Jakšić, Đura - PROZA
pa koji tim tužnim poljem prođe, lako će pogoditi da se tu pod zemljom grle otac i sin... Pa ko zna, možda je njemu milije bilo ono dete pod zemljom, negoli
“ Istina, rana ne beše opasna: mogao je lako preboleti, jer gonioci njegovi ne smedoše mu blizu prići, nego su izdaleka revolverima pucali na nj.
videla sam trgovce, majstore, pa i proste ljude gde se smeju, pa sam i sama bila malo hrabrija, te sam, onako umorna, lako i mirno noć provela. 1874.
Živko prihvati zavežljaj, a Stana preskoči vrljike, kojima je bila kuća ograđena, tako lako i vešto, rekao bi srna je...
“ „Lako, džanum, vrlo lako!... Eto, sad skoro će doći Ivanjdan, posle toga Petrov-dan... Ti dođi, džanum, kćeri u goste, pa, narav
“ „Lako, džanum, vrlo lako!... Eto, sad skoro će doći Ivanjdan, posle toga Petrov-dan... Ti dođi, džanum, kćeri u goste, pa, naravno, i u svetu
A i šta ću ja s mrtvima?... Ne bih vas ni danas potezao kad ne bih znao da je vrlo lako mogućno da je, umesto vas, zakopana samo senka vaša, a da ste vi obukli samo drukčije ruho, pa vrebate priliku da i
Ima te mu neko i veruje, a neko mu se i podsmehne... A on, siromah, šta će,... Slegne ramenima, pa misli u sebi: lako se vama smejati!...
Ali kad se uverio da učitelj njegove misli pogađa, a on sa žalostivim pogledom dodade: — Bogme, učitelju, nije lako imati tutora!... — Znam, znam, sinko, muče te, kao što čujem, niti ti daju što da privrediš, niti što da prodaš...
Kaži mu da je kuća Nikole Belića izgorela, pa sad nema gde starac da spava, mlađi će lako naći prenoćišta, al’ kuda ćemo sa starcem?...
Obradović, Dositej - BASNE
Gospodine mili bože, da zle ženice! Izbavi take i mog zlotvora! Lako se vami smejati, jer vi jošt ne znate što je zla žena! Zamoč'derte samo glavu u ovi čabar, pak ćete viditi.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Vešaju nas brzo, vešto i lako. Visimo tako obešeni do mraka, vreme je večeri, skidaju nas, - mi živi, svi nas tuku i psuju; ali ako.
4. Kako smo se tako brzo, tako lako, odrekli svega u šta smo verovali? I kako smo se tako brzo, tako lako, ovoj novoj veri priklonili?
4. Kako smo se tako brzo, tako lako, odrekli svega u šta smo verovali? I kako smo se tako brzo, tako lako, ovoj novoj veri priklonili? Zar mi u Boga verujemo manje nego kuvarica u pijačnu vagu?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
O svemu tome ja bi’ vam usmeno pripovedao, draga deco moja, ali vi ste mali i ne možete upamtiti, a ja sam star: lako mogu umreti. Zato sam naumio da vam ovde napišem: яže vidюhъ dюihъ i otcы naši povюdaša mi.
— „Znam ja,” rekne Hadži-Mustafa, „ko je taj ferman izvadio, no ako vi hoćete, ja ću to lako pokvariti.” — „Hoćemo za Boga i pomagaj” odgovori mu moj otac, i zamoli ga u ime sviju knezova da radi o tome.
kod popa Stanoja izučim taj vrletni bukvar, i počnem časlovac, i u mesecoslovu naučim svece kazivati, a to mi je vrlo lako bilo iz oni̓ stari̓ kalendara, jer koji je krst pola okružen crvenom bojom, ono je mali svetac, i od podne može se
verni, daj ti tvoga sina neka nakupi vojske, a mi ćemo svi ići, mi smo bili toliko godina u Vidinu, i znamo kako se lako uzeti može, mi ćemo ga uzeti i tvome sinu predati, a s time ti ćeš caru uslugu učiniti, da i tebe i nas bolje pomiluje”.
