Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— U što god hoćeš, popo, ne možeš napuniti. Nije to laka stvar! — veli učitelj. — Vala, što se tiče, ti bi video, na priliku... — reče pop Vujica, pa opet poče zagledati jeinu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nadao se ljutom boju stoga što je znao da će Turci svom silom nastati da probiju šanac... Srce mu je lupalo. Neka laka drhtavica obuzimaše snagu njegovu. Da je bio nasamo, pustio bi zube da cvokoću do mile volje, ali ovako...
Dučić, Jovan - PESME
Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva. Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom. Tesne staze behu Pune kosovaca.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop je već davno bio u gradini i svaki čas se vraća da vidi je li Mara ustala. Pred zoru je bila laka kiša. Zemlja bješe svuda vlažna, a sa duda spram vrata još nijesu isparile kišne kapljice, pa ga obasjalo jutrenje sunce,
Samo da ovako ostane! A što i da ne ostane? Prosto ne treba na nju ni misliti, a to je laka stvar. Tvoj pobratim ІH Pismo U N., 14. XII 187.. Dragi pobratime! To je bilo ovako.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A ova moja k’o neka balska lepeza; da je duneš, zaustavila bi se negde na tarabi ili na bagremu, kako je laka! Nikakav teži posao nije za nju.
Gđa Gabriela je poletela laka i čila kroz sokake, i u četvrom se sokaku opet srela sa Cvečkenmajerkom, u petom sa gđom Sokom grkinjom, u šestom sa
A ima i dobre arnjeve. Kupio i’ baš tu skoro kad se prodav o neki štajervagen, pa skin’o i metnuo na svoja laka lepa kola. Njega, njega najbolje... — E, vrlo dobro. Pa idi, pa se cenjkaj. Il’ kako bi bilo da ja sam odem? A, šta veliš?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
U društvima dobro primljen, dobar pevač i lep čovek; često je oblačio atilu, na glavu mu laka samurkapa, kratke kordovanske čizme s mamuzama, čakšire tesne u čizme, u paradi opasana sablja, inače visi mu preko
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
To je kastrola, spretno udešena i laka za nošenje, u kojoj svaki vojnik može za sebe kuvati jelo na fitilju. Fitilj je on izmislio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sudbina Isakoviča – mislio je Garsuli – time je, zapečaćena! Laka, crna, putnička kola Garsulijeva izišla su, posle svega toga, kroz kapiju princa Evgenija Savojskoga, pa su, zatim,
kolena, taj pas, ta pleća, prvo, htela da budu u nekog lepog igrača i vitkog mladića, pa su tek posle postala nežna i laka, kao u mladih žena.
A jego ekipaž, eto, stoit pred Mahalom i odneti ga u Vijenu više ne možet! Jes! Jes! Njegova crna, laka, putnička kola, neće izići iz Temišvara, nego će ostati tu, večno, u kapiji princa Evgenija, koji je bio serbska majka.
Hteo je samo da kaže da se debarkacija čini – na prvi pogled – laka, ali da bi desant, Austriju, skupo stao, idućih dana, kad se debarkacija pretvori u deploraciju armija.
Gospoža Montenuovo, u svojim raskošnim haljinama, bila je, u to doba, neobično ljupka pojava – srednjeg rasta, laka, ne samo sa vanrednim, plavim, svilenim, cipelicama, nego i vanrednim grudima.
I jednu snažnu kobilu, koja više nije bila mlada, ali je bila laka. Imala je čudnu boju, kulaša. Praćena Ševičem, grupa oficira, posle jahanja, obilazila je arenu i glasno dovikivala
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Već sam omatorio. — Ništa zato, ženite se. — Koga da uzmem? — Birajte koja vam se dopada. — Nije to laka stvar. — Ne treba je držati za tešku, pa onda lako ide.
Schildegerechtikeit) — pravo na trgovačku firmu šićar — (tur.) plen, dobit, laka zarada škopac — uškopljen ovan (radi bržeg tovljenja) šljahtec, šljahtić (polj.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vide je u svakom mraku, ma gde bio. Činilo mu se da ga obavija njena kosa, sa teškim mirisom oraha, laka kao svila. Dodirnula ga je kosom, više puta, kada mu je prilazila ruci. I on je katkad dodirnuo njenu kosu.
Najmlađi u puku, bio je i najomiljeniji na dvoru Prinčevom, i često na službi kod njega. Ta služba, uostalom, nije bila laka.
