Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stojan piše knjigu Alilu: Oj, Alile, kladuško kopile! Što se, kurvo, po Kladuši ̓vališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?... Čemu lažeš, crn ti obraz bio, Kad Kotora nisi, ni vidio?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Govorili su opširno o majkama podvodačicama na Krfu, pa o Crnoj Ruci i Beloj Kuli, o francuskoj pevačici što božanstveno peva C'eѕt la valѕe du brun, o rđavoj menaži koja mnogo košta (a tu prisustvuje
Teodosije - ŽITIJA
I kada čuše njegov glas, ispuni še se velikom radošću i svi ka kuli pritrčavši u visinu gledahu, kao da bi se tama mogla ukloniti, da bi se, videvši ga, utešili.
! Ovako i mnogo slično plaču izgovoriše, i još Dugo plakahu, onaj gore na kuli, a ovi dole na zemlji, da bi se i neosetljivi kamen ražalio.
I idući, natrag ka kuli obraćahu se s plačem i ridanjem, zastajkujući, dok ga je moguće bilo dogledati. I tako otidoše kući.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnogo više pevaju i pričaju o Kraljeviću Marku. Imaju po seoskim hatarima: Markovi kuli, Markovi dvorovi, Markovo stopalo i Markov kamen. Pevaju i Dojčina i Sekulu „detence“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
A ako se ikad u carstvu mi desi da se vlastelinka zaboravi sa sebrom, u kuli svojoj ili u sebarskoj potleuši, da se drznik sebar obesi usred dana kad se senke smanje; a oskrnavljena kula da se
Radičević, Branko - PESME
Pa zato se momčad uzbunila, Razavila sokolova krila, Te ka kuli Zmajevoj se kreću, I tuce se na ročište sleću, A otle će k ostaloj družini, Pa sa njome krvavoj krajini, Da ne
“ Tako zbore, unapredak hite — Al' što puške ovo umukoše, Što li puške, što li jalakanje? Da l' ka kuli Turci već stigoše?
Kad nadomak veće beu kuli, Nekolike puške izmetnuli, Da se čuje, da se napred glasi, Kako Srbin časa ne počasi. Puče puška, a gorica jeknu,
Sve sam soko, da mu nema para, Oće biti jada od šalvara. Sunce sede, konji se smorili, Al' ka kuli veće i smašili, Ta ka kuli starine Novaka, Ta staroga srbinjskog junaka, Tu su bili veće drugi stigli, Pa na noge
Sunce sede, konji se smorili, Al' ka kuli veće i smašili, Ta ka kuli starine Novaka, Ta staroga srbinjskog junaka, Tu su bili veće drugi stigli, Pa na noge sadaka se digli: „Dobro
Mile s' seti kule i čardaka, Planu srce, mače s' noga laka, On se vinu kuli uza stube — Nesu časi da se ludo gube...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Hm, Bihaća! I drugi su ljudi ležali u bihaćkoj „Kuli“ pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari mi unučadi.
— Ehe, zar još nijesi zaglavio u bihaćkoj „Kuli“? — groknuo bi kum Rožljika. — Dokle se ti misliš skitati i gledati kako ćeš nešto zdipiti? — De, ti, de, šironja!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
cara Petra iz kule odnešena, i po tom se dozna da je kći careva kod zmaja sedmoglava koji ju je, kad je car Petar u kuli spavao, tako vešto odneo da joj otac, car Petar, to ni osetio nije.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
vaša knjiga kazati) i rekne da će s jednim drugom iz marvelekarnog učilišta kupe, ali ne kupe od vina, nego kupe na kuli skinuti i doktorov razum spasti. DOKTOR: Može li što podlije biti od ovog čauša?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I Starac i mačak, o, pusta tugo, u tvrdoj kuli živjeli dugo, kretali u lov u noći svježe, u zaliv tihi spuštali mreže, brodili morem do zore sjajne, saznali
Dok vrijeme zimi pospano teče i staroj kuli prilazi veče noseći sivi veo, kraj male peći, vrele i budne, starac je priče pričao čudne, a naš je mačak preo.
