Dučić, Jovan - PESME
Prvi je odatle pobegao luda, otrčavši u selo, najkraćom stazom, jureći jedno kuče. Ceo narod se brzo krenuo za budalom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— sitan duvan za ušmrkivanje burš — član nemačkog studentskog udruženja bućme — deblji pamučni gajtan vaška — pas, kuče vezikator — vrsta melema vizita — lekarska poseta bolesniku galantan — uglađen demonstrovati — pokazivati
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Devojke obuzdava i familija, i svet, i stid, i strah, ali sve to ne pomaže, ako ih ne drže kao kuče na lancu. Je li video kapetan kako kučići lude i pokušavaju da svoje uze prekinu? Niko ne voli da ga vezuju.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih da je na sastanak donela mačku ili kuče, i počeh da se smejem. Mačku ili kuče? Bilo šta da je, to savršeno liči na Rašidu.
Pomislih da je na sastanak donela mačku ili kuče, i počeh da se smejem. Mačku ili kuče? Bilo šta da je, to savršeno liči na Rašidu.
” a Rašida se zakikota. - Pogodio sam - rekoh. - Kuče! Kladim se u sto dinara, da je kuče ili zec? - Daj sto dinara! - Rašida mi gurnu ruku u džep na košulji. - Nisi pogodio.
” a Rašida se zakikota. - Pogodio sam - rekoh. - Kuče! Kladim se u sto dinara, da je kuče ili zec? - Daj sto dinara! - Rašida mi gurnu ruku u džep na košulji. - Nisi pogodio. Kornjača! - Bože sveti, Rašida!
- Nisi pogodio. Kornjača! - Bože sveti, Rašida! - gotovo se sruših na nju. - Zar nije moglo da bude kuče ili zec? Njima bar znam šta bih dao da žderu. Da bude zec, važi? - stavih je pred sebe i utrapih joj zavežljaj u ruke.
” Moj otac je bio ispario. Važi, Rašida? ponovih. - Zec ili kuče? Može i mačka, iako ih ne mirišem. - Ne može. Donela sam kornjaču. Videćeš na svetlu kako ima divan oklop.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je uveren da će i ona ćutati i, pošto joj je godinama lizao, u snovima, ruke, ponizno kao kuče, goreo je sad od žudi, u sebi, da je smrvi, razgrize, raskida brzo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁹⁵ A ako je dok jede gleda kuče ili mače, valja se da im ona baci po zalogaj, da ne bi rodila „presmakče“ (nedonošče).
Matavulj, Simo - USKOK
Starac nastavi: — E, dakle, prvom sam pušku ponio kad je paša Mahmutbegović udarao na Kuče, bješe mi tada oko petnaest godina; prvi sam se put ranio dvije godine kasnije, u četovanju, u Nikšićkoj Rudini, baš
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Oko nogu poče da mi se umiljava jedno preslatko kuče. Dočekao me je Predstavnik lično, ogrnut skotskim pledom, iščezao u dubini monstruozno prostrane fotelje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dočekala me je jedna starica, kaluđerica, sa belim platnom oko glave, kao neka holandska ribarka. Imala je belo kuče ka krilu, koje je lajalo na mene, a oko pasa imala je brojanice od crnih zrna.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŠVRĆA To belo kuče, što vlažnim očima teši Tužne živote ostalih pasa, i ljudi; Taj nežni psić što se svemu smeši, I čudi, čudi, tako
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uzimala sam te u naručje i pela na sebe, kao što se dete penje na konja. A ti me, jadu, štipaš, ujedaš kao malo kuče, samo me naljutiš i ostaviš. Od takvih kao što si ti ne bi ni na đubretu klijalo! Pa me sada biješ i mučiš, Turčine.
— kapetan se zakašlja od ljutine. Tapka maramicom po usnama i retkim brkovima. — Da mi je milo što će jedno kuče manje da pogani zemlju, to mi je milo, i to ću da kažem kralju Milanu ako me pita. — Kralja ne pominji! — ustade kapetan.
— Trebalo je da vidiš Aćima kad sam mu pričao da ti žena nije vredna izdaje oca i Prerova. Kurjak je drhtao kao kuče. On koji se prkosom zapisao u istoriju... — svečano govori i zamišljeno gleda u prozor. — Poštujem. Aćim je moje delo.
Ali opet, zavide moj, i kuče bezubo i bezrepo, ti ćeš gristi sise što su godinama svake noći svetlele nad nebom moje postelje, a ja im se molih da
Aćim vide Đorđa: leđima naslonjen na zid, sedi pod prozorom Simkine sobe, jalovo kuče, s glavom navaljenom na kolena. Čuo je, prođe Aćimu, u jednoj suzi razmrska mu se sin, nesrećnik, jadnik. A kuda ću ja?