Služba često i pri kockarskim stolovima Prinčevim, gde je trebalo znati martengala. Ta služba nije bila laka, mada je pri svemu tome, i još mnogo čemu, Vuk Isakovič imao uglavnom samo da ćuti i da stoji mirno, da drži sveću.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ni u jednom poznatom realnom društvu ne postoji takva socijalna mobilnost, tako laka i munjevita prohodnost iz nižeg u viši društveni sloj (i obrnuto) kao u družini koja igra neku agonalnu igru.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Udnu je voćnjak. Na sredini đubrište. Ponekad tako stanem pa mirišem kravlju balegu. Zimi se iznad đubrišta podigne laka izmaglica. Posle uđem u polutamnu štalu, pravo u topli dah vlažnih kravljih njuški.
grčke zečeve, smrt, sve — a zatim, duž puta, vence onima što su najdalje stigli, i krhotine skupocenog lima i laka iz kojega već điklja večno šiblje, maquis... Kornjača sada putuje brzinom od sto dvadeset kilometara na sat.
Matavulj, Simo - USKOK
povod spora između starijeh i mlađih; stari tvrđahu da Francuzi nijesu nikakvi vojnici, da su pobjede nad njima bile laka stvar; mlađi tvrđahu da Francuzi u hrabrosti i izdržljivosti ne izostaju Turcima.
? — Boli me glava, strina! — reče Janko... — Jako me boli, no, oprostite, odoh da legnem. Laka vam noć! Bjehu mu načinili zgodnu kolibicu i u njoj prostrli postelju i stavili svijetnjak i daščicu za knjige, te je i
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ozbiljna pesma u društvu dečje izgleda preteška, odveć zahtevna: dečja, pak, nedopustivo laka, vetropirasta. Jasno je da težina i lakoća, ozbiljnost i neozbiljnost, boja tona i visina spoznavanja nisu primarni
Igra koja je dala ovakva mala poetska otkrića nije bila ni bezazlena ni laka. Dokolice i koještarije Dečja književnost, ili, ako hoćete, književnost za decu (nema smisla raspredati ovu
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I to je ono što se dopadalo u njegovim putopisima: laka filozofija života, dobrodušna i vedra šala, ljubav prema ljudima, prema slobodi i pravdi.
EPSKI PESNIK. — Glavni rad Branka Radičevića to je lirska poezija, laka ljubavna lirika, nešto kao lіed u nemačkoj poeziji prve polovine XIX veka, naročito kod Hajnea i Ulanda, koji su bili
Njegova poezija, koja je u lirici tako laka, gotovo krilata, ovde je troma i razvučena mahom u mlitave deseterce, bez pokreta, bez boje i života.
Radičević, Branko - PESME
Srpskoj omladini DEVOJKA NA STUDENCU Kad sam sinoć ovde bila I vodice zaitila, Dođe momče crna oka Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo vode!
Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići tamo pod oblaka, Pod nebo se digô tić i sada, Al' veseo nije kô nekada, Gleda dole, reku, vrelo, luga,
— Laka pesmo, odi u pomoć, Jera ono već je blizu noć, De prigrli pesmo, moja snago, Pa ižljubi sve milo i drago!
kada žeca mori; Zbogom ostaj, ubavo Belilo, Ti mi beše uvek mesto milo, Svud po tebi deklice, tanane, Svaka od nji laka kâno lane, Lica bela pa malo rumena, Suknja borna divno pridevena, Sunce sjaje sa nebesa zlatno, Mome šeću pa mi
Al' kad mi se veće smrći mora, Nek se smrkne izmeđ ovi gora, Tu nek mi se ladna kopa raka, Tu će mene zemlja biti laka.
Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra. Noga laka, srce zdravo, Kolo leti, kolo đavo, Poskočica đavolica, Što je tela, to i smela, Al' je žeca odolela.
Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli! Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka. Ao Simo, ču li, dragi Simo, Zar sa suzam' da se oprostimo?
treba — I tako ti posred jada svoga Konjica se setim nekakvoga: Ime Pegaz, a kljusina jaka, Na rameni do dva krila laka, Kljuse, brate, naočito, krasno, I štaviše, dobaviti lasno: Samo valja pozvat Apolona Il' deklicu kakvu s Elikona,
i najglavatija, Dika, ponos svoj i drugarica, A carica sviju kukavica, Ona pade, druge s' uplašiše, Pa na krila laka poskočiše: „Kuku, huhu! o nevoljo moja!
Mesto one ponosite zgrade Biće samo dva-tri praška laka, Da se plaše od vetrića svaka. Doba kleto, Bog nam te ne dao, Oj Srbine, kud si zabasao?
“ Pa je gleda i opet pogleda, I bi tako do zore ostao, Al' uletje jedna laka straža: „Na noge se, eto Turci idu, Jalakaju, česte puške meću.