Pusto je na sve strane ... Tužno se jutro nad vodom rađa. Kud li je tvoja otišla laća, junački kapetane?! III U kuli staroj fenjer gori, plamen se žuti sa tamom bori, na more baca zračak.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ni naša, najnovija, umetnost, a najmanje poezija, ne spava, kako je često čitaoci zamišljaju, kao neka lepotica, u kuli od slonovače. Još je ta kula „eburnea“, moćna, kao stanice bežičnog brzojava.
mislim da živim pesničkim životom, da odemo iz Pariza, nekud u Bretanju, na primer na ostrvo Uesan i da živimo u nekoj kuli svetilji. Meni se to, tada, činilo jako komično. I ludo. Danas mi se čini sasvim razborito.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nama živa srca popucaše, potrčasmo kuli Radunovoj, oko nje se poklasmo s Turcima. Izbavismo iz kule Raduna, ma izgore ojađela kula.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mati gore, na kuli, sva srećna, jednako je bila na prozorima od sobe, koje tobož vetri i paje. Magda večito u svađi sa čivčijama i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kad se poodmakoše, zazvoniše dva zvona na manastirskoj kuli. To bjehu ona dva glasa što im obreče Vladika da će ih opominjati na kletvu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Đe se trava niše i pomiče, Tu zaista nešto živo ima. Žari, pali, udbinski dizdaru, Dok i tvojoj kuli reda dođe! Živa glava dugovanje plaća, Živ ikada, mrtav baš nikada.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sve prođe mimo, a ti slep od bleska Velike stvari pipao si malu: Ne bi li katkad toj kuli na žalu Dodao još i novu šaku peska.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vidi ga, Đorđe, kakav je rutavko. Taj će biti veći gazda od tebe. Za trice će da te kuli. — Juri vepra, ne daj, teraj ga iz kuće, Tole... Zbog tebe, nesrećnica, pati. Ukleo si je. Osušio se, jalovak si.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Istoga dana, slikar bi poslat u udaljeni grad na severu, a Zlatoprsta ostade zatvorena u kuli. Nije znala kuda, ni zašto je mladić otišao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Obe je Jevremu obećao, za doba posle smrti, jedan Turčin, stražar u kuli Nebojši. Bilo je to 1815. godine kada je Jevrem, još ne gospodar, Još samo mlađi brat budućeg knjaza, bio zatočen u
Drugo: da su zatvorenici u Kuli proveli gotovo mesec i po dana iako nijedan dan više nisu videli. I treće: da su negde pred kraj juna, koji je te
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nekoliko kutija konzerviranog mleka što ih je dobio u Ljum Kuli od upravnika bolnice, svoga poznanika, i u zamenu za cigarete, bile su još jedina hrana s kojom se imalo živeti sve
i kad on peva: Oj Alile, kladuško kopile, Što se, kurvo, po Kladuši hvališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?
Što se hvališ, crn ti obraz bio, Kad Kotare nisi ni vidio, A kamoli kuli dolazio Moju vernu Anđu obljubio! — onda on peva tako kao da je ona Anđa njegova rođena, i kao da će on za nju da
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za vlast je mario kao za lanjski sneg. Držao je na kuli naročite tevabije poput Mahmudbegovića. u Peći, a kad bi zatrebalo — pozivao je oružane najamnike kao kakav
Eto, zbog ovoga je orahovički silnik na svojoj kuli priredio oproštajnu gozbu ne samo Senu Durutu, no još mnogima koje je ovaj između berača kao otmenije odabrao.
Metnuće ga na glavu, pa ispred pobratima, kao da ga na veru vodi, sve kroz arnautska sela. Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija.
