Ćosić, Dobrica - KORENI
Taj smeh sada razbijeno odjekuje u njoj. Surovim i krupnim očima gnječi gunj, kuštravu kosu što prelazi preko gajtana, čakšire, kratke i naborane, mokru gomilicu stare odeće... Kako je mogla da ga poželi?
I sve da ti odnesem. Rekla je to tako uvereno. Malo se odmače od nje. Mesečina mu se zaplete u kratku, kuštravu bradu. Lice mu postade modro. I oči. — Deteta mi, nikakvo zlo neću da učinim... ako nije moje. Mijat ili Tola?