Zašto ne promislite kuda ćete vi onda, a za mene je lako?” — „E moj kneže, to mi sve vidimo, ali ko sme onome arslanu o miru pomenuti!” reknu Turci.
Moj mu otac ode, on mu rekne: „sedi”, i on po turskom običaju na kolena sedne. Aganlija mu počne lako govoriti: „Aleksa, ja sam vidim, ovo što sam naumio da ne može na dobro izaći, ali sam se zarekao pred Turcima, i ne
„Aleksa, ja sam vidim, ovo što sam naumio da ne može na dobro izaći, ali sam se zarekao pred Turcima, i ne mogu lako odustati; no ti, kao što si započeo moliti, a ti moli; zato opet sastavi ovu ulemu, i dođite da me molite; ja ću se
Kad Hadži-Ruvim dočuje, da su knezovi u Valjevu poapšeni, a on ne htedne begati preko Save, a lako je mogao, nego dođe u Beograd, javi se kod vladike Leontija, a Leontije nije smeo ga sakriti, nego javi Aganliji.
Petar Jerić beše ubio jednog Turčina čamdžiju;1 i ja ga počnem karati govoreći: „Zašto, Petre, zamećeš kavgu s Turcima? Lako je tebi: vi ste ovde blizu Save pak ćete odma pobeći preko vode, ali mi smo daleko, mogu nas Turci sve iseći i
da se nije samo naša familija s Turcima zavadila no skoro polovina naroda, i da su na Savi ćuprije, opet se ne bi lako moglo preći, „nego vi gledajte i dajte nama džebane, mi ćemo se moći s njima tući”.
” — „Lako ću, gospodine, lako”, viče Katić, „jer sam ovde za vodom i prevaren, al̓ čućeš me sutra na Vračaru!” pak okrete se Turc
” — „Lako ću, gospodine, lako”, viče Katić, „jer sam ovde za vodom i prevaren, al̓ čućeš me sutra na Vračaru!” pak okrete se Turcima i reče: „Čujte,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
se između njih vrat i udari se klin, koji nekad stoji za vratom a nekad ispod vrata, i sad se živinče ne izvuče odatle lako. Eto, to vam je roga. Roga je u raznim upotrebama dobila i razna imena.
Učitelj je veoma uvažavao ta dva praktikanta, i često je govorio da nije lako naći njihove »dekoracije«. Jedan podugačak, brkova obešenih naniže, te su mu se često seljaci zbog tog i smejali.
— reče Radan i zacenu se od smeha. Ošinu volove i pohita da barem stigne do mehane u dubravi, a već dalje lako mu je. Kad se malo poodmori... stići će ponajlak. Bilo je već blizu ponoći.
Dakle, kad je god sabor kod n-ske crkve, dođu i gospoda iz Vladimiraca na sabor. Kapetana ćete lako poznati. Na njemu je najnovija uniforma od sve uniformisane vladimiračke gospode.
Ja što kupim — pred načelnika da iznesem, ne bih se zastidio. Onoliku glavu šećera ne možete naći lako ni u Beogradu... — E baš, Đuko, hvala ti!... Hajde da zovnemo i onu dvojicu opštinara.
Dede, more, reci — pošto? — Lako ćemo, gospodine. Samo da mu iščupamo iz šaka... — E nije nego još!... To je već iščupano.
— zateže kapetan da se cenka. — Ja ne bih... — Ne, ne gospodine! — brže-bolje upade mu u reč Uzlović. — Šalim se... Lako ćemo se. pogoditi. Neka stoji, boga vi, drugi put! — E dobro, dobro...
Njemu je lako — sedi besposlen po vas dan, pa izvoleva... Tako je bilo i s tom glavom šećera! Uđem ja jedno jutro u kancelariju a
utiša on Miluna, te pristade da Sreju još drži za neko vreme, jer mu Vidak u četiri oka kaza da ga može biti neće lako ni na sudu dobiti, jer onaj ugovor nije baš sasvim po propisu, barem on ne zna da je kome gradio sličan ugovor.
