Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kada se amam smiruje, jauk i plač Sofkin sigurno čuti, pa da bi ga kao zaglušila, ona se glasno sa svima ispred njihne kurne razgovarala, zadirkivala, šalila.
I kada se Sofka, sasvim pribrana, umirena, diže naposletku i iziđe iz kurne, Simka joj ništa ne reče. Činila se da ništa ne zna. Na Sofkino: — Hajdemo, teto!
Opet se ceo amam ispuni mirisom njihnih čistih, okupanih i strasnih tela. Iz samog amama, kurne, jednako je ovamo na mahove, kako bi se vrata otvorila, dopirala para i toplota, i to tako jasno otuda na mahove