presude, na tas stavljaju topuz, stavljaju đule, na tas sleće gavran s Nebojše kule, na tas iz mraka doleću konjanici, i s konja koji se propinju i pene, dok im bičevi seku sapi, a uzde ih dave, na
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Krdžlije počnu iz pušaka i topova tući, i baš na naš Veliki Četvrtak [5. aprila 1800. godine] zapale šabačke kule, a Bega i Ćurt-oglija, prokopavši kameni grad do Save, pobegnu u Bosnu, a sav grad i kule izgoru.
godine] zapale šabačke kule, a Bega i Ćurt-oglija, prokopavši kameni grad do Save, pobegnu u Bosnu, a sav grad i kule izgoru.
Dučić, Jovan - PESME
Na kamenu krutom Sedi skrušen Edip... Mir je da se čuje Gde prolazi tiho minut za minutom. Ali s crne kule koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj
Gde su naše vojske i zastave danas: Za brodolom beše dovoljna i bara! Slavni Nemanjići, gde su vaše kule, Sedam vaših kula groša i dukata? Riznice se vaše u sitno rasule — Na tvrđavi sva su otvorena vrata.
Afrika
Ona su usred sela, zatrpana kolibama. Kule, zidovi, dvorišta, od pečene zemlje. Teško je naći ulaz i razabrati gde počinju staništa krala, a prestaju njegovih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dogodi se da konjik ugleda i neke kule i gradove, šta li, ali i to nestane na vidiku. Pojave se leti i neki svileni čadori, palme, ali sve je to samo omama
koja je bila u kući, iznad koje su bili prozori i balkoni, i, na krovu, dimnjaci, tako ogromni, kao neke uzane kule. Odatle, vidik je bio beskrajan. Kuće, beskraj kuća, na vodi, a u daljini neka kubeta kao u magli.
Teodosije - ŽITIJA
koga su tražili, zbog koga se načinio toliki metež, poboja se da se ovo zlo kako ne svrši ubistvom, i nagnuvši se s kule pozva ih po mraku.
I tako ućutavši opkoliše kulu, čuvajući stražu. Kada je dan stao da sviće, on opet nagnuvši se s kule pozva vojvodu i blagorodne (momke), i javi se svima anđelskim inočkim obrazom ukrašen.
A ovo rekavši svrže sa kule rizu svoju i mladićke čiste vlasi glave svoje, a uz to napisa i pismo roditeljima, da ih uteši, moleći: „Nemojte ništa
I tako otidoše kući. A ovaj sa kule sišavši blagodari Boga i pokloni se igumanu i cvoj bratiji. I svi ga celovaše kao novoukrašena anđelskim obrazom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i držali bosanski, poglavito krajišnički, begovi naše krvi, snažni i violentni Dinarci, i podigli po njoj svoje kule i gradiće, da se bore sa domaćim hajducima i senjskim uskocima.
ima ne samo duhovne živosti, već i veselosti i šale, kao na primer u pirotskom Visoku, u okolini Trna, Breznika i Kule. Doskora su držali svoj stari običaj, slavu.
Nije bilo davno kada su begovi, među ostalima neki Sabrija iz Trnice, dizali kule visoko iznad puta i pljačkali putnike koji su onuda prolazili.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Stražar s visoke sahat-kule razdera se koliko ga grlo nosi: — Narode, lavovi kolju vašar! Brzo zatvarajte vrata i prozore!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Najpre se ojagnji ovca. Bog uzme jagnje i baci ga preko neke vrlo visoke kule. Ovca samo beknu za njim, ali ne potrča a jagnje kako pade s onu stranu na zemlju, dočeka se na nogama i dotrča materi.
(...) Kad dete pade na zemlju Bog ga uhvati za noge i zavitla preko kule, a rodiljina mati brže na onu stranu, pa raširi kecelju i u njoj ga prihvati da se ne ugruva.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za mađioničare, kojima je samo sadašnjost data, za njih, za sve što za sobom ostavljaju jedino kule od karata. ZA ISMEVAČE Tražim pomilovanje za ismevače koji sve izreda izvržu ruglu: mesečevu glavobolju, i sunčev
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Traže se da dođu na ponoćni bal kod Nebojše kule, mrtvi ili živi, i zaigraju valcer »Na lepom plavom Dunavu« s vilenjacima, vešticama, duhovima i davnim davljenicima.
U dimu, iznad zakrpljenog stolnjaka u »Balkanu« , gradile su se kule i gradovi, osipali se u prah i pepeo dvorci i zadužbine; lišće je prekrivalo kamene nekropole ispod kojih su spavali
oni prođu pored bleštavih izloga centra, pokraj kao noć mekog i crnog somota na kome svetluca zlato ugledaju kristalne kule složene od skupocenih pića, prolete zatim kroz tužno sivilo sporednih ulica, da bi se na kraju zagnjurili u dimove
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
paralela između Ljubiše i Njegoša, moglo bi se reći da je Ljubiša odista Njegoš, ali ne Njegoš Gorskog vijenca no Njegoš Kule Đurišića i Čardaka Aleksića. MILAN Đ.