— Jes', za dvadeset i pet. — Te laži, dženabet! Ne prodaš ni po petnaest. — Ako ne prodam, lako je vratiti kući — odgovori Tiosav, pa ustade i maši se za torbu da ponese. — Znaš, Tiosave, što? — Šta, ćir-Trpko?
A kad se naljuti, onda je opet suviše lud, bezobziran i jezičan; navrze se na čoveka, pa ga se ne možeš lako otresti.
— Lasno, brate — upade u reč Jovan — iskopati ga, pa odneti u atar paštrićki, te ukopati gde se i našlo. — Ono, lako je to kazati — prihvati Manojlo — ama ko će ga kopati?...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tome ona otvara svoja nedra i daje svoju miloštu... A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne zaboravlja.
Prostodušan, blag, tih, mirne savesti kao dete, on je lako brojao dane života i vedro čekao čas kad će ostaviti svoju kuću, punu kao košnicu, svoj porod očuvan i nedirnut
- Lazar bujan kao proletna travka; Stanko umiljat kao malo jagnje — Lazar već naprasitiji; Stanko je ovlaš primao i lako praštao uvrede, a Lazar jedva mogaše otrpeti i svoga roditelja. Ali su se pazili.
I to smotri oštro oko njegovo. – Ubio? - upita Lazar. — Ubio! – A sud? — Za sve je drugo lako, samo kad on nije tu! A sinu Ivana Miraždžića još je lakše!... Nego, primiri se!... Mlad si ti još, moj sinko!...
Marinko kleče na jedno koleno pa mu pridiže glavu. – Lazo!.. Lako!... Lazo!... Lazar poče dolaziti k sebi. U strahu on ne poznade glasa Marinkova, pa ne smede ni oka otvoriti.
Jedva se Lazar osvesti i poznade glas. Tada otvori oči: – Šta je?... Ko je to?... – Ja sam, Lako brate, ja. – A, ti si, čiča Marinko? – Ja, sine, ja. – Otkud ti? — Tražim tebe. — Moji te poslani?... — Jok.
Čibuk mu ispade iz ruke, a u odaji se začu lako hrkanje... 8. GROM IZ VEDRA NEBA Osvanuo je 21. juli. Po samom jutru videlo se da će dan biti veoma topal.
I misli mu leteše od stvarčice do stvarčice kao leptiri: lako darnu stvarku, pa idu dalje... Bio je prema svemu ravnodušan. Čuje cvrčka, pa pomisli samo: cvrčak cvrči...
— Jelo, rano, hajde večeraj! — Ne mogu, nano, glava me boli... 11. DEVA Ne beše lako Stanku rastati se od Jelice. Okretao se više puta i video je kako stoji i gleda za njim.
Samo uzdahnu pa saže glavu... Noć je bila tiha. Na nebu ni jednog oblačka, samo zvezde trepere, a mesec se lako podiže i plovi po plavetnilu nebesnom, kao laki čamac po glatkoj vodenoj površini... A u vazduhu mir...
— Bio sam najbolji nišandžija u Crnoj Bari! —reče Stanko ponosito. — Znam, u Crnoj Bari. Tamo je lako biti nišandžija; ali budi ti ovde, u gori!... Stanko uze svoju šaru, privuče je k sebi i pogleda u Zavrzana.
U ime mojih trideset drugova velim ti: dobro mi došao!... Jovica!... Daj hlebac i so! Jovica Ninković poskoči lako, dohvati jednu torbu, izvadi iz nje čitav hlebac i drven zastrug sa solju pa pruži harambaši.
Dučić, Jovan - PESME
Ti si i Da i Ne; a u tajni mora Na vrhu si svetlost, mrak u ponorima. I kao po vetru lako perje ptičje, U tebi se kreću svetovi i bića: Život nije drugo do tvoje naličje, Tvoja druga bitnost sav trijumf
Dok naše vrte mori slana, Vas mirno sunce i sad greje: Vama je teško bez kišobrana, A lako vam je bez ideje. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 28.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nije bilo nikakog pitanja ni zadatka života, ma kako on bio težak, a da ga one odmah lako i prosto ne reše. Nad apsolutnim teškoćama uzdizale su se svojim visokim i istinskim religioznim osećanjem.
