Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Tamo je!... Odmara konja; hoće da mu nakosi malo trave, pa da ide pravo k Šapcu da opet dovede Turke!... Evo ti se kunem, Lazare! Ako te moje oko danas vidi — nećeš više videti ćelavog temena!... Neću ja tebe više ostavljati!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa malo koju noć da ne govori tako iz knjige; a ja sedim u krevetu, pa sve plačem u pomrčini, i kunem te proklete spisatelje i njihove knjige. Grom ih spalio!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zašto sam te toliko zavolela pa sad ne mogu bez tebe?... Moje te srce traži, kuka za tobom, kunem ti se umire za tobom. Bože, ovo je užas... Ubija me ova jeziva smrtonosna praznina samoće.
Razvedri se Ja te ništa ne krivim. Eto čuj, kunem ti se, ja te ništa ne krivim, jer ti si došao, jer ti mi vraćaš a ja samo hoću to: da živim. — Govori, draga.
Kostić, Laza - PESME
ne srdi mi se, al' života mi, — golema, ne znam, je li kletva ta, najmanji je bar, znadem, blagoslov — životom ti se kunem, pobro moj, najbolja ti je ta još kritika, — i bole niko ne napisa još; u njojzi samo zameriti je taj humor što ga odveć
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, sve dok ne otvori usta i ne progovori! A govorio je, otprilike na sledeći način, možda malo preterujem, ali, kunem vam se u šta god hoćete, stvar je izgledala veoma slično: — Bio sam juče u Veneciji i ručao izvanredne škampe!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Lukavi lisac prevrnu oči i lažan govor za trenut sroči: „Pokojne babe kunem se glavom, odavna držim žestoki post, vodicu pijem, hranim se travom, prosto ne mogu da vidim kost.
“ Bakica priđe za korak bliže i desnu ruku do zvijezda diže: „Kunem se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisam na te nimalo ljuta i da se neću mašiti pruta.
Najzad — spaziše brdo visoko, pod sniježnom kapom. „To ti je Kilimandžaro, kunem se glavom i šapom!“ povika mali lav od sreće blistav sav . . .
Žuća raširi oči: „Ovaj nas pobro propisno lema, mudrošću bije, lukavstvom tuče, drskosti ovoj primera nema! Kunem se glavom, ovo su dela Vidrića Vidre, noćnika smela!
Zastade pisac u hodu lakom, smeška se tiho gleda za đakom, pa veli: „Kunem se brkom, ovo je nešto kao u bajci, pazi dečaka, živio majci, u školu ide trkom!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nisam rad da ja budem kriv... — Kaži mi samo, tako ti Boga!... Niko neće znati, osim mene. Kunem ti se srećom i zdravljem!... viknu ona uzbuđeno, prilazeći sve bliže njemu. — Eno ih u Đokićevom kukuruzu...
Rakić, Milan - PESME
Sad kroz žile moje struje krvi razne, Ja ropćem i pevam, ja kunem i slavim, I koračam smelo, bez straha od kazne, Krivudavom stazom i putima pravim! Očajanje, tuga, beda? Prazne reči!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne šćeste li poslušat Batrića, kunem vi se vjerom Obilića i oružjem, mojijem uzdanjem, u krv će nam vjere zaplivati, — biće bolja koja ne potone!
“ Zaprijeti kad od njega krenuh: „Ne smuti li, babo, Crnogorce, kunem ti se turskom vjerom tvrdom: imaš doma deset unučadi i tri sina, sva tri oženjena, — sve ću ti ih zatvorit u kuću, pa u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On, Škoranca glavom! — Učinilo ti se, budalo. — A, nije, kad vam se kunem!... Gvardijan i svi ostali ne htjedoše slušati dalje, nego otidoše. — On, on — nastavi Mačak đacima.
A jevo ti se kunem da do toga dođe tribalo bi da nas sva četiri istiraju, jer bi mi sva tri klekli na kolina, pa rekli: „Nemojte, jer
Da ne iđeš više nikako tamo? Bakonja odreče glavom, pak se ispravi. — Recite Jelici da joj se kunem bogom i svetim Franom i svim na svitu da, čim se zaredim, čim dođem do novaca, neće joj faliti lipa jabuka ako skloni
Ćosić, Dobrica - KORENI
— U šta?... U Boga ili u njega? Zanese se k njoj, pa se trže: — Ne kuni se! — okreće se i otvara vrata. — Tvoj je. Kunem se! — šapnu ona poslednjom snagom. Ne pogledavši je, brzo izađe, poguren.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o vrelo gvožđe duša mi se kali U ognju krvi, i suzi što vrca! „I evo Ti se teškom kletvom kunem; Zvezdanim plavim nebom nada sobom, I zemljom, gde ću mrtav sam da trunem, Životom svojim zemaljskim, i
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Znam ja silu moga sopernika i njegovo postojanstvo strašno, al' se kunem svijetlim oružjem i mojijem nepobjednim štitom, sa hrabrošću mojijeh vojvodah, svim oružjem moga legiona,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Zaista? Zašto? — Ne znam. — Ne, ti moraš, ti moraš reći zašto, odmah mi moraš reći. — Kunem se ne znam. Tako, najedanput manje. Bože moj, to prođe, tako najedanput naiđe i prođe. Eto sad te opet volim onako.
Tako više ne sme biti. Ti se ne smeš napustiti, ti se ne smeš na mene ugledati, jer ja sam drugo; kunem ti se, ja sam nešto sasvim drugo, jer moje teške i dosadne dužnosti zauzimaju celo moje biće.
