Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
RAVNjE Niko ne zna zašto se tako zove. Ali što se zna to je: da 1813. godine Ravnje nije bilo selo. Ono nije imalo ni kućerka ni stanovnika, sem ako će se nazvati tim imenima ono kolebaraka i ono nekoliko domaćina iz okolnih sela što su tu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pošao je bio pognute glave, do kućerka Trifunovog sluge, Ananija. Sve se živo od njega, kao razbeža. A kad je zakucao, njegova senka, na vratima, zacrnela se
Svima je kriva, što je živa. Nikud iz ovog kućerka Ananija. Napolju su žita, pesma, Mahala, ljudi, ali njoj povratka nema. Nema više ni kućerka Zekoviča.
Nikud iz ovog kućerka Ananija. Napolju su žita, pesma, Mahala, ljudi, ali njoj povratka nema. Nema više ni kućerka Zekoviča. Trifun joj preti – ne bi nikad stigla do Drniša. Ene, eto, nek oni pitaju Trifuna.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Najposle, kad onako beo i providan, stiže do svog kućerka, ni najmanje se nije ljutio na ljubavnike svoje žene, od kojih je jedan, polugo, spavao na banku, gde je bila, pre,
Matavulj, Simo - USKOK
I lasno podijeliše ono kućerka, ono dvorišta, nješto gaja, nješto zemlje i stoke. Kad sve to bi gotovo, stariji se sjeti da obojica znaju samo jednu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tršavi dječak ujutru dopade do kućerka u kome je konačila kuhinja, unezvijereno se zagleda u natrpanu mračnu sobicu, pa kad spazi svoga kuma, sav prosinu i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Da ne vrača? Kad radoznalost naraste kao poplava, nekoliko suseda poče da je uhodi. Bez uspeha. Prozori Tataginog kućerka bili su gusto zastrti, a već pri ulasku u šumu starica im se gubila iz vida.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Odjednom, kao da je čuo kotrljanje šljunka. Okrenuo se. Ispred tog kućerka, te turske udžerice, gotovo njemu za leđima, stajao je Turčin. Već je bio star ali je još bio lep.
Kada se vratila, Miloš je stajao na pragu njihovog kućerka. Polako mu se približavala uverena da će se, ako ga samo dodirne, sve to svetlosno tkanje iz nje preneti i na njega.
Kad se vratio, Ljubica je sedela na pragu njihovog kućerka. Očekivala je njegovo lice, koje lice? Više nije sumnjala da ih Miloš ima mnoga.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I, u njemu, zvezdu”. 237 Kada se, međutim, glavni junak sasvim probudi i izađe iz kućerka na obali Dunava, gde je proveo poslednju noć s gospožom Dafinom, plavi krug i zvezda nestaju iz njegovog pogleda: „Iza
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čaplje i rode, vivci i divlje patke kružile su oko njegovog kućerka kao da ga pozdravljaju. Seljaci su bili ubeđeni da on zna jezik ptica, da je u dosluhu s njima i da mu one najavljaju