Momci, u dugačkim i belim keceljama i mekim cipelama, lako stupaju po podu i pažljivo gledaju u Jocu. — U sobi je bilo s obe strane — ne znam koliko — kreveta.
Ona je sedela za klavirom. Gledao sam je sa strane. Video sam joj gipki stas kako se lako njiha, povijajući se za rukama desno i levo.
Tukao je samo šamarom, i to samo jedanput, ali, brate, kad odalami, od časa se prućiš! Lako se naljuti; natušti se, griska donju usnu, desni brk suče i izdiže ga naviše, veđe mu se sastale na čelu, a one crne oči
Onda polako otvori vrata, pa na prstima dođe do velike sobe, pa prekrsti kitom vrata od nje. Ej, kako mi je onda lako bilo! Kako sam se osećao blažen, kao okupan! Ama što mi sad ne može više da bude onako?
On se malo strese, brzo stade istresati skoro punu lulu i ponovo je napunivši i paleći nastavi preko čibuka: — Ali lako, sasvim lako! Pisao mi je njegov drug Jole. Ovde i ovde!
strese, brzo stade istresati skoro punu lulu i ponovo je napunivši i paleći nastavi preko čibuka: — Ali lako, sasvim lako! Pisao mi je njegov drug Jole. Ovde i ovde!
da sam ja samo znao!... Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na kola. Istina, njegov drug Jole kaže: lako je ranjen, sasvim lako; ali opet, znate, rana je, a ja bih njega na kola! Eh, kaka je bila u mog majstora kobila!...
Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na kola. Istina, njegov drug Jole kaže: lako je ranjen, sasvim lako; ali opet, znate, rana je, a ja bih njega na kola! Eh, kaka je bila u mog majstora kobila!... Ej ti, slepi mišu!
— Govori narod o popovim riječima, a svakome puno srce, i lako mu, kao da se okupao. Tako je on djelovao. Nikad nije prestajao, nikad se umorio.
” Vladika se dobrodušno i lako nasmija. I c Marom je mnogo štošta govorio. — Koji je ono svetac? — reče on njoj, pa pokaza na jednu ikonu na zidu.
Brzo ustade, lijevom rukom pokupi haljinu, desnom smače šešir s glave, dohvati se za lotre i lako skoči na zemlju. Pop je uhvati objema rukama za glavu, pa je ljubi u čelo, a nama idu suze.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
dobru za pokojnika: »Bogme, — veli on, — selo ga neće još dugo drugog takovog imati; to ja samo kažem: Proku nećemo lako naknaditi.
— Daće bog, pa će valjda dobro biti! — teši ga Arkadija. — E, lako je tebi, ti ne zavisiš od njega. Nego, reci-der, boga ti, šta da radim, jao, šta da radim?! Ti si sad pametniji od mene!
— Iju! — kliknu Melanija. — Ala vi to lepo sravnjavate, samo kad bi to bila istina! — Lako je sravnjavati — veli Pera — kad je već tako. — Pitaj, Julo, gospodina kakvo smo mi cveće, ja i ti. Kako bi nas nazv’o?
sumnjivo vrtili glavom kad su pročitali prethodnu Glavu, jer im se čudno i neverovatno učinilo što se Jula tako lako utešila, dok joj je mama još jednako praskala zbog Melanijinog uspeha.
Siroma’ mladić! Možda i plače sad od jeda i sramote! Al’ baš da vidim!« reče u sebi Jula, pa pritrča lako tarabi, i stade zavirivati kraz tarabu u tetka-Makrinu baštu. Gleda po bašti.
Dolazak g. Pere nije izmenio bitno ništa, — a mogao je vrlo lako. Da je g. Pera obratio dovoljno pažnje; da je otvorio oči za čisto zlato a zatvorio uši sirenskim glasima, — bilo bi sve
A i Šaca se brzo nađe kod kuće. Leteo je sav blažen na krilima srećne i utešne ljubavi, tako lako da čisto nije osećao da tabanima dodiruje zemlju. Usput nije srećom nikoga sreo do ča-Niću boktera.