Radičević, Branko - PESME
Čekaj, ago, koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti, ago, lulu pijem, A kuranom kavu grijem.
Pa da t' onda dočnem sreću: Da ti glavu srubim pseću, Da ti kulu njom okitim, Ispod kule meso itim, Nek ti vrane glavu kljuju, Psi se psine nablaguju.
Bliže Turci, bliže jalakanje, A sve češće puške popucuju, Uzbuni se selo ispod kule, A zaječa sa tanane kule, Sa nje kuka sinja kukavica Ta starica Fatimina majka, Ona gleda jadna za hajducim', Oh
Bliže Turci, bliže jalakanje, A sve češće puške popucuju, Uzbuni se selo ispod kule, A zaječa sa tanane kule, Sa nje kuka sinja kukavica Ta starica Fatimina majka, Ona gleda jadna za hajducim', Oh eno ih — ali sad ih nesta,
Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada. Al' uz Dunavo jedan plovi čamac, Na sredi sedi jedan momak samac, Pa
Puče puška, a gorica jeknu, A od kule ubavo odjeknu; Braća čula, braća s' osetila, Brackoj pušci pušku isturila. Stade žubor po tanane kule, Stade žubor
Stade žubor po tanane kule, Stade žubor i okolo kule: „Bre na noge, dovataj oruže Koga jošte godinice služe! Pa se lati te puste pašnjače,
Stade žubor po tanane kule, Stade žubor i okolo kule: „Bre na noge, dovataj oruže Koga jošte godinice služe! Pa se lati te puste pašnjače, Pa pripaši ubojite mače,
S kule sišâ beše i Mileta — Srbu sveta, Turkom sablja kleta. Pa je njemu govorio 'vako: „Ti ćeš doma ostanuti jako, Dosta a
a i: „Našli bolje!“... Ta celo se zaorilo polje. Sastaše se braća, izgrliše, Izgrliše pa se izljubiše. Mile s' seti kule i čardaka, Planu srce, mače s' noga laka, On se vinu kuli uza stube — Nesu časi da se ludo gube...
Sa kule se strča i Mileta, A za njime poitala Cveta, U ruci joj luč veselo gori, Dragog prati, pa mu 'vako zbori: „Ajde, dra
Posle boja što vojske ostalo Sve ovamo u grad se nagnalo; Grada brane kule i zidovi I još oni duboki jarkovi. Ama, brate, vojske je premalo, A i njima srca je nestalo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Šta je o tome ona znala. Ona samo sanjaše nekadašnje bogastvo, zidaše svoje kule na meni i možda baš joj i to davaše snage i onoliko dugog života. Dade me u školu. Učio sam se prilično.
Kostić, Laza - PESME
Al' nemoj tako da se žestiš jako! na noge momci! rasturite pakô! palite tamo one kule bele! grejte joj srce sred vatre vrele!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
jednom slugi da vlada i caruje za tri godine, a kad tri godine dana prođe, onda da razvale kulu i njega sa kćeri iz kule napolje ispusti.
Ove je iz kule nestalo da nije ni car Petar znao kako i kuda. U onaj dan kad car Petar iz kule iziđe, beše jedan krivac na belom
Ove je iz kule nestalo da nije ni car Petar znao kako i kuda. U onaj dan kad car Petar iz kule iziđe, beše jedan krivac na belom lebu koji bijaše osuđen na robiju od devet godina, po robiji od devet godina da bude
Koje dobro? Rob: — Tražim carevu kćerku koje nestade od oca iz zazidane kule. On se zove car Petar, pa se sa kćeri svojom zatvori u kulu na tri godine dana.
Onaj od njih što imađaše dobar nos namiriši odmah trag kud bijaše kći cara Petra iz kule odnešena, i po tom se dozna da je kći careva kod zmaja sedmoglava koji ju je, kad je car Petar u kuli spavao, tako
harambaša: — O braćo, zaboga, mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, a ni od šta se ne poplašismo do noćas od mrtvih ljudi!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Purpurne krpe lepršave zorom! Pokretne slike, vrtovi na kosi! Kule što rone uspravno u ponor Prevrnut kao kupa! Ushit što si Odevao u reči, kao prorok Što samo sluti buduće, a ne
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ E, tu se fizikus namučio ko ubogi đavo, scenografija je bila teška oko dva vagona žive vage, sve neke kao snežne kule od vate „cik-cak“, sve neke jelke čije iglice padaju za vrat, a priča nikakva; trubijanović --- kao Deda Mraz našao
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak. Večeri jedne, u suton meki, do kule čamac doplovi neki, u njemu dečak viti srdačno ruku starini pruži: „Ribaru dobri, više ne tuži, ja ću ti mladost
Od toga dana, za Mačkom drugom, plakao starac dugo i dugo ... Pa ipak, nada trajno se gaji: iz kule stare svjetiljka se sjaji, dok tama svuda vlada. A tik uz okno ribar se svio, ugasla oka, obnevidio ...