Međutim, možda baš toga dana u njegovom selu desilo se nešto jače od svekolikoga toga zaticanja. Ne drugde no na kuli njegova strica arnaut– ski prvaci doneli drugu besu, tajnu a obaveznu za sve: da ni jedan Arnautin ne zakloni ni
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pogledao sam Kostu. Razumeo je moj pogled. — Ženska i po!... Našao sam je u Beas-kuli. Druže, proveo sam kod nje šest dana i šest noći. Ja njoj pare, a ona meni sliku. Ali ne žalim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Tam’ na kuli zvono stade. S istoka se sunce krenu Putem neba golemoga Mladog jutra u plamenu. I sinova stalna noga Sad se lati
Jakšić, Đura - PESME
u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri: Da su noćas u nameri Našoj kuli oganj dati, Na nas mučki napadati... Kol’ko ih je?... Pobro ne zna!...
I na kuli karauli Lomljavu su tešku čuli, Al’ vitezi graničari Nisu nemim strahom stali; A zidovi, opet, stari Nikad nisu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ljubimca nije bilo. Kada je žega malo popustila, uzjahao je magare i odmileo prema Kuli. Pratio sam ga pogledom sve vreme.
Pripreme su potrajale pola godine i za sve to vreme Jevđenije se gostio u Kuli kao kakav kralj. Nije bilo lako pronaći crnog jarca bez ijedne bele belege, još teže devicu koja će dragovoljno pristati
Oni su jedva dočekali da ih vlastelin nečim zaposli da zalud ne rasipaju svoju snagu u lenčarenju i terevenkama na Kuli.
Janju su neko vreme zadržali na Kuli, tobož kao služavku, a u stvari Lauš je verovao da će mu još koji put poći za rukom da sa Janjom bude muškarac.
Kirča Progovorio bih nekoliko reči o Janji. Dok je boravila među nama, ovde u Lauševoj kuli, i dok nas je podmirivala, ne videsmo u svojoj prostoti i halapljivosti šta imadosmo.
Dimitrije Dorotej mi je rekao da me Lauš traži zbog pisma kralju. Penjemo se uskom stazom prema Kuli. Sunce sa zapada baca svoje kose zrake na pregrejani kamenjar, koji posle dnevne žege lagano zapada u dremež.
da ove povorke sreću svakog dana i da se čudi gde i kako staje tolika sila ljudske i stočne hrane koju Lauš sabira na Kuli.
Dok je radio ovde, upoznao se s Janjom, kurvom, koju su držali na Kuli Lauševi vojnici. Sastajali su se tajno, o čemu sam samo ja znao, u šumaricima iznad Mrtvaja vira.
Tako se Kirča našao na Kuli. U početku ga niko nije primećivao u mnoštvu mladih vojnika, ali je ratni pohod na jug prema Vizantiji pokazao svu
Janja! Bila je to žena koliko može da se vikne. Kirča je najteže od nas podnosio dugo vreme na Kuli, to vreme bez rata, šugavo, dosadno promicanje dana u lenčarenju i zaludnom rasipanju snage i volje.
Ne verujem da je postojao neko na Kuli ko se uzdržao da makar nešto ne zucne o tome. Bio je to jedan lep podsticaj za razgovor i samo bi mutav čovek bio u
Od mene se i ne očekuje da pobedim Brzana, pošto Brzana niko ozbiljno ne shvata, jer šta on može Kuli, bedemima, strmoj litici, stotini mladih ljudi sa oružjem, bogatom Vratimlju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ona zove svog dragana što u tvrdoj kuli čami, I pesma se bolno hori po večernjoj tihoj tami I pesma se bolno hori i bolniji glasak biva, Al' na njene setne
Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca posla kuli u dubinu. Al' on gordo digô glavu, a s nje pada kosa duga, Na licu mu težak umor a u oku plamen juga.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali Vaša snaga malaksava i, pri kraju našega putovanja, na sedmoj kuli ja Vas nosim u naručju do gornje ivice poslednje rampe, gde se zaustavljamo pred neočekivanim prizorom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa su šegrtići prsnuli kud koji, a jurodiva je prešla u policiju da pere apsane, spava u kuli vatrogasaca, jede što policiji ne treba, a uopšte se kanda ne odeva.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
do na kraj sveta Crna vidovitost Između krezubih vilica Zaglavila se Golema poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu igraju Završno zvezdano kolo Kula smrti U njoj gospodarica uplašena Od sebe same POSVEĆIVANjE CRNOGA
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kroz dečakovu kičmu prođe jeza: utopiće ga ljudska reka! Okrete se i potrča nazad ka kuli, ali pred lom starac Milija stoji, drži ključ, molio ne molio ne otvara! — Tvoj cvet te čeka! — kaže.