Okrasna ti pevanja sjajna viso, Ka meni amo kako sjaješ lepo, Mene(k)a oko mlado nije slepo, No vezana mi stoji laka misô; Tebika stiže oka vrli plamen, A prekovana misô je o kamen, O kamen sinji tužna, bedna, gladna, A rana joj je
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Toga dana, po podne, kao naprečac otriježnjen, slikar odjednom spopade svoj blok, laka koraka spusti se niz sokak do naše pojate, namjesti se tamo na prevrnuto korito i poče nešto da crta.
), pa se opet, živ, zdrav i laka koraka, pripovratio natrag i prošibao „tabanovića fijakerom“ sve od Soluna pa čak negdje do iza Zagreba, a možda bi
Na čelu je, laka koraka, ponosito išao nadaleko čuveni Čavlin Dalmatinac, pravi hajduk, s prsima u srebru, i glasno popijevao, nagoneći
— A i vi ste mi, matere, nešto bolje od nas, a! Eno, i ona moja pokojnica, laka joj ...lak joj onaj oblak pod koji je odletila garavijeh opanaka zajedno s kućom i štalom ...
Kostić, Laza - PESME
Al' nikad još valjda nisi bila taka ko sada ispod šatora laka, Osmana paše šatora bela, nikad se još nisi tako otela!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ste svakako za pokojnog Luku Ćelovića, koji ostavi onolike zgrade otačestvu i Beogradskom univerzitetu, neka mu je laka zemlja! (Sule se pobožno krsti pred zapanjenim skupom.) šta je radio pokojni Luka Ćelović?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
S drveta utom, hitra i laka, pred kuću skoči brbljiva svraka, zakrešta zlobno repati vrag: „Držte ga! Ua! S neba je pao!
Noseći kapu nevidljivicu ... tamo sam stigo koraka laka, našao pticu dugorepicu, pa mi je bajku pričala svraka, bajku o dvoru, Mjesecu, putu, o dobroj baki i njenom prutu.
A za njom, koraka laka i dugog repa — svraka. Podalje malo vidimo jedan trag, zbunjen, plah, prošao tuda neko noseći — golem strah.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
IV LASTAVICE — Lastavice, tico mila Kuda pružaš laka krila? Zar je zima strašna tako, Te razvijaš krila jako? — Za poljima, za gorama, Jarko sunce sija nama.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON (prekrsti se, služi se): Bog neka ga prosti! TANASIJE (prekrsti se, služi se): Laka mu bila crna zemlja! VIDA (prekrsti se i služi se). GINA (kad je žito došlo pred nju, zaplače se).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Svitalo je kad smo zastali usred jedne njive, zasejane kukuruzom. Laka para dizala se sa zemlje, noseći miris izgnjavljene trave.
Odahnuh malo. Vojnici se slepili sa zemljom, kao da su ukočeni... Odjednom grmnu složan plotun i laka prašina se diže duž celoga stroja. Od nekoje strane učestaše pojedinačni pucnji, mitraljez poče da para...
Potporučnik, važan i narogušen, ubeđivao je sebe da izvršuje pravdu. Onda su osuđenog vezali... Laka drhtavica je obuzela vojnike pred strašnim prizorom što će nasilno umreti jedan čovek...
Sa gotovo usijanih topovskih cevi odilazila je laka para. Komandir je jahao duž baterije, pitajući da li su svi ljudi na okupu.
Gamizale su plave kolone kao mravi drumom i preko pola. Imalo ih je sada na svima stranama. Osećamo skori sudar i laka drhtavica obuzima telo. Najednom grunu plotun dole u ravnici. Okretosmo dvogled niz put...
Ljudska klanica nastavila je dalji rad tačno u sedam časova, dvadeset četvrtog oktobra. Dok je još zemlju pritiskivala laka izmaglica, pokušala je neprijateljska pešadija iznenadnim prepadom da osvoji naše rovove.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— He, ono je bilo iznenada... bio sam zbunjen. Oni prođoše kroz seoski sokak, po kome ležaše sitna, istucana, laka prašina, u koju upadahu noge do članaka.
Samo oseća neku prijatnu toplinu, koju po nekad smeni laka zebnja, pa opet zanos, bunilo i toplina... — Aha, poneo sam ga... evo!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
članci tvoji i grudi malene i kolena tvrda ko krune od srebra, i blede usne što brzo zarumene, i sjajna laka rebra čine te markizom...
zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka. Znam da mi u kosu, po zori rumenotamnoj, tuđa, umorna, ruka, bledi sumrak prosu.
zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka.