Pa me pitaš: „A šta radite vi, Mijate?“ Aja odgovaram: „Posle prerovske bune ništa se veličajno nije zbilo. Samo je kuče Lisko lipsalo.“ — Idi spavaj, treba rano da ustaneš — strogo reče Đorđe. — Čekaj, pa danas ti se rodio naslednik.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tu badža naredi te ga baciše u rupu, a za njim baciše jednu veliku stijenu. Za njim bijaše pristala mačka i kuče, te po babinoj naredbi i njih dvoje za njim baciše u jamu.
ga baciše u jamu, ne ovarisa na dno, no se ustavi na jednom opećku i malo skoloni, dok ona stijena protutnji, u tom i kuče i mače padnu pored njega.
Krakov, Stanislav - KRILA
tako snažno da je prodro čak i u zemlju, škripnuo i savio se, a onaj je jeknuo još jednom plašljivo i slabo kao ubijeno kuče. — Bože, Bože, kako je sve to strašno, — stresao se taj zgroženi junak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Opet koraci, brava škripnu, i mi uđosmo... Veliko predsoblje, mnoga vrata, starinski nameštaj. U nekoj sobi zalaja kuče. Ona žurno pređe i otključa vrata jedne sobe, odakle nas zapahnu težak vazduh od raznih mirisa. Potom upali sijalicu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kuća, svinje, volovi, ovce (i ovčarnik), krave (i kravarica, krava i tele, krave u jarmu), konji i kobile, krtica, kuče, guska, golub, košnica, bačva, srp, kosir, kosa, mesec, sunce itd.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SVI Jest, hadži-Risto! JEDAN OD TRGOVACA Jutros otvaram dućan, a ono kuče tursko, Mehmed beg, što mu se meso natrag kroz čakšire vidi i što mu hleb na veresiju dajem, prođe pokraj mene pa
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gos-Toša je sad pravi čovek, ima ženu i dete, zaljubio se ponovo u svoju Nolu i išao za njom kao kuče. Salaš Moj mir sav se preobražio. Dozidali su još jednu terasu. Gvožđa su bila prepuna cveća.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
da se provukao i nije u životu imao posla sa tom imenicom; moj mlađi brat mi reče da je od imenice pas peti padež: kuče.
i bakalina, našega komšiju, pošto sam mu prethodno objasnio da se petim padežom zove, i on mi reče: — Ja kad vabim kuče, ja mu kažem: kuc, kuc, kuc! a kad ga teram, ja mu kažem: šibe! A bog će ga sveti znati koji je to padež!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Bećarl’k džibi sultanl’k olmaz“, reče, i tol’ko! Ne ’tede više, kuče, ni da si zbori s mene, a i ja ga — kad vido’ što je brljiv — batali!...
Ja si mislim: zar će gi čuva pa za nedelju eli svetak?! Pa mi dođe ništo milo, ta reko’ u seb’: Breee, ovoj će kuče iskoči po-trgovac i od tatka i pa od tatka na tatka mu!... Ama da čuješ moju bruku!
? More će poneseš, pa kako selska nevesta će gi obučeš i odiš u nji. A on, kuče, — i koj ga, bre, nauči da si tako zbori?
— Ah, sarafče i banćerče ti tatino! ... Ovoj će kuče, Perso, banćer da mi bidne. Otkud ga izvadi pa taj reč, magare jordansko?! — kliknu blaženi Jordan.
Mori, ti slizaš niz merdiven, a moj Manča se toprv kači... — Bre - bre! „Videlo se kuče u čašire, pa se fatilo u oro“, — veli čorbadži-Zamfir, sav zelen od ljutine. — Ta i tvoj Manča...
— Ta i tvoj Manča... — Koj je „kuče“, nesrećo čorbadžijska?! — ciknu Doka. — Znaješ li, bre, ako dofatim sag ove nal’ne (i pokaza mu silne nalune pred
— Mori, i nasred čaršiju, i tuj ću se tepam i s teb’ i sas zeta ti, onoga šebeka Manulaća, za onaj reč „kuče u čašire“!
— Šeset i jedne „mesnice“ prekraja sam u moj vek, ču li, kuče nijedno, — grmi stari Zamfir — i jošte me niko ni u turcko ni sag u srpsko vreme takoj ne orezili, ni me jedno kuče
kuče nijedno, — grmi stari Zamfir — i jošte me niko ni u turcko ni sag u srpsko vreme takoj ne orezili, ni me jedno kuče tolko uapilo, kako sag ova orospija... Ti li gu kaza i prati gu ovam pri nas, u dom mi?! Ubavo mi obele obraz!
— E, toj da učiniš! — draži ga tetka Taska. — U surgunl’k!... Nek’ znaje i zapanti, kuče, što je čorbadžijska kuća... — Ovoj da zapantiš! — grmnu hadži Zamfir odlučno Zoni.
Će me neki ubavo zapanti i plati mi za onaj tatka ti reč „kuče u čašire“!... — Uhuhuhu! — prsnu u glup smeh izmećarka na ove poslednje reči. — Lele, tugooo!
— Uhuhuhu! — prsnu u glup smeh izmećarka na ove poslednje reči. — Lele, tugooo! „Kuče u čašire“, kakoj mu je pa to? — smejaše se jednako Vaska i smeh taj pređe i na Zonu. — Ihaha!