Šta sada? Dečak pređe rukom preko čela. Ah, da! Ako postoji kula i u kuli Princeza mora postojati način i da se do nje dođe! Ali, kome da se obrati? Koga da pita za savet?
Kako je strašna kamena šuma, kad ka njoj pogledaš iz svoje kule ka tebi ponori zevnu. A gore visoko u kuli samuje začarana princeza. Sede dečak na krevet, na samu ivicu, i utiša se. Bilo je vreme spavanja.
— Idite! — reče gromkim glasom i pred njima se rastvori džungla. Opet su bili u kuli, za stolom. Princeza je crtala i na crtežu je rasla planina, rasla šuma. Je li bilo košuta u toj šumi? Veverica?
— Micko! Micko! — šaputao je dečak u zoru i u suton, kada su u Kuli svi spavali, a onda je već izgubio nadu da će se Micko vratiti i utonuo u ćutanje. Kako su dani leteli!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako će se temelj obdržati, tako ćete sagraditi grada. Zidaće te kuli u temelja. Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje. Kade dođe moj nejaki Jovo...
Malo vreme zatim postajalo, al' povika sa grada Latinče: „Hajde sada, care Srbljanine, pod najvišu kulu u Leđanu; na kuli je koplje udareno, na koplju je od zlata jabuka: Ti strijeljaj kroz prsten jabuku!
sagraditi grada, dok ne nađeš dva slična imena, dok ne nađeš Stoju i Stojana, a oboje brata i sestricu, da zaziđeš kuli u temelja: tako će se temelj obdržati, i tako ćeš sagraditi grada“.
Stoju i Stojana, a oboje brata i sestricu; jali otmi, jal' za blago kupi, dovedi ih Skadru na Bojanu, da ziđemo kuli u temelja, ne bi l' nam se temelj obdržao, i ne bi li sagradili grada“.
ste tri brata rođena, u svakoga ima vjerna ljuba: čija sjutra na Bojanu dođe i donese majstorima ručak, ziđite je kuli u temelja: tako će se temelj obdržati, tako ćete sagraditi grada“.
tri brata rođena, u svakoga ima vjerna ljuba: čija sjutra na Bojanu dođe i donese majstorima ručak, da j' u temelj kuli uzidamo: tako će se temelj obdržati, tako ćemo sagraditi grada.
Nemoj sjutra na Bojanu doći, ni donijet ručak majstorima, jer ćeš svoju izgubiti glavu, zidaće te kuli u temelja“. I Uglješa vjeru pogazio, i on kaza svojoj vjernoj ljubi: „Ne prevar' se, vjerna moja ljubo!
Nemoj sjutra na Bojanu doći, ni donijet majstorima ručak, jera hoćeš mlada poginuti, zidaće te kuli u temelja“. Mladi Gojko vjeru ne pogazi, i on svojoj ljubi ne dokaza.
No ti prati mojoj staroj majci — moja majka ima dosta blaga — nek ti kupi roba il' robinju, te zidajte kuli u temelja“. To se moli, no joj ne pomaže.
Al', tako mi moje vjere tvrde, hoće tebe pobro izbaviti jal' za blago, jali na junaštvo!“ Pa on ode svojoj tankoj kuli, sjede malo te se napi vina, pa pripasa sablju okovanu, i prigrnu ćurak od kurjaka, a na glavu kalu od kurjaka, priveza
Il' u kuli nigđe nikog nema?“ To iz kule nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva
Kad je Arap kulu načinio, udario stakla u pendžere, prostr'o je svilom i kadifom, pa je onda kuli govorio: „Što ćeš pusta u primorju, kulo, kad po tebe nitko šetat nema?