A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost, nejasna i laka, vazduhom kupanih voćaka i tela. I, mesto srebrnih pruga, zabrežja i reka, susrećem, kao u snu, umorne misli, svoje.
je lice bledo bez znaka, kao mesec nad vodama beskrajnim, ali sa kolutom mutnim i tajnim na očima, sjajnim kao kruna laka. Bol jednog jablana više nas takne, no svele grudi naših dragana.
je lice bledo, bez znaka, kao mesec nad vodama beskrajnim, ali sa kolutom mutnim i tajnim na očima, sjajnim kao kruna laka. 1920. BESPUĆA Vas zovem samo, sa užasom u pogledu razvratnom, neveselom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko vazduh laka, nežna Kao da je ruka nezemaljska prela: To su ostaci Marijina vela.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Vi ste star, iskusan čovek, a dužnost vam je laka: propagacija naše narodne ideje u krajevima gde živi naš narod pod tuđinskom upravom...
Bog da im prosti pravednu rodoljubivu dušu; laka im bila zemlja Stradija, koju su iskreno i žarko ljubili! Slava im!' Ovo imaju izgovoriti svi vojnici i starešine
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Za leđima komišilaca crne se plastovi komišine, koja je tako meka i suva, tako laka i mirisna, da ti se i sama glava sklanja k njoj...
Sve ide ne može biti bolje. Srećna i zadovoljna, puna lepih sanjarija, leže ova porodica da slatko spava i — sanja... Laka im noć!... Prošlo je desetak dana od svadbe Vasine. Baš beše četvrtak.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Od jeguljine kože tu se, na primer, izrađuju elegantne ručne kese i laka jaka obuća za dame, fine kožice za povez knjiga, bičevi najbolje vrste, izvrsni kajševi i opute, pertle za cipele i dr.
Rakić, Milan - PESME
Smrt je tako laka. Al̓ pratilja njena — Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sve su jednaka odela nosile, većinom laka, tanka i u otvorenim bojama, da, svakako, time što više privuku pažnju. Lica i očiju nežnih, kadifenih, da niko ne bi
Pandurović, Sima - PESME
i teži, I nêm, verni; jer će pod njime da leži Života nam kratkog uspomena svaka, Dobra, blaga, nežna, i k’o senka laka.
mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima dušu svoju, I, k’o svoja, biće i mrtvima laka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i izborom glasova i slogova i zasnovane su na teškoći da se izgovore kao kakofoničke konstrukcije, pri čemu su vrlo laka govorna ogrešenja.
— Bolje je omjeriti, pa krojiti. — Sto puta mjeri, a jedanput striži. — Meri i važi, pak onda kaži. — Laka pamet — brze noge. — Nek’ ti uši čuju, što ti usta govore. — Reč se meri, a ne broji.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Noliki čovek, pun života! MILE: Baš mala pratnja! Nikog iz društvenih organizacija! STAVRA: Laka mu crna zemlja! IKONIJA: Očajan dan za pratnju! Mnogo pada! CMILjA: Ona kučka, ona Gospava!
Pomozi mi ovu veš-korpu da ponesem! Sastanak ogranka! Nakreni vamo taj kišobran! A tebi, Anđelko, laka ti crna zemlja! Da si znao koliko ti je suđeno, možda bi živeo malo pametnije! Pokisnućemo kao miševi! Što lije!
(Odlazi do groba, uzima pušku i odlazi za kapetanom) Em ne puca, em bogme nije ni laka! Jedino što mi služi kao štaka! (Zatamnjenje) Zavesa Beograd, 1974.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onda više neće doći i pomilovati je škrto mekom, gospodskom rukom po obrazu. Na ta laka milovanja porumenela bi i u sebi dugo nosila sećanja na njih, ponekad mutna i stidna, s rezom slatke, tanke drhtavice.
se lepo vidi dugo krivudanje puta, posmatra, sedeći u sedlu, kako Mijat šiba konje, konji bacaju put pod trbuh, sanke, laka crna ljuska, zanose se i lete, udaraju o obale prtine, a u njihovo brzo prolaženje utkivaju se bagremovi, brestovi i trnje.
Pokošenu bolešću pod bagremom, on je na rukama uneo u sobu, kao snop šaše: toliko je bila laka za njegovu snagu. Mnogo radosti je bilo u njemu dok se s njom u naručju penjao uza stepenice nove kuće.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ustanicima, njegova pobeda nad dvama Alijama (Halilima), Kučuk Alijom i Alijom Gušancem, pred pogibiju dahija, laka. Sa šakom zmajeva, kao u priči, rasterao je množinu Turaka i zadobio silan plen.
Sav od predosećanja da će ga, ubrzo, naći laka smrt, Dobrača je, posle onog govora, dao da se iskopa šanac za odbranu Čačka i tri je meseca vojsku iz tog šanca,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići tamo pod oblaka! Pod nebo se dig’o tić i sada; Al’ veseo nije k’o nekada!