— Ne razumem te baš ništa — veli pop Ćira. — Pa to i nije lako razumeti. — ’Ajde, nemoj mi tu... i tako ne znam ni di mi je glava od puta i silna truckanja.
Nije táta tvoj bezdušan k’o taj gospodar Jova. — Mamo, slatka mamo, meni je zdravo teško! — A zar je meni lako, ’rano moja... Al’ gledaću što god mogu; moraće popustiti, nije on, rano, tako jogunast!
on je bogate familije... može da svrši i hirurgiju? — Može, kaže, vrlo lako — veli Jula, umirujući se malo pomalo. — The — reče gđa Sida u sebi. — »Ne lipši magare!« A posle se opet zamisli.
ovaj u rog. — Pa što se ne »fatiraš«, što kažu, iznutra, k’o ja? — pita ga domaćin. — E, »lako je đavolu, što kažu, u ritu svirati«, pa i tebi, gazdi čoveku, prdačiti se sa mnom. — E, e, gospodi nikad nije dosta.
— Dokle ćeš samovati, Nićo, tako k’o niko tvoj? — He, šta ćeš!? Drugu Pélu ne mogu lako naći! — veli Nića malo i tužno. — Otkad mi ona umrla, a ja udario u nikakav dešperat, pa prop’o i ja i imáće.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I sad, zbog toga, Bog, kao kaznu — a bez greha roditelja lako se porodica ne kvari — dao im takvog brata, s kime svet da se smeje.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Što se nje tiče, to ćemo lako; neg' da vidimo onu drugu stranu. Šta vi ištete? — Tako oko tri hiljade; ako ima više — još bolje.
— Ta, već gospođa Persa kako bi se udala, dobila bi lako majorenstvo. — Nisam rad da dobije majorenstvo pre dvaest četvrte godine, jer mada je i udata, tako mlada treba da je
Ljubi se nije baš dopadalo što je Belkić tako iznenadno došao. Voleo bi on da se Belkić nije tako lako ponizio, jer možda je došao da ga na lak način obrlati; pa onda, Belkić, kad se tako lakomi, mora da nije baš u
Joca Nerić je moj dobar drug. Pored njega sam se sa njegovim sestrama upoznao. Samo ću vam toliko kazati da vrlo lako može biti, šta više i verujem da frajla-Julka ima prema meni naklonosti, ali, što se mene tiče, tu sam sasvim čist.
Ovakvih partija baš nije lako naći, pa zato se gospođa Makra i ne udaje. Štaviše, svuda govori da se nikad udavati neće. S tim je interesantnija.
Gledićka je đavo, proniče ti u srce; samo gledaj kod nje u volju da dođeš; kod njega je lako. Pa, onda pazi kako ćeš pred devojkom govoriti, jer nije prosta, i samo uglađen čovek joj u oči pada. Dođoše u Š.
Ona ga lepo dočeka i časti ga. Posle ručka poče čika-Gavra gospođu Makru napastovati da za njega pođe. Ona mu najpre lako kaže da neće; ali, kad je čika-Gavra jednako navalio, razljuti se, pa ga dobro ispraši, a on se opet na nju rasrdi, pa
Babonja zabeleži da je Alka nemeškinja. — Sad znam u čemu je stvar, a gledaću da bude dobro, premda neće sve lako ići. Vašeg brata poznajem. Šteta što je kao jurat propao, postao bi bio velik čovek, osobita glava — portentum.
Alka ustupi, proda trgovinu, a inače ima imanja dosta, pa će lako živeti. Mica se zaradova smrti Jeftinoj, kao veli: sad Alka neće imati rukovoditelja, još će se većma splesti.
Takva glava, pa večit mučenik, u kući ženin rob. A Milivoj, slabije glave a bolje sreće, od početka do kraja lako je i dobro živeo. Često više vredi sreća nego mozak. Mica umre bez poroda. Alka ostavi nakon sebe divan porod.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
se naglo okrenuo i kad je ugledao ženu, uz visokog čoveka vojničkog držanja koji ga je oslovio, on se jako zbuni i lako porumeni.
— Dakle, druže? — Da, kad se mora onda drage volje! — Dragi Jurišiću, tebi je lako, sam si. — Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić.