Dajemo, kažu, ugljeno brdo za naše mališane! Tankova evo. Čelične kule! Majstora veštih rad. Armijo naša poklon ti šalje kolektiv, složan, mlad!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Bolje je da uzmete ovaj put sa strane. Ići ćete blagim nagibom između maslinjaka i vinograda, sve do kule. Zatim možete sići bilo kojim stepenicama niz ulice. Peo sam se ipak ulicama.
Opet iznad kruna drveća vidim kule zamka nedaleko ispred sebe. Skoro sam obišao celo ostrvo u krug. Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se može sesti
Ljubičast, goreći od fosfora kao buktinja, na vrhu jednoga oštroga brega, gradić i seoce u njemu. Precizno ocrtane kule, krovovi, zvonare. Uz njih ližu beli plameni. Šta je taj gradić? To je sasvim daleko, u levo od Mont Palankinosa.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da tajnu grada znam te grčki prozborih na trgu, no građani povikahu: nije to gospodar naš, i zatvoriše se u kule.
Na bedeme su svi otišli da vide kako rastu opsadne kule i nebeski ratnici odlaze jedan po jedan bacajući oružje u pepeljaste oblake.
Među čobanima podzemlja živim: kule su ovde visoke i vojske mnoge i drago kamenje zeleno i deca belozuba žarko u prsa majke svoje ljube.
sa brda zapeva: zašto se odaste toj veri u pošast, kad eno sunce bodro sija i divna su zdanja za čovečijeg sina, kule od mermera i krovovi od medi.
poslova svetskih predstoji još izlet na Mitilenu radost iz ruke grčke i post gospojinski Nad Manasijom Čardaci kule gnezda na vlast su došli ljudi lepi novi će život da počne i biće kratak u jeku mača pojanja i završnog speva prva smrt
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 101. Mobu kupi beže Jovan-beže U Budimu pod bijelom kulom, Niže kule u polju široku, Da mu žanju bijelu šenicu, Sve sabira momke i djevojke; Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva
tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Devojkama kažu Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. Blago onom bratu, koji ima seju!
Bratac će za seju Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. 228. Vojsku kupi Erceže Stevane, Prvo roka, na nedelju dana; Stevana je sjetovala majka: “Oj, Stevane,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da ostanem na Rijeci, bio je razlog i to što sam u gimnastičkoj sali, ispod Sahat kule, upoznao majstora – učitelja mačevanja, koji je bio visok dva metra, imao duge ruke i vikao: „Battuta!
Po ulicama su zabodene svetiljke; opravljaju kaldrmu noću, i pruge tramvaja. Udarci budaka i čekića sećaju me na kule crkava, igru zvona, kraj kojih sam stanovao.
Sve je od kamena. Oblaci nikad da odmekšaju, a iz mora se diže ogromno stenje. Nebrojene kule svetilje, bliže i dalje, trepere celu noć i, skoro, ceo dan. A zvezda nikad nema.
Od detinjstva tako, ma gde bio, stanujem kraj zvonika. Ujutru sam video, pred svojim prozorom, otvorene, renesanske kule, i zvona.
zelena boja, od starosti, od vlage, od vetrova sa mora, ili ne„a čudna svetlost podneblja, ili samog kamena, oblila je kule i zidove crkava. Oslobođen sam veza, zakona, ljubani. Ne volim nikoga živog, i širim ruke u tu zelenu svetlost vazduha.
A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, Tvoj će bagrem pasti na me kao kiša. LIŽBUA i moj put, u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni, priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko prut i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Rakić, Milan - PESME
šlepovi niski ukotvljeni stoje I brodovi puni u daljinu brode, Gde nad mirnom vodom, u večeri vrele, Bde starinske kule s mrke citadele... ''Nikad!...'' Stara Gospa reče: ''Nek Morava, Koja nas je othranila, i grob bude''.
pod mesečinom nekad suze liše: Uvek imaš mlada srca i sve mlade Parove što život tek snivaju sada, I bezbrojne kule od karata grade I večito dižu što večito pada. Ostavi se mene.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Žrec Evrope s svetoga amvona huli, pljuje na oltar Azije; lomi teški topuz azijatski svete kule pod sjen raspjatija. Krv pravedna dimi na oltare, ćivoti se u prah razvijaše. Zemlja stenje, a nebesa ćute...
U nebu sam, u moru, gledao tvoje kule i ostre munare, s kojih su se k nebu podizali u svanuće, u divnu tišinu, hiljadama svešteni glasovi, glaseć nebu ime
Koje čudo mogu na godinu kokošakah oni pozobati! Pa pogini u ono gospodstvo, spušti kule, a obrivi brke, a pospi se po glavi pepelom, a brnjice kâ žene u uši.
doći serdar s glavarima da ti priča sve kako je bilo, no nemaše kada ostaviti: razuraju grada Obodnika i sve turske kule i džamiju, da naš pazar ne smrdi nekršću.