Al' kad mi se veće smrći mora, Nek' se smrkne izmeđ' ovih gora! Tu nek' mi se hladna kopa raka, Tu će meni zemlja biti laka“...... Zbogom ostaj, krasno Stražilovo! Mlogi te je u zvezdice kov'o; Mlogi reče: „Ao rajska sliko!
“ - Zar ni onda, kad se meti stiže, Kosti moje da ne dođu bliže! Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina je i mrtvacu teška. Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te!
Smrt je tako laka. Al' pratila njena, Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen
Anđel'ja mlada, usamljena tada, K'o srna laka, k' košuta plaha, Silazi med' cveće da za dragim tuži, Svetine puna i pobožnog jada.
“ Pogleda u noć, i odškrinu vrata. I k'o kad ptica, plašljiva i laka, Raširi krilca u noćnoj tišini, I ona prhnu i iščeznu nekud, Preko sokaka - k svojoj „Violini“.
“ I tada stište s kamena na kamen, U hirom skoku - k'o laka gazela. Oči joj sjahu. Jedan blistav pramen Beše joj prosut preko lepog čela.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, zapita sam sebe. On zaviri u svoju dušu i vide da je ona, pored sve tegobe koju vidi pred sobom, vesela i laka da poleti. „Kako je to mogućno?“ ispitivaše samog sebe. On se obazre na sve strane.
„Ali, dragi moji“, reče Gerike, „to nije laka stvar! Pre svega, ne znam da li su rezultati mojih opita toliko značajni da ih treba objaviti“. „Kako da nisu!
u Bertn Koglu, stasit gojazan čovek, sa dobroćudnim ružičastim licem i crvenim nosom, osmehnu se veselo: „Ne beše laka stvar doći ovamo, dragi moji! Trideset i dve milje na rđavim putevima, po magli i zimi. Hu hu! Promrzao sam do kostiju“.
Za Lagranža je spremljena naročita laka hrana. Ja nisam izbirač pa poklanjam svakom jelu dostojnu pažnju i priznanje. No kada me gospođa Lavoazije zapita da li
„Ali, oprostite gospođo grofice, izmeriti taj Zemljin kvadrant nije ni laka ni jednostavna stvar“. „Sigurno!“ „A ko bi nam mogao garantovati da će ponovo izmeravanje Zemljinog kvadranta dati
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pored mene promače krezubi student pa se izgubi u gomili. Ja stajah još malo i laka jeza razočarenja prostruja kroz mene, ali se brzo podsetih neurednosti poštanskog saobraćaja i to me umiri.
vrata dami, na čijem krilu ležaše krasan buket, dotle već bela rundava pudlica, s mašnicom o vratu, iskoči na kaldrmu, laka kao lopta, pa se zapilji i očekivaše da bogata dama, sva od gracije i bolnog izraza, siđe i, po običaju, obdari
čim je, još usred one prijatne opijenosti od utisaka koje je tamo primila, svojom nožicom u crnoj svilenoj cipelici, laka kao lasta iako punačka, stupila na ulicu među šumnu i mirišljavu gomilu sveta.
Pa ipak, kao čovek kome ovo nije prva nepravda preko koje prelazi, ja ću se s njim oprostiti rečima? Neka je laka zemlja i Bog da prosti Lazara Pardona.
jasika; i zažmuri, pa ga tek obuzme neka čudna tuga, i čamotinja, nešto i milo i bolno, i sve kao neodređena čežnja, laka kao para nad livadama, podrhtava odnekud i donosi mu nepoznate zvuke, i sve nove i nove stvari, i sve želje budi Bog s
— Nije, slave mi, gazda-Iko, umro ti je on davno — kaže seljak. — Laka mu zemlja! — veli Iketa drhtavim i jako tronutim glasom; pa će opet: — A šta je sa pokojnim Janaćkom, što mi osta dužan
— E umro ti je i on baš nekako onomlane oko posta. — Laka mu zemlja! — opet kaže Iketa. I sve tako redom raspituje se on samo za one pokojne, i sve propraća sa „laka mu zemlja“,
— Laka mu zemlja! — opet kaže Iketa. I sve tako redom raspituje se on samo za one pokojne, i sve propraća sa „laka mu zemlja“, a onaj mu odgovara i ne doseća se. — Pa to kod vas, bolan, sve pomrlo — čudi se kao Iketa sve više tronut.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
u stranu, ali kad pisar pomenu opasnu krađu, njemu zadrhtaše usnice, a preko lica mu pređe, kao senka od oblaka, neka laka, neosetna drhtavica, neki naročiti izraz velikoga duševnoga nemira. »Uhvatiše... to je ono; sad se počinje...
