Ćosić, Dobrica - KORENI
“ — A koju ćeš kuću i njivu da mu daš? — Dotle je moj. Meni je toliko dosta. Snagu ćuja da mu dam, kad postane čovek, kučića se ne plaši, a Srbija je velika. — I zato se ti mučiš?
Sažališe se žene, pa su joj svako veče doturale po parče hleba i kalenicu vode. Noću je svog čoveka branila od kučića. Izgrizoše joj ruke, davila ih je njima, pa je sva bila nagrđena krvlju. Kučići su joj i hleb jeli i vodu lokali.