Radun gađa s prozora od kule, sedminu je na obor ubio. No mu došla bješe pogibija: Turci bjehu slamu i sijeno oko b'jele kule nanijeli pa zažegli
No mu došla bješe pogibija: Turci bjehu slamu i sijeno oko b'jele kule nanijeli pa zažegli sa svakoje strane. Plam se digâ bješe u nebesa i kulu mu bješe dohvatio.
Nama živa srca popucaše, potrčasmo kuli Radunovoj, oko nje se poklasmo s Turcima. Izbavismo iz kule Raduna, ma izgore ojađela kula.
Izbavismo iz kule Raduna, ma izgore ojađela kula. Jošt nam đeko u pomoć priskoči, te od kule poćerasmo Turke; do Kokotah¹, više Lješkopolja, osamdeset i tri posjekosmo.
I u boju kod bijele kule olova mi toke izlomiše, a u razdvoj boja krvavoga, najpotonja koja puče turska — džeferdara držah pred očima
Pandurović, Sima - PESME
Nas nosi sudbe mala, trošna ljuska. ODBLESCI U Dunavu se stari grad ogleda: Opale kule, crna gradska platna; U njima prošlost izumire blêda Što k’o san čili, otmena i zlatna.
i prošlost tu se glede mrsko, K’o varvarske čete i borci što paše, Braneći davno, od najezde, drsko Te hladne kule i zidine naše.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ja, bogme, bjeh u najvećem poslu, kao što znaš. Došla pa sjela, pa otud, odovud, na kule, na vile, na medene kolačiće, svaku zavija u med...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dati jarcu da čuva kupus. Drva u šumu nositi. Držati se zubima za vetar. Zabadati trn u zdravu nogu. Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode.
— Vreme goni vrijeme. — Vreme je i mati i maćeha. — Ide vreme, nosi breme. — Vreme gradi niz Kotare kule, vreme gradi, vreme razgrađuje. — Vrijeme i rodni dan nikad se ne vraćaju. — Ničija nije večita.
kozu muzu, Još se hvale da se dobro hrane, Od mlijeka proticala r’jeka, Od surutke mlini promiljali, A od sira kule sazidali, Od skorupa malter popravili!
Na suncu je vro i na vjetru je vio, te ti nasuo ambare kô careve kule i kasare! Mnogo imao, svakome djelio: nekome kapom, nekom šakom, nami, braćo, koji ovđe sjedimo, svom vrećom, a tebe
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, i ni oda šta se ne poplašismo do noćas od mrtvih ljudi!
Kad mu sinovi dorastu do ženidbe, onda im on zapovedi da se popne svaki na kulu, pa da s kule zastreli: gde koga padne strela, odande će mu dovesti devojku.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Veliko nam plavo nebo prošlost briše. Uz korovski miris: kiše nas umiše. Sunce nam u oku kule sjaja zida. Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao tanak led puckarala je detelina. Sunce se spuštalo u rumene kule oblaka. „Bolje je da se seno plasti ujutru, kad padne rosa.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kada su je uveli u sobu na vrhu kule, videla je da na njene prste čekaju brda konca i svile I shvatila da odatle neće uskoro izaći.
Zatim je danima putovao ne mareći ni za glad ni za žeđ, sve dok nije stigao do kule u kojoj je vezla zatočena devojka.
U žbunu leske ispod kule sačekao je noć, a onda se, po izbočinama, s mukom popeo da vrha kule iza čijih je rešetaka bdela Zlatoprsta.
U žbunu leske ispod kule sačekao je noć, a onda se, po izbočinama, s mukom popeo da vrha kule iza čijih je rešetaka bdela Zlatoprsta.
Mladić se svake noći, ranjavih prstiju i kolena, peo do vrha kule, sve dok mesec nije postao velik i blistav. Tada je shvatio da je opasno penjati se, jer su svuda unaokolo bili
DAR Bolešću prikovana za krevet, devojčica je živela u samom korenu visoke, previsoke, u srce neba zarivene betonske kule.
Šta sada? Mračniji od oluje, lupi se u čelo Ferfelin. Peletin, istina, ima zid viši od njegovoga, ali nema kule na zidu. Brža od munje, carska naredba obigra Ferfelinu.
PRINC OBLAKA U času kad je drveće odlučilo da pobegne iz grada, u vrhu najviše gradske kule živeo je dečak koji je iznad svega želeo da poleti i postane Princ oblaka. — Kako se leti? — obratio se pticama.
Nad gradom se već hvatao suton. Sive i hladne, u hladnom nebu samotno su ćutale gradske kule, ali u dubini ulice još su se sudarali prolaznici. Pažljivo i polako on potraži svoju kulu i zaustavi se načas.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine kada je Jevrem, još ne gospodar, Još samo mlađi brat budućeg knjaza, bio zatočen u lagumima Vodene1 kule: Turci su ga na prevaru uhvatili u Ostružnici.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno. I zaman hita naše slabo oko Kule tog mora da pozna i spazi; Istina mora da leži duboko Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.
