Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ovde, oko mene, sve truli, sve umire, sve je samo jedno grozno, kužno raspadanje. I sem vazduh ovaj mučan je, težak i otrovan. O nigde života, o jaoj meni nigde života!
tupavim i krv pljujem i osećam kako se sav ovaj moj duševni aparat pun prljave prašine i truleži, kvari, crvlja i raspada kužno. Da li je sve dockan? Jel' sve umrlo, što može da odoli patnji, da prkosi, vremenu, svemu? Jel' sve umrlo?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja sam to kužno vreme prepatio, hotja da meždu kužnici nisam živio. Kad je kuga prestala, tko je u Irig dohodio, ili pokraj tog mesta
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sažalio se bolećivi starac. A ja kažem: gubavce, sušičave i jurodive treba slistiti sa lica zemlje kao kužno smeće, da zemljom ne razvejavaju boleštinu. Nema za njih leka. Leči ih samo zdravi, ljuti čelik mača.