Ja da Vam kažem na to udarajte. Jer, vidite, ja nipošto neću da se kunem, iako sam, doduše, sve uredno platio. Dosudi li sud njemu zakletvu parnica je izgubljena. Zato vam kažem.
Još na vratima on me pogleda očajno: — Šta uradiste, ako Boga znate? Ja da se kunem?! Da bih se održao na ceni prema klijentu ja osetih, da je najbolje zauzeti odlučno i protivničko držanje prema sudu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Suze moje, bleda vilo, Na gusle mi roniš stare; Što zalevaš nezaleve, Što li budiš poneare? — Smrt da kunem, smrt da psujem, Kad se s njome izmirujem?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A ja ti se, evo, kunem I zaklinjem višnjim bogom, I pričešćem samrtnijem, I mlijekom materinim, I očinim blagoslovom, Da ću tebe samu
Ti plaviš. „Eto krasne!” — Čuje se sveta klik. Ja, pevac, suze lijuć, Tvoj rujni kunem lik, I bežim — kula? Ne znam! Usamljen tražim lug, Pokoja nigde nemam, Plač mi je verni drug.
Ti plaviš, ljeto krasno, Čuje se svieta klik, Ja, tužan, suze lijuć, Tvoj rujni kunem lik. I bježim - kuda? - ne znam, Usamljen tražim lug; Rokoja nigdje nemam, Plač mi je vjerni drug.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: (čita): „I kunem ti se mojim prorokom Da hoću krvlju tvoga naroda, Pučine morske penu bojiti...“ Gle bezbožnika! Krvnika! Turčina!
— Zapovedaj! A bog je svemoguć. I evo ti se kunem, gospođo, Svemogućega svetim imenom, Zaklinjem ti se onim prestolom Sa koga svemilostivna ruka Bezbrojnom svetu
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ode Bosna; ode vala, kô da je nijeste nikad ni imali! Tako će biti, kunem vam se Bogom živim, i moje vam suze neće pomoći!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Onaj je nije ni dotakao, kunem se u sve što vidim i ne vidim, taj je prstom nije takao, ni pogledao je nije ravno u oči, muški i krvoločno kako ženu
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne znaš ti, Tašano! TAŠANA (jetko): Ne znam. I neću da znam. SAROŠ (odlučno): Znaćeš! Znaćeš! A kunem ti se: ni na samrti, ni na onom svetu, nikad ne bih kazao. TAŠANA (prekida ga, uznemireno): Šta to?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
don Rodrigo, da bi uverio Huanu u svoju ljubav, dovodi je do spomenika na grobu svoga dede i ovako joj se zaklinje: — „Kunem ti se imenom don Alguacila od La Fuente, koji vodi poreklo od znamenitog Kastilijanca don Hiacinta Nuneca de Korkuele,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— Zar majka rodila, čuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka, dobra?... (Odlučno): Da kunem, oh, da kunem! (Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune): Sinko, da Bog dâ...
— Zar majka rodila, čuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka, dobra?... (Odlučno): Da kunem, oh, da kunem! (Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune): Sinko, da Bog dâ...
Šantić, Aleksa - PESME
mami, S čega noću bdijem do u osvit sami, — Tu je ono blago, ljepota Mostara, Tu je kita smilja, tu je zlato Mara! Kunem vam se, ludi, svijem na svijetu, Što je bistre rose na gorskom cvijetu, Niko ne bi mogo naći kapcu jednu Tako milu,
Što je bistre rose na gorskom cvijetu, Niko ne bi mogo naći kapcu jednu Tako milu, sjajnu, i čistu i čednu! Kunem vam se, otkad jarko sunce grije, Zapamtio niko 'nake oči nije; Lijepe i mudre, svijetle i crne, Pune žive vatre
I kunem se, što je đula i behara, Sve bi svojim licem zastidila Mara, — Pa još kosa meka, ona kosa vrana Bi mehlemom bila i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dojčine, ti se prođi kavge i đavola, no odjaši — da pijemo vino, džaba tebe porez od Soluna i džaba ti solunske đevojke; kunem ti se bogom istinijem da ti ovđe nikad doći neđu“ Kad to viđe bolestan Dojčine, đe mu Arap izići ne smije, on nagoni
kraste napanule, te mu b’jelo lice nagrdile, bijelo mu lice našarale, iza krasta lice pocrnjeno, pocrnjelo i odrpavilo; kunem ti se, kako tamo kažu, grdnijega u hiljadi nema od Maksima, sina Ivanova.
No ti, svekre, bogom ti se kunem, ja ti vraćaj blago sa jabane, sa vašega vojvode Miloša, te udari na Maksima tvoga, jal̓ naprijed ni kročiti neću, baš
ramena kolaste azdije, i ja ne dam od zlata košulje; hoću nosit mojoj zemlji divnoj, nek pofala mojoj braći bide. Kunem vi se i bogom i vjerom, ne dam tako tri komata dara“.
učinili, a Maksim je hitar kavgadžija, hoće, snaho, zametnuti kavgu na veselju u svatove svoje; snaho moja, bogom ti se kunem, u Žabljaku puna kula blaga, sve ću blago tebe pokloniti, čin̓ od blaga što je tebe drago“.
No me ču li, đuveglija Makso, brže vraćaj sa jabane blago! Ako l̓ blago povratiti nećeš, kunem ti se bogom istinijem, naprijed ti ni kročiti neću, no ću dobra konja okrenuti, dognaću ga moru do obale, pa ću vatit