J. Jovanović Zmaj XXV* MLADOŽENjI Moja je dika jabuka zlatna, Što u vrh kule na suncu blista: Sunašce zađe - svetilo zađe! Jabuka ćuti ka' nojca ista...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
tumarahu sv'jetu i stvarahu različne predmete; no prividna njina tvorenija bježahu im od slaboga vida, ka što kule snovidjenja bježe.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kapija, nazvana pilon, bila je sagrađena u vidu dveju kamenih kula pravougaone osnovice. Kule su imale oblik strmih zarubljenih piramida; njihove usponske ivice bile su ukrašene okruglim ivičnjacima, a one gornje
“ „Ja sam ti, brate, inženjer, a ne vojskovođa“. „Ne mari ništa! Ti poznaješ naše kule, gradske zidine i rovove bolje no iko. Opravljaš ih čim ih neprijateljski topovi oštete“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Uz pomoć drvodjelca izrade i kulise: komade tvrđavskih zidina, krunište kule i nešto kao kraljevsku grobnicu; raskošni mramorasto išarani sarkofag obrubljen srebrnim papirnatim bordurama, kojima su
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
harambaša: — O braćo, zaboga, mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, a ni od šta se ne poplašismo do noćas od mrtvih ljudi!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem. U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nakon nekoliko prebacivanja od jednog do drugog u ovom circulus viciousus shvatio sam da je moja nagrada zidanje kule u oblacima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nije imala čemu da se čudi; vidjela je istu ovakvu čeljad i kule i po drugim gradovima na koje je u putu nalegla. Najpošlje dođe iščekivani dan: ukrcaše se u silan brod s ostalim
Za to vrijeme oboje gleda u silne valove što se dižu kao ogromne kule, prate ih pogledom dok se dižu i padaju, osluškuje fijuk udara vjetra o jarbole i konope i teško dihanje i cviljenje
Sa strane drage leže na školjini dve porušene kule surih, narezanih zidova. More i stare kule. Ivo Polić sa velikim zadovoljstvom gledao je i obilazio te stare stvari.
Sa strane drage leže na školjini dve porušene kule surih, narezanih zidova. More i stare kule. Ivo Polić sa velikim zadovoljstvom gledao je i obilazio te stare stvari. Zavirivao je u najmračnija njihova mesta.
Dugo i dugo gledao je talase i porušene kule i osluškivao blagi šum večito nemirnoga mora. Najposle izvali iz svoje putničke torbe svoj ručak.
Sve ređi prolaznici, neko pusto polje. Pa opet zidovi kule, obrasli zelenilom. Neka prekinuta ulica. U njoj porušen grad.
Pusto, visokim korovom zaraslo dvorište, oko kojega se dižu stare sure zidine, niz koje zevaju posrnule kule, u kojemu su rastureni komadi ostataka kolona, stare ploče sa raznim natpisima. Kućice.
Pa porušene kule sa uskim kamenitim stepenicama, dvorište u kome su se derali osuđenici na muke. Svugde po kulama hladno, mračno, puno
Činilo mu se da gaji kosti nesretnika, da čuje njihov jauk, zapomaganje, da vidi krvave glave, a dole, duboko ispod kule, da čuje krkoćenje Mramornoga mora, koje je glave primalo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ispod njega seđahu tri njegova pratioca i ostali berači, a u dnu kule na nešto podignutim podovima i ograđenim bejahu lautari n pevači. Cigani sa defovima i violinama.
U zlo doba glasnuše se sa kule domaćini, pa saznavši za namernika pobratima, posle duž ega savetovanja i oklevanja siđoše i podigoše bukovu zasovnicu
Krakov, Stanislav - KRILA
– Skandal. Vojnici se razvukli po celom gradu. Ima ih još kod Bejaz—kule. Posedali su po ulicama. Ruka sa korbačem opisa ljutiti pokret. Uplašeni vranac skoči. Kamenje vrisnu pod kopitama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ona su usred sela, zatrpana kolibama. Kule, zidovi, dvorišta, od pečene zemlje. Teško je naći ulaz i razabrati gde počinju staništa krala, a prestaju njegovih
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK (zapinje oroz na maloj pušci): Miči se otlen, ako si rad Da tuđe kule plamen podstaknut U vrelom čađu građe srušene Suludoj glavi ne spremi grob! Odalje, velim!... (Ćerim ustupa.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naša ce bojnica rastegla najmanje na četiri sata hoda. Od Rsavaca pa čak tamo do preko Morave dižu se kule i mlazevi puščanog i topovskog dima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Obećao je da će mu dati njenu adresu. Zatim je govorio o lumpovanju kod Beas-kule, i u raznim varijeteima. Slušao ga kapetan Bora, i najednom je zakukalo njegovih dvadeset devet godina.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut. Razoreni gradovi svi pusti već stali, kule bojne srpske sve i dvorovi pali. Ah, nesreća ta moja do ada me svede, svako veće zlo svoje spustiv na me sede.
Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni Grad sa planinom, sa dolom hodi, Dunav deli pak most, brodove
Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona. Po tri krsta, tri poklona Sve tri duše učiniše.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Za Turke zar?... Ali — Možda se deca nisu turčila? Možda su Turci?... — Grom i pakao?... — U tvrde kule vlažnom podrumu Po stotinu je roblja nesrećnog Na glatkoj vlazi tvrdog mermera Sa nestrpljenja, bola, očaje, Isplakan
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
ogromni i u travi obrasli gradski bedemi sa osutim, provaljenim zidinama; mračne, vlažne, studene katakombe i pocrnjele kule, gdje su nekad mučeni i izdisali neposlušni podanici i smjeli zavjerenici, sa isušenim i ispijenim čovječjim kostima i
Bojić, Milutin - PESME
A sad okov zlata. Mesto mramor-tela gnoj nesitih rana. Nada mnom siktaše krik posmrtnih jata, Rušio sam kule, satirao čete — A danas sam željan krvi iz tvog vrata!
A samo senke s licem kô od lima, Poslednji borci carevine šture, Čuvaju kule i zidine sure; Kao prost vojnik, car je njihov s njima.
Jakšić, Đura - PESME
Jedno se je zvono s bele kule čulo, U mome je srcu triput odjeknulo; Zapojaše tiho kaluđeri sveti... Možete l’ me, noge, bar donde poneti?
1875. KARAULA NA VUČJOJ POLjANI Nasred kule karaule, Oko vatre na ognjištu Stražari se iskupiše... Vatra gori, plamen liže I po tamni duvarovi Gorostasne
Al’ i Turci navaljuju, Krvožeđu h’jene ljute Sipajući plamen živi Na krov kule napadnute... Ponoć gleda silu besa, Pa se ježi, strepi, stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A naročito je to mnogo značilo za mater i njene, njihnu kuću, koja gore, oko sahat-kule, istina je bila dosta imućna, ali one odavno ostale bez matere, ona i sestre joj, i cela kuća bez domaćice bila kao
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali kao god što je za neprijatelja taj put do Kule bio gorak, on je i za prijatelje predstavljao mučeničko iskušenje, a za slabog starca, kakav je bio Makarije, pogotovo.
“ Tako je rekao: meropaška gamad. Izašla sam iz odaje, popela se u prostoriju pod krovom kule, da bih bila sama i pustila da mi suze teku niz lice. Nisam jecala.
Makarije Hvala svevišnjem Bogu. Dorotej se vratio s Lauševe kule i rekao nam da se više ne brinemo. Stigao je, kaže, u zadnji čas.
Vratio se s Kule s tako dobrim vestima da je siroti Makarije pomračio od oduševljenja. Preporodio se. Gače i guguče, pokazuje bezube
Mimo nas u pravcu Kule prolaze duge umorne povorke sebarske kljusadi, natovarene plastovima sena. Druga povorka s praznim samarima vraća se
Da li mu je teško da dolazi uz strme padine do Kule? Možda sam i ja preterala. Možda sam bila nametljiva. Obukla sam suviše tanku haljinu i dok je prolazio mimo mene
Jelena Naprezala sam vid ne bih li odavde, sa Kule, videla što se zbiva dole u manastiru. Ljudi su izgledali suviše sićušni, njihove crne rize bile su slične, i uzalud sam
Istoga dana kad je Jelena, vlastelinka, Lauševa žena, proterala Janju sa Kule, nestao je i Ćirjak. Niko nije video da li su zajedno nekud otišli, ili je Jakos pošao da je traži tek kad je čuo da
Voda se gotovo povukla, svetle još ponegde zaostale bare. Topli vetar pirka, liže gromadne zidine Kule, oseća se već dah proleća.
Kad je Jelena proterala onu droljicu sa Kule, pa je ova nepovratno iščezla sa živopiscem, Grkom, koji je radio živopis vratimljske crkve, Kirča je gotovo skrenuo s
Vidim i Jelenu, sada gospodaricu Kule, kraj nje novog zapovednika vojske koja je ostala, Dadaru, i upravnika vlastelinskog poseda, Bogdana.
Da li samo u mene ima poverenja? Dimitrije Napolju je vrućina, ovde, iza debelih zidova Kule prijatna hladovina. Pretvaram se da sam još uvek bolestan da bih mogao mirno leškariti i razmišljati.
Ilić, Vojislav J. - PESME
) 152 HIMNA VEKOVA 153 (NE ZIDAMO DOM KAMENI) 154 U OSAMI 156 z* 157 ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE SEVEROVE 159 KLEON I NjEGOV UČENIK 161 (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) 165 BABAKAJ 166 ZAPUŠTENI ISTOČNIK 168 (SUVA, KRŽLjAVA
Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline. Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma što pastirka peva mlada.
Vekovi su prohujali i proveli burne dane, I survali sjajne kule i kapije i dvorane. Više njih se paprat diže i s ruina šušti stari', I s graktanjem orô suri uzvija se i šestari.