Žandarmi, onako isto ozbiljno i svečano, podigoše drugu čašu. — Ova druga za laku zemlju. Laka ti zemlja bila, Đuro! — reče Mitar. — Laka ti zemlja bila! — ponoviše žandarmi i iskapiše čaše.
— Ova druga za laku zemlju. Laka ti zemlja bila, Đuro! — reče Mitar. — Laka ti zemlja bila! — ponoviše žandarmi i iskapiše čaše. — Hvala vi, samo me sutra nemojte mučiti, dobro gađajte!...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tamo gde te mladost uvi tkaninom ljubavnih boja, Gde si uvek koračala ponosna, gorda i laka, Gde si verovala i gde se podigla propast tvoja, Ostavila je trag na groblju humka i tvoja raka.
Cela mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema crna raka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A večeras je i življa, okretnija; čini joj se da bi se sada isporedila s onima što veselo mimo nju prolaze, — tako je laka u hodu i u mislima.
im je te su neveseli sada kad su dočekali što su odavna željeli, pa s njegova lica veselja nestaje, a u dušu se useljuje laka sjeta. Najednom im se oči sukobiše, i zadrhtaše trepavice u času objavljene sućuti.
Curicu obli laka rumen stida i, zahvaljujući, osmehnu se na nj. Njen glas zamami ga, pa besvesno pokaza joj kretom glave da pođe za njim.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
preplašeni, šta li? ŽIVKA: jeste, preplašila sam se... Đavo će me znati šta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni ja znala da je to tako teško.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i od sebe sama; uz hotimično daje se i nehotično; uz svesni postupak, ili pomisao, ide i nesvesno, kao nagoveštaj, laka slutnja.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
zvezda sjati I srpskoj će slozi novu svetlost dati U najcrnjoj noći neće biti mraka — I tada će Branku zemlja biti laka. »Starmali« 1883. PRVA PRIJATELjSKA SUZA NA GLAS O SMRTI MITE POPOVIĆA U prvome prenerazu Stegnule mi grlo guje...
— Eto to san spio. Čudan sanak, jest’ tako mi Boga! POKVARENA ROMANCA Sastali se dvoje Iza nova plasta; Mladi Laka to je I još mlađa Nasta. Ja gledah sa plasta.
Krakov, Stanislav - KRILA
Grad je rastao kao iz bajke. su jedan sekund u čitavu večnost. Žic tezale, a laka krilca pokretala. Aero padao i dalje, samo je sad pad bio blaži, klizav. Postepeno se rep spuštao.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Čerkezi su nabili na koplje njegovu lepu glavu koju su tek bile garile mrke nausnice, i tako je nosili po bojnome polju. Laka ti bila srpska zemlja, dobri prijatelju!...
Pavlovića pomaklo se napred. Tako je Hrvatović 12 avgusta u veče imao: 16 bataljona, 12 teških i 4 laka topa, sa 2 eskadrona, a vojska mu je bila raspoređena ovako: na desnom krilu major M.
Sunce na zarancima pozlatilo im vrhove, a laka večernja zamaglica već im zastire temelje. Vršine im se jednako gube: pramičak po pramičak dima otkida se od sjajnih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Progutao si — dira ga Sima. Tada je počeo da svira harmonikaš. A sunce osvaja. Platani opustili lišće, a laka jara podrhtava nad rekom. Neka deca okupila se okolo, posedala na travu i prate svaki naš pokret.
Bližio se odsudni čas, i laka drhtavica prožimala je telo. Nervi bili zategnuti... Napolju ovlada tama. Kroz otvor zemunice video sam u daljini gde
Iz njenih usta izlazila je laka para, i ja sam se naginjao ne bih li udahnuo dah iz njenih grudi. Toma nam priđe, uhvati Arletu pod ruku i reče joj: —
Počele su da se raspituju od čega, je li teško. Objasnio sam im da si dobio malarični napad, laka temperatura... tako nešto. „Pauvre Dragіcha... pauvre Dragіcha“ — govorile su gotovo obe uglas. Onda smo šetali.
Pred nama su se izdizali u plavetnilu dana ogromni planinski masivi. A okolo nas odisala je sa zemlje laka para. Polja bila zasađena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Brige neknjižne otvergni crne Koje nam vlase rano posrebriše I laka krila svezaše mislima, Pod kojim' serpski lavr nam vene. Istini drugovi naši tuže, Za glasom čeznu serpskoga varvita!
život; s čuvstvama sladosnim Na krilu tvome tok blaženstva Valja se ljupko po grudma m’ mladim, I plodno drvo, laka i travčica Na krilu tvome ljubi me vesela; I potok mali, vižljav zefir S odzivom stvaraju strojne pesme.
