Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Već i od sedenja u čuvenoj kulturnoj ustanovi sam sebi sam se činio pametniji i važniji: pomisao na razdaljinu između rodnih Ivanovaca i svetilišta kulture
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali on visoko misli o prirodnim sposobnostima i urođenim vrlinama srpskoga naroda, o njegovoj kulturnoj usavršljivosti. »S gorućim i punim ljubavi srcem« govori on o »slavnoj slaveno-srbskoj naciji« i veruje da kada nauka i
PROŠIRIVANjE KULTURNO-KNjIŽEVNE OBLASTI SRPSKE Opšti pojav u kulturnoj i nacionalnoj struji srpskoj u prvoj polovini XIX veka jeste da u kulturni život ulaze i novi krajevi srpski.
Knjige se štampaju u sve većem broju i čitaju u sve široj kulturnoj oblasti. Glavna obeležja srpske književnosti u realističkom periodu ova su.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I stoga, gledano na čisto kulturnoj, pa ako hoćete i književnoj ravni, mislim da je to što danas nazivamo rečju Kosovo, i zbog čega se okupljamo u ovoj
Najzad, da mimogred pomenem još samo udeo koji je ovde imala opet jedna specifično balkanska, po kulturnoj ulozi „vezivna“ narodnosna grupa – cincarska. Iz jedne takve varoši, Vranja, došao nam je Borisav Stanković.
i naučni stil Ljubomira Nedića i Bogdana i Pavla Popovića, formirao u našem modernom književnom jeziku a u beogradskoj kulturnoj sredini. Za književnost, osobito za roman, razlučivanje funkcionalnih stilova od izuzetnog je značaja.
obaveštenja; drugi red čine potencijalna obaveštenja, pohranjena u jezičkome sistemu kao najvećoj kelektivnoj i kulturnoj memoriji. I ova se potonja ne izražavaju, nego se u manjoj ili većoj meri dovode u interferenciju sa onima prvim.
što prava poezija, prava književnost nastaje onda kad se zahvata u granične egzistencijalne situacije, pa ma u kojoj se kulturnoj i istorijskoj ravni one pojavile, tako isto se poetska značenja jezički utelovljuju i poetski predmeti konstituišu kad
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Paraputa je, očigledno, poslužio za Tašanino izopštavanje, zapravo za njeno neobično progonstvo po „kulturnoj vertikali”. Tašana je osuđena da navek živi „dole”, u naličju svoje varoško-vranjske kulture.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
da se sva naša poezija toga vremena — sa izuzetnim slučajem sasvim izuzetnoga Njegoša — začela, razvijala i živela u kulturnoj sferi Habzburškoga carstva. Time je već mnogo šta rečeno.
192. Međutim, Rad. M. Grujić, u svojoj knjizi Srpske škole od 1718—1739, Prilog kulturnoj istoriji srpskoga naroda, Bgd 1908, 152—3, piše ovo: „Rajić je pogrešno — po sećanju — naveo da je Kozačinski ovu dramu
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Promena u jeziku odgovarala je promenjenoj kulturnoj politici: i dalje je u srpskoj kulturi glavnu reč vodila srpska crkva, ali sad s izrazitom orijentacijom k Rusiji.
Pripovedanje u romanu teče paralelno u sadašnjosti i srpskoj kulturnoj prošlosti, od kraja 18. v. pa dalje. Ali suština nije u paralelizmu i poređenju dveju stvarnosti, nego u traganju za
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne, Pavle je slavan tip i čovek koji nešto zida, i nešto će za sobom ostaviti... Tamo, usred Londona, u bogatoj i kulturnoj kući, rodiće se danas-sutra neki mali Moric, ili David, i porašće, i naučiti, kao i njegov otac, i kako red zapoveda,
da, svima bi nam trebalo, svima nama Srbima koji smo se ovde dole stisnuli kao na dnu cediljke, u ovoj velikoj državi, kulturnoj državi tamo negde g o r e... Ali, vidiš, Mimića bije još i nesreća.