2. Tamo kuda prošlost od iskoni drema, I junački klefta na pljačku se sprema, Gde se vite kule sa obala bele, I topovi strše s mračne citadele, Čudan neki uzvik zadrhta u noći I potonu gluvo u tavnoj samoći. z.
1892. ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE SEVEROVE Putniče s obala cvetnih biserne Ipokrene! Pevaj mi pesmu o tuzi, Pesmu o bolu večnom.
Već konjanici prvi u trku bacahu strele Na gradska gvozdena vrata, na platna i kule bele. No silna Bramina vojska još straha i plašnje nema U opsađenom gradu krvavi otpor se sprema.
Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se čuje noću s mračne kule i obala. A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče.
Opusteće dvori vaši, a ostaće kula stara, Da sačeka novo doba, opšta ljubav koje stvara.“ U tom času s mračne kule orô suri naglo prnu, Strašno odbi snažnim krilom i u noć se izvi crnu. (U TVRĐAVI BEOGRADSKOJ ...
Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. 1892.
Gledeći pred sobom, smućen, ognjeno i burno veče, Prikupi konopce snažno, prope se i onda kleče, I zvuk se prolomi s kule. U tome istome času Odzva se strašniji udar u susret ovome glasu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iz tog zida strče, u razmacima, visoke kule, a ispred njega se prostire širok i dubok rov. To je Stari Vavilon! Herodot priča da je kroz taj zid vodilo sto
Ona je blagoga nagiba, i po njoj se lako korača. Savijajući se oko njenih bokova, rampa se obavila oko kule kao bršljan oko stabla. Mi se penjemo brzim korakom tom zavijenom rampom, i evo nas na vrhu kule. No, šta je ovo?
Mi se penjemo brzim korakom tom zavijenom rampom, i evo nas na vrhu kule. No, šta je ovo? Nad platformom na koju smo zaduvani stigli, uzdiže se nova kula.
Gledajući njenu gornju ivicu, vidim da je prava moga pogleda opet toliko strma da ne isključuje mogućnost nove, uže kule nad ovom. Nisam se prevario, - novo penjanje pokazuje da se nad drugom kulom nalazi treća.
Pored svega toga, Vi hitate napred, a ja prebrojavam zavijutke i nove kule koje se nižu, sve gorostasnije, jedna za drugom.
Visoke okrugle kule brane ulaz u pristanište koje će Vam izgledati malo i usko, a u kojem je nekad mogla da stane cela ponosna flota
Na levoj obali reke, visoko na bregu, uzdižu se carski dvori; oko njih gradski bedemi sa dvadeset dve kule ispod ovih pošumljena padina brega. Na desnoj obali reke, Stara varoš sa njenim crkvama, manastirima i niskim kućama.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Čekaj ago koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti ago lulu pijem, A kuranom kavu grijem.
Pa da t' onda dočnem sreću: Da ti glavu srubim pseću, Da ti kulu njom okitim, Ispod kule meso itim, Nek ti vrane glavu kljuju, Psi se psine nablaguju.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
CRNOGA BORBA 36 CRNI BORBE 37 RUŽA NAD ČEGROM 39 ZAPEVKA 40 SMRT CRNOGA BORBA 41 PESMA ĆELE-KULE 43 POVRATAK U BEOGRAD 45 POVRATAK U BEOGRAD 46 GORNjA TVRĐAVA 48 TERAZIJE 49 VRAČAR POLE 50 NEBOJŠA KULA 52 VELIKI
crnom kosom udovica Glava će mu sijati Krunisana crnim zracima Crnoga sunca Kada se probudi PESMA ĆELE-KULE Svetozaru Brkiću Zamenilo si nam okati suncokret Slepim kamenom nelicem svojim I šta sad čudo Izjednačilo si nas sa
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Odvojen potpuno od huke života i od događaja, odvojen od vreve i komešanja svetskog, kao robinzonski usamljen čuvar kule svetilje, koji posmatra bure na pučini koje ne dopiru do njega, čovek se izmeđ' četiri tamnička zida povlači u sebe,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tek tada videsmo kako vojnici zamiču u selo, među arnautske kule. Kapetan Radoslav prati jednoga podnarednika da ih vrati. — Drenica je ovo... Mogu lako da pripucaju puške. — Ko...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
MESEČEV CVET Visoko iznad zemlje, kao kotaričice o nebo okačene, njišu se gradske kule U jednoj od njih dečak Vedran na ptice, decu i oblake pažnju ne obraća. A i što bi?
Šta će mu deca, šta ptice, šta oblaci? Što bi sa vrha svoje staklene kule silazio? Vetar do njega ne dopire, ne ranjava ga trnje i kamenje. Na meko seda, po mekom hoda.
— kažu otac i majka. — Dečak ga sam mora naći! — tvrdo će starac Milija. — Od mehura sapunice je tananiji! Ako iz kule izađe, prvi će ga vetar oduvati kao jesenji listak! — štite roditelji dečaka. »Da mi za njega nađemo Cvet?