— Dakle, druže? — Da, kad se mora onda drage volje! — Dragi Jurišiću, tebi je lako, sam si. — Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić. — Ipak, ipak, zamisli ovo: dvadeset i tri dana od kad smo se venčali.
Trepteće siluete dva-tri slepa miša prnuše iz mraka, lako ga se dotakoše po kosi i ruci i udariše o konopce. I onaj hladan užas, kao neki ledeni talas, obuze ga do grla.
Na bagremu, ispred crkve, na najvišoj suvoj grani, ljuljao se lako, elastično i drsko jedan crn, ogroman gavran i kidao neko grdno crevo one lešine iz desetog streljačkog bataljona.
A čim je ona zamakla, na vratima se pojavila neka druga žena, visoka, lepa i dražesna figura pa je lako pozdravila glavom ne gledajući ni u koga i zauzela ono prazno mesto žene koja je izašla Jurišić u njoj poznade ženu
Sad je tako tiho i lako u mojim grudima. Od tvoga pisma sve mi se čini promenjeno, u svakoj stvari vidim tebe. Da mi je da sam pametna kao ti,
Vodićeš me pod ruku. Priljubiću se jako uz tebe, jako, tako jako da budemo jedno. Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako. Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja!
Vodićeš me pod ruku. Priljubiću se jako uz tebe, jako, tako jako da budemo jedno. Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako. Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja!
Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako. Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja!
I čak počinjem osećati mržnju prema malom koji korača lako i brzo pa nema potrebe da misli na noge i liči na svežu, rumenu jabuku.
Afrika
Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše. Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece.
Idi je osećao neku jetkost što ja tako lako, i kao od šale, kombinujem svoj put kroz krajeve u kojima oni, kolonijalci, inače toliko trpe.
od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako obrađivati. Kada sabere sve žetve, crni seljak napušta zemlju za dugi niz godina.
To je govorio crnački, ali sa toliko pokreta sa pokazivanjem na mene i na moje beležnike, da mi je bilo sasvim lako razumeti ga.
u životu, i u stvarnosti: dvadeset crnih, skoro sve atletskih ljudi, u svojoj rođenoj zemlji, usred divljine, gde je tako lako zbrisati jedan život, boje se, strašno se boje jednog jedinog čoveka, sveg izlomljenog, čiji je trbuh, da se ne bi
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
u kojima spisatelj pisajući odmora traži (!!!), posvećavati mogu. Sad kakova sočinenija sljedovati moraju, lako se zaključiti može. No ni po čuda!
načina života s druge strane obezbjeđeni — isključitelno na knjigopisanije otvažio, i zvanije svoje prenebregao, lako bi (da ne kažem „izvjesno“) do nužde i leba željkati došao, O čem nas ne samo naši, nego i kod sami Engleza spisatelji,
Ja imam dovoljno uzroka grčki rod ne inače nego s počitanijem predsretati, a vidovit će čitatelj lako, i bez moga izjasnenija, primjetiti zašto je ovo tako uređeno.
O srećo, o vreme; ελεημοίσήνη, miloserdije; άπελπίσίς! očajanije i pr. MIŠIĆ: Evo, hvala bogu, skupljeno je već hiljadu forinata. Dajte i vi jednu hiljadu, pak ćemo lako namerenije dostići.
JANjA (uplašeno ga pogledi): Hiljadu forinta? Otkud hiljada krajcara? Nema, gospodar notarius, nema.
Ne pčelite se, kupiće kir Janja druge.
KATICA: Žao mi je samo što se mora tako star jediti.
MIŠIĆ: O, lako se može čovek utješiti, kad ima u sanduku dukata.
POZORIJE 3.
MIŠIĆ: I oni devet stotina akova vina s jednim okovanim sandukom.
JANjA: (Prokleto Evo!) Lako je da si posmejavate sos starom čovekom. Ej, gospodar notarius, kakvo crna šteta!
Vi mora biti da ste Grk.
MIŠIĆ (smeši se): To može lako biti.