Ine crkve još poseti, No svoje se onda seti Kad i turska bula; U svemu k’o perce laka, U veri je tako jaka K’o zemljana lula.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Negde se upotrebljuje za lake alatke (jarmove, čunkove za tkanje, vitlove za motanje pređe), jer se lako radi i laka je, ali se nigde ne meće na vatru (St. Dim.).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Iza veselja u dušu mu useljava se laka tuga, dolazi polako ali osjetljivo; zahvata ga sve jače gledajući kako sunce uzmiče sjenama; a kad po odgojku zavlada
Mjesečina usrlja u sobu i prostire se po njoj a noć je laka, svijetla, sa tamnomodruškastim dugim sjenama napolju, šapatljiva...
Ispod nogu im prostiraše se sag zelene trave. Izdaleka, kao laka muzika, dopiraše do njih brujanje vodoskoka. Brat ga pretstavi. Ona se diže.
Trzavica živaca jenjala je i popustila, a mjesto nje nastupila laka sjeta i sumorna čežnja. Pa i u razgovoru s majkom, u čitanju, u radnji po kući, u posmatranju seoskoga života, nalazio je
Nije mu bilo mrsko ni dosadno. U duši ozvanjao mu kao laka pjesma ritmički sklad tajanstvenog šuma, i dok blaga kiša napajaše tešku zemlju, njegovo biće prilagođivalo se slatkim
želja za prekomorskim brdinama, za lakim sjenkama i zasjenutim vrhovima; a smirajem dana stišava se zanos, i nastupa laka sjeta. Gdjekad hoda po polju da gleda rad u vinogradima i da se razgovara sa veselom mladošću.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pravim pokret kao da hoću da mu priđem, da mu u susret pođem. Imam šesnaest godina i sva sam u belom, laka sam kao dim. On, moj konjanik stoji nepomično, samo mu bojni konj striže ušima i nemirno se stresa kao pred polazak.
sebe u pravedno oko, u pravednu njuškicu i u pravedno dupe, podmireni do poslednjeg žmarca, puštaju da ih ponesu krila, laka i bestelesna neka krila kroz dubine neba i prostranstva iznad uboge zemlje, ni gore ni dole, nego baš ispod neba i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To nije laka stvar. Valja zamisliti četiri ose, tri prostrane i jednu vremensku, upravne jedna na drugu. Kako god da ih razmeštaš
Ugao između njih smatrao je već kao potpuno poznat, pa je po površini kuglinoj povukao luk od Aleksandrije do Sijene. Laka jeza prelete mu preko celoga tela.
Od tih lukova pa do krova prepliće se laka, svetla drvena rezbarija. Svaka stranica paviljona, pa i njegov poluprečnik, meri tačno tri metra.
Ali naša Zemlja?“ - „No, isto tako kao i te planete.“ - „Ali, sinko, te su planete laka eterična tela, a naša Zemlja je teška, troma, ogromna. Zar možeš zamisliti da se ona pokreće?“ - „A zašto ne?
Već pri prvoj butelji vina, osetiše naša dva prijatelja divno čuvstvo: kao da ih laka krila nose u visinu, a horizont im se širi sve dalje i dalje. No, taj lepi osećaj nije bio sasvim nepomućen.
I Mars se pokazao, preko očekivanja, gostoljubiv. Njegova je atmosfera laka, prozirna, čista, bez oblačka površina mu izgleda kao uglačana, kontinenti nemaju visokih brda, a plitka mora su bez
Ali, kako ga nisam lično poznavao, nije bila laka stvar pronaći ga u onom mravinjaku naučnika, koji se pred veče rasturio po svima javnim lokalima varoši.
Već zbog toga, a i zbog drugih razloga koje ćete upoznati na putu onamo, potrebno je da se obučete što manje moguće. Laka letnja spavaća odeća, povisoko zadignuta, stegnuga i malo prebačena oko pojasa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemlja. Kad se povorka spustila s groblja, razgovor pređe na običan letopis. Padaju imena, cifre, anegdote.
Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica. Krstiše je Juliana, i prozvaše odmah, mati, na tuđinsku, Lietom, a Nola, na srpsku, Julicom, a Boško čas
Ali se nije obesila. Umetnici su bili svi poslednji Vlaovići. Pala je mrtva niz granu, laka, suva, ravna crnoj zemlji. Ipak ljudi uzmu da brinu o pogrebu. Ali o Leksinoj sahrani, ko i kako da brine!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
poljubile; da ne želi biti vitez kom barut u nos udara; da ne čezne voziti se na karuca i ime gavalera nositi kad mu je laka kesa; i da ne žali što nije onaj ili onaj, i na onom mestu, kad mu je već presuđeno tamo ostati gdi se našao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na putu se nešto isprečilo... Kao čovek!... Zastadoh. Naprežem oči, a laka drhtavica me obuzima. Hteo bih da bežim. Ubiće me.