Kad, gle! Ulica kamenu košulju obukla: gde tu da nikne cvet? Podiže Vedran glavu uvis. Ali, kamene kule nebo zaklonile: tek tu i tamo sevne plava maramica neba. Kako da bez neba cvet procveta? Pođe mališan dalje.
U svetlu, prolećnu zoru siđe Lepotica sa staklene kule i pođe od grada do grada raspitujući se za starost i smrt. Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima.
Sa prsta mu je kapala krv. Sunce se baš rađalo. DEČAK I PRINCEZA U šumi od betona rastu staklene kule. U vrhu jedne od njih, visoko u oblacima, živi dečak bleđi no krompirova klica.
Niti dečak vidi devojčicu, niti devojčica zna dečaka. Ali, dečak je čuo da u vrhu staklene kule živi jedna začarana princeza. Rekao mu je to Južni vetar. Severni je potvrdio reči Južnog.
Istočni je još u poseti Ledenim bregovima. A na vetrove lutalice što lete u suton oko kule kao krila džinovskih ptica — dečak ne računa: čudesne su, ali lažne njihove priče!
Da je na nekoj od zvezda, oblaci bi do nje stigli! Dečak bleđi od krompirove klice nasloni čelo o stakleni zid svoje kule. Ah, do đavola. Pa on jedva da se i razlikuje od šarene ribe iz staklenke.
Onda polete kao strela. — Reci mi kako da dođem do princeze? Ali, riba je ćutala, a i vetar se oko kule utišao. Šta sada? Dečak pređe rukom preko čela. Ah, da!
Nekako bi došao do princeze. Kako je strašna kamena šuma, kad ka njoj pogledaš iz svoje kule ka tebi ponori zevnu. A gore visoko u kuli samuje začarana princeza. Sede dečak na krevet, na samu ivicu, i utiša se.
Možda veverice imaju moć da začaraju, i dečaka pretvore u hrast, a princezu u lipu? Ili ih opet odvoje i u visoke kule zatvore? Dečak sa strane pogleda Princezu. Nije želeo da ga vidi prestrašenog, te tako i strah savlada, nasmeja se.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
) Sagradivši tvrđavu u Smederevu (u obliku trougla sa dvadeset i četiri kule), Đurađ je preduzeo niz mera da obezbedi svoju državu.
Tih godina, radi uspešnije odbrane od Turaka, osnovana je duž turske granice (između Drave i Kule i između Kupe i mora) takozvana Vojna krajina, koju su naselili kao slobodni vojnici ljudi prebegli sa turske
na zapadu: presušiše vode šedrvani, ustavi se Šarac, voda ladna, a potrese zemlja po Stambolu, bijele se zadrktaše kule, a stresoše četiri planine... Sve se crnoj zemlji pokloniše i pođoše na Stambola grada.
vlasti turske (spuški kapetan, nikšićki čuveni kapetan Hamza) imale vazda posla, organizovale celu policiju, gradile kule i stražare zbog toga.
Gavrani su sletali na turske kule i donosili zle glase. Zalud su Turci u vojsku uzimali „sve bekriju goreg od gorega“, u duše nasilnika useljavao se
po drumu trgovce, odjaviše iz planine ovce, odagnaše konje i volove, poharaše gospodske dvorove, raskopaše kule i čardake. Turske kuće ostajale su puste. Na munare je padala paučina.
(Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom prođe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman razgrađuje. Nek s' okreće kolo naokolo!
Il' u kuli nigđe nikog nema?“ To iz kule nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana gavrana: „Oj, boga vam, dva
Ni tu nije goleme nevolje, al' s' opremi crni Arapine iz primorje sa bijele kule: on s' obuče u ruho gospodsko, a pripasa sablju okovanu, pa opremi sivu bedeviju: poteže joj sedmere kolane, zauzda je
tvrde, odvrć ću se u ravno primorje, zatvoriću skele oko mora i drumove okolo primorja, načiniću kulu u primorju, oko kule gvozdene čengele, vješaću mu hodže i hadžije“.
prolazi carevina blago, na godinu po trista tovara; sve je Musa sebe ustavio; u primorju kulu načinio, oko kule gvozdene čengele, vješa caru hodže i hadžije.
Odmah njega sluge poslušaše pa kapije hitro zatvoriše. Kad s' dognaše dva dobra junaka, bježi Porča oko svoje kule, a sve viče: „Otvor'te mi vrata!“ Niko njemu otvorit ne smije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
učini se trus u Carigradu i vrlo za mnogo to drža; ima dve cele godine što se je tresla zemlja, tako da su mnoge kule velike, polate, domovi, crkve krasne, manastiri tušteni popadali i ljudi se u njima pogušili mnogi, i mnogi pak od toga
Kletvi se svedočba traži, niti ima ta kletva u kojoj lažljiva priseva nejma. Razmetni na vile, na kule svoje blago... Lepše mu je s mirom negoli s čirom. Psi ga derali! Što veštije znamo O tom i besedu imamo.