JANjA: E, što sum kazao? Pravo Grk, pravo grčko pamet!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gledao ga je začuđeno. Iako dugih stopa, i nogu, taj čovek je stajao pred njim, ipak, vrlo lako, otmeno, i, kad je Garsuli prišao, Pavel je brk svoj pogladio. „Pravi lepotan“, pomisli Garsuli.
Činilo mu se da je kod konja manje nesreće, nego kod ljudi. Dobrog konja – govorio je Pavle sam sebi – lako je poznati. Mislio je na njihove oči, koje su nablizu, na okruglo čelo u takvih konja, na njihov pogled vatren i čist.
Njihov vrat, što ide uvis, iz grebena. Činilo mu se da vidi njihovu glavu, njihove tanke vlasi i rep, dug i pun. Lako je poznati dobru kopitu, visoku, dole široku, crnu.
Videlo se da udavača ustaje kao od šale, da se previja lako, i da je vitka u pasu. Prema naređenju provodadžija, imala je, kad sedne, da pokaže noge i zadiže suknju, skoro do
Nije se osećao kriv nizašto. Ali, i on je osećao da mu, sa tolikom, malom, decom, ma kud otišao, neće biti lako. Pa bi se snuždio. Trifun nije bio samoživ čovek, niti zao otac, daleko od toga.
Manje bi potrošili na to, nego na selidbu u Rosiju. Ona je govorila da bi se lako moglo postići da se taj njihov pokušaj, da napuste Austriju, preda zaboravu.
Imala je lepotu stasitih žena, koja dugo traje. Treba joj, kaže, samo nova haljina, pa će ona to lako svršiti u Beču. Isakoviči bi trebali, u Beču, da traže svoje pravo, ali da ne idu dalje, u Rosiju.
Kupio mu je i konje, to jest kaparisao ih je. A bio je uveren da će mu, lako, nabaviti i podvoz do Beča. Neka on samo putuje, moliću lepo! On, Trandafil, ostaje, moliću lepo.
Poznaje, kaže, svaku orijentacionu tačku na vidiku, svako brdo, svaki gaz. Tvrdio je da će biti lako – a nije smeo ni sam sebi da prizna, da će biti teško. Ne pamti se zemlja, kroz koju se projaše, goneći, u snegu.
Stići će do Bestuševa, lako. Sve se može, kad se hoće. Eto, kaže, kroz koji dan, vraća se u Beč familija Joana Božiča, majora, pa je on,
Trandafil je sve udarao na šalu, ali Trandafilu je bilo lako. Nije njegova glava bila u pitanju. Znao je Pavle da bi Trandafil svoju glavu, i iz torbe, izvukao.
Tek da nešto i on kaže, reče da je, prema njegovom iskustvu, u konja, najvažnija: kopita! Ako se kopite u konja lako krune, ni ostalo na njemu ništa ne vredi!
Teodosije - ŽITIJA
Ali Vladika zapoveda da se i ovo lako prezre, i krst uzme na rame, i da se za njim usrdno ide, i sve lako podnese, na stradanje njegovo za nas ugledajući se.
Ali Vladika zapoveda da se i ovo lako prezre, i krst uzme na rame, i da se za njim usrdno ide, i sve lako podnese, na stradanje njegovo za nas ugledajući se.
Jer ovo se predlaže bogoljubivim dušama kao neki put koji lako vodi u dobrodetelj, i ovo donosi slavu istinitu i čast pouzdanu.
A on: — Ne, gospodaru moj, ne počinji takve molbe ka meni, tvome rabu, što mi nije lako učiniti. .Jer vladar moj, Tvoj otac, smatrajući me za verna poslao me je radi ovoga.
I govoraše da mnogi, pored sve želje, ne mogu lako postići da ih vide. Jer oni dobri oci, ako zbog tela i nije zgodno da se zovu anđeli, uistinu bejahu Božji ljudi; od
pomoćnika u Bogu sa takvim činom, a u tebi je sada reč učenja spregnuta s vlašću, i sve će ti s Božjom pomoći biti lako.
se od zla naučiti se dobrome, niti onome koji drži jeres da čisto ispoveda božastvo Svete Trojice, kao