Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Istina, u njegovom se nacionu govorilo da, dok kučka repom ne vine, neće pas za njom potrčati, ali ni kučke ovako repom nisu mahale.
Vlaškalin je, na domu, ostavljao ostarelog oca, koji je bio star za toliki put, pa mu je ostavljao i svog psa, ali kučka nije ostala sa starcem, nego je pošla sa sinom, na koga je bila navikla.
Učenici Bogoslovije bacali su se grudama zemlje, za tim ljudima. Najgore se provela Vlaškalinova kučka, Moča. Ona se zvala tako, od milošte, u Titelu, jer se ceo dan skitala oko čamaca, i vraćala, uveče, sva mokra.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I ne hoteći, žena će ga pretvoriti u kućnu pomoćnicu. Jer, žena je žena, kučka, samo čeka da zaskoči, da podjarmi i zatvori u svoj kavez. Da ga pripitomi. Voda na lancu.
— ona je osećala užasnu glad. Ona što je do pre pola sata verovala da će skapati od tuge kao kučka za izgubljenim gospodarom, ona što je živela hraneći se samo patnjom; naterana njegovim lukavstvom i nežno hitrim prstima
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Biće u redu. HASANAGINICA: Biće u redu! Čuješ li šta mi kažu — biće u redu! Da te je kučka rodila, pa ne bi bez majčinoga mleka ostalo... Toliko nemoćna, da se nemoći svoje stidim...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ćosa se krene te na njivu, kad tamo ima šta i vidjeti: volovi poubijani; pa pođe u vodenicu, kad on tamo a kučka skoči na njega, ne da mu da pređe preko lešine konjske. Ćosa vikne: — O, Ugursuze! — Čujem, Ćoso! odgovori ovaj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Ona kučka milostiva I na srcu žalostiva, Pak mu dade i obadva. 208. Dika kaže: “Ljubi me, umreću!“ Nisam kamen da mu kažem:
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ (šapti na uho serdaru Janku) Ovaj drži za rep adži-Adža, i puštit ga zadovijek neće dok pogine kučka ali žrvni. SKENDER-AGA (Vidi Vuka đe šapti; nije mu milo) Što je ovo, braćo Crnogorci? Ko je ovaj plamen raspalio?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
dopire strina-Pasin grleni glas, glas mlade, male, pune žene i tek sada, posle udadbe, sasvim razvijene: — Sama je kučka. Ne može da izdrži kad se vidi kako je lepa, pa se sama ujeda i štipa.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Bogami tako isto i moja stopanica!“ doda neki brkati, sredovječan gost. „Milica, kučka je li?“ zapitaće serdar. „Vjere mi i ne pamtim kad sam je vidio!“ „Ja znam rašta je muka ženskijema da dođu.
Nestade ih. S toga li zar? „Lako je za tu bruku, ali ne bi bilo za onu te ti započe, kad reče Stani da je kučka!“ „Ne zbori mi više o tome, Pejo... Nije ona kučka, no golubica, no moje jagnje... A đe nam je, da je zovnemo, da joj..
“ „Ne zbori mi više o tome, Pejo... Nije ona kučka, no golubica, no moje jagnje... A đe nam je, da je zovnemo, da joj...“ „Neka sad“, reče Pejo, dižući se on. „No čuj!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gora je rana od jezika, neg’ li od mača. — Ko hiti vrat lomi. — Hitnja je vražije pletivo. — Brza kučka slepe kučiće rađa. — Hitar budi što čuti, ali tih govoriti. — Brzoreka pun grijeha. — Jednu reci, a dve čuj.
(Bisage) 72 — Dok se mati rodi, / sin po kući hodi? (Vatra i dim) 73 — Drvena kučka u potoku laje? (Pratljača za pranje rublja) 74 — Drvena mati, željezna djeca?
danas Turci nasilu poturčiše kadiju; druga: vidjeh gdje iz crne krave muzijahu bijelo mlijeko; treća: đe je bijela kučka oštenila šareno pseto, a bijela mačka omacila crno mače.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
25. Devet baba po ledu se plaza. 26. Dok se otac rodi, sin po kući odi. 27. Drvena kučka u potoku laje. 28. Drveno telo, gvozdeni zubi, kamen pregrize. 29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori. 30.
daj ženi da izije, drugi kučki, treći kobili, a četvrti usadi više kuće: ondar će ti roditi žena dva blizanca sina, kučka okotiti dva psa, kobila oždrijebiti dva ata, a više kuće izniknuće ti dvije sablje zlatne.
Posluša ribar jegulju i učini sve kako mu je ona rekla, i sve mu se ovo dogodi prve godine: rodi mu žena dva blizanca, kučka dva hrta, kobila dva ata, a više kuće mu izniknu dvije sablje.
i zakune je svakijem kletvama da mu čuva šćer da joj se ne bi što dogodilo doklen se on s vojske vrati; i ona mu se kučka zakune i obeća da će je ljubiti i čuvati kao svoje dva oka u glavi.
