Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neka čeka dok stigne u Osek, pa nek se tuži – do Boga. Pavlu je zatim vraćena njegova kratka, plava, husarska, kurtka, i sat, i burmutica, a profoz mu ponudi ženu da mu noge namaže flasterom, od felčera.
Gostioničar je bio pospan i klanjao se i molio ga da izvini, što mu je kurtka oprana, ali se nije osušila. A blatnjava mu je ostala i aba, crvena.
Bio je barusav, bled, utanjio, kao da se celu noć u groznici tresao. Trikorn mu se bio nakrivio, kurtka mu je bila razdrljena na vratu, čizme su mu bile prljave, a bio je i napit, očevidno.