Ne palite još cigareTu... Svetlost je, vidi se. A ja se taman primirio. Opet me obuze laka drhtavica. Ali kad sam video strepnju komandira ja se ohrabrih. Milo mi što komandir nije primetio moj strah.
— Pobratime, umeš li da rešavaš zagonetke? Ne vidim ni belu mačku sada, toliko me bole noge... — Ali ovo je laka... Pazi! Pero ima, tica nije... Pušku nosi, vojnik nije... Plašljiv jest, zec nije... Šta je?
Kiša namah prestade. Nebo zaplavi i sunce granu. Sa zemlje je odisala laka para, kao da se puši, a sivozeleni listovi maslina postadoše opet sjajni i sva priroda nasmejana.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedan od njih, već na izmaku snage, zapali vatru na ledniku, oslobodi se Kapljica i polete uvis. Srebrna i laka krete Kapljica ponovo ka pustinji. Ko zna koliko je išla?
— Možeš ići.. — od dodira ruke Sunčeve majke žena oseti kako, najednom, postaje prozračna i laka. Zatim, pretvorena u najlakši i najnežniji od svih oblaka, nošena istočnim vetrom, i ona pođe putem kojim je devojka
Šantić, Aleksa - PESME
Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad skočiš, sele laka, Neka čini, cika, caka, Cika, caka! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!
No gle! Junak samac nije, Za njim sjedi cura neka; Vrana joj se kosa vije Kô prosuta svila meka. Znaš gdje laka srna pase, Voda pada s hridi gole, Kako bršljan obvija se Oko breze i topole?
''Što nisam ptica koja!'' Sve tako uzdišem stalno. Da sam ja laka lasta, Ja bih se tebi vio, I gde ti prozori stoje Sebi bih gnezdo svio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pa dovati laka dževerdana, pođe pravo drumu u busiju, a za njime mladi Tatomire, a za đecom Novak pristajaše. Kad dođoše drumu širokome,
ide drumom niz planinu; doke pade u busiju tvrdu, al̓ podviknu Starina Novače a na svoja dva nejaka sina, pa opali laka dževerdana, te pogodi Mehmed-Arapina posred pasa, ukide ga s glasa, ni zemlja ga živa ne dočeka.
u svoju družinu; skupi mu se tridest mladih druga, svaki bješe lepši od đevojke; a poskoči čelebija Grujo, pa dovati laka dževerdana, ode pravo na Grahovo ravno. Po akšamu stiže u Grahovo, a pred kulu Milutina kneza.
Svakome ću onom pokloniti s mojih pleća zelenu dolamu, od ramena laka dževerdana“. Kada riječ u družinu dođe, svi hajduci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, kako trava na uvojke
trava na uvojke raste kao dojke u mlade đevojke; ne poniče Daničiću Vide, već poskoči na noge lagane, a dovati laka dževerdana, raskaka se s njime niz planinu kao jelen od sedam godina, ode pravo ka Lijevnu gradu.
smo toke sa Mal-age, pa eto ih na prsima tvojim; a skinuli kovče i čakšire, pa eto ih na nogama tvojim; uzeli mu laka dževerdana, pa eto ga o ramenu tvome!
Vidiš, brate, toke babajkove!“ Al’ je Vide turski razabrao, pa dovati laka dževerdana, i pobježe poljem ka planini, a ćera ga Ture na đoginu.
” hendek (jendek) — rov, jarak hesap — račun hesapiti — računati, smatrati hećim — lekar hintovi — laka i brza kola, karuce hodža — muslimanski sveštenik hrabren — hrabar Hrnja Mustaf’-aga (Mujo od Kladuše, Mustafa
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječaka podiđe laka jeza. — Ovdje, kažu, živi drekavac! I on je često, za kišovitih proljetnjih noći, slušao iz Prokina gaja otegnuto i
— I kako samo ima meku kosicu, kao svila. U sjećanju mu trenutno minu Lunja, ali samo kao laka sjenka, a zlatasta Maričina kosa bila je tu, živa i opipljiva. Pa ko da sad misli na nešto drugo!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Duševna su krila naše misli. Eto, vidite, kakva je to Bog sasma laka krila dao našoj duši. I ne samo krilatu što ju je učinio, ama i okatu, da može vrlo nadaleko videti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tetka doka se brani i veli da je ona laka, i zove ga da se ogledaju: „Ajde da preripujemo koj će pobolje da preripi kočije u avliju tam’!