” A čoban: „Glava glavi i ide.” Opet putnik: „Čeljad od kuće metnuše je na policu, a dođe kučka pa izjede.” A čoban: „Za nju je i bila.” Opet mu reče putnik: „Tvoj otac dođe te ubi onu kučku.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Laka mu crna zemlja! IKONIJA: Očajan dan za pratnju! Mnogo pada! CMILjA: Ona kučka, ona Gospava! Onaj ženski raspad nad raspadima! Šta mu sad mrtvom vredi što je priznala?
Stanković, Borisav - JOVČA
Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?... MARIJA (zaklima bolno glavom, gleda ga gorko, ironično, proplakavši): Kučka je ona, a ne »kći«!
Lažeš! Sve lažeš! (Baca joj novaca.) Sve lažeš! Nisam ja grešan. Nisam joj prečio, ne davao... A što ona bila kučka (otme Nazi »kost« i baca na Zulfu, koja se zgrčila u strahu.) Kučka, pa nije mogla da čeka, dočeka muža... Oh!
Nisam joj prečio, ne davao... A što ona bila kučka (otme Nazi »kost« i baca na Zulfu, koja se zgrčila u strahu.) Kučka, pa nije mogla da čeka, dočeka muža... Oh!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Veče ne sme da te zatekne u mojoj avliji. Da se izgubiš zanavek... kud znaš! — Zašto ga tako gleda? Smeška se, kučka. — Čekaš da i mene vezanog sprovedu u Palanku? Da me osude na robiju? — Takve ni na robiju ne osuđuju! — Žao Ti...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Do nekoliko krenu kučka i mačka opet da idu, a on ti se lijepo uhvati štenetu za rep, pa za njima ponajlak pobaučke. Nijesu dugo išli, kad
daj ženi da izije, drugi kučki, treći kobili, a četvrti usadi više kuće: ondar će ti roditi žena dva blizanca sina, kučka okotiti dva psa, kobila oždrijebiti dva ata, a više kuće izniknuće ti dvije sablje zlatne.
Posluša ribar jegulju i učini sve kako mu je ona rekla, i sve mu se ovo dogodi prve godine: rodi mu žena dva blizanca, kučka dva hrta, kobila dva ata, a više kuće mu izniknu dvije sablje.
A čoban: — Glava glavi i ide. Opet putnik: — Čeljad od kuće metnuše je na policu, a dođe kučka pa izjede. A čoban: — Za nju je i bila. Opet mu putnik reče: — Tvoj otac dođe te ubi onu kučku.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Da!... ŽIVKA: Otkud ona! Ala je potrefila kad će da mi dođe! Pročitala je kučka, ono u novinama, pa sad došla da omiriše. Ne mogu, ne mogu da je primim, nek ide bestraga!...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
– A on, kučka, Bog da ga sad prosti, zatvorio se u kulu, pa nikako da iziđe. No ja ustvrdoglavio. Petoga jutra on iziđe i pođe
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
MITAR: Šta, ti ćeš me jošt isterati? A ne znaš li, nesrećo, kad nisi imala šta jesti, nego si se oko mene kao kučka šunjala? FEMA: Što sam bila, neću da znam, ali što sam sad, to ti ne možeš biti, da ti se jošt jedanput nos poduži.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šapuće mi na uvo svakojake budalaštine ta mala nezasita kučka, a kad joj ne odgovorim, ujede me za uvo. Trpim, neću da pokažem da me to boli, ali kad bol preraste, okrenem je na
kurva, prokrasti i ovde da isprlja ove bleskove, nevine, anđeoske treptaje, pojanje vaseljene, hoće li čupava, zeljava kučka sa penom na iskeženim zubima trzati vlačeg, promuklo zalajavati, ostrvljena, beslovesna zver, zar neće, moj bože!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i koje — mada upotpunjavaju realističku sliku ranijih vremena — ne odlikuju se lepotom; takve su reči: bre, more, kuja, kučka, kurva, kopile.
uvati Bećiraginicu, pa poteže klince iz njedara, udara ih pod noktove kadi: dok joj pola klina udario, i dušu je, kučka, ispustila; njoj govori Mali Radojica: „Neka znadeš, Bećiraginice, da kakva je muka od klinaca!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Oko njega se sve vrti, a zemlja čisto tone pod njim, — i on jeknu silno: „L’že, kučka!... Neje ono Mane; ja sam Mane, a ono je kuče! Ovoj su mađije!... Kuče kude je vodilo oro?
Ludo, što da gu prajiš?... A ja što da zborim i da se karam s budalu? Pokupi si skuti, pa brgo kroz čaršiju kako kučka kad gu poliju s vodu... Ama ona si neće da ćuti, veće ide poza mene i zbori sal da čuje čaršija.