Matavulj, Simo - USKOK
— Sad ko će se sjeći s Jankom? — pita Krcun. — Ja, zanago, neću, jer ja vjerujem da će me nadgornjati! A-nu, ti, Labude, koji kažeš da ta vještina ne pomaže! — Ja, vaistinu i hoću! — reče Labud.
Đavolja je i ta lacmanska rabota, kao i svaka“... Najposlije zahori se smijeh i učestaše uzvici: „A, udri, Labude, pogani! Udri, mrcinjašu! Udri! Udri! Urte! Haj sokole! Haj žabo!“...
— Podne je već! — reče Marko Jokašev. — Ako budu ona djeca pospala! Dedete vi, Labude i Pero, zamijenite ih! Labud, sin njegov i Pero Purov bez riječi otidoše u šumu.
Radičević, Branko - PESME
Beograde, moj beli labude, Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kakvu prekretnicu sadrži u sebi ono Brankovo nasrtljivo, odrešito i đački čedno: Beograde, moj beli labude! Tu, u tome ovako izdvojenom stihu, jedan je prelom, i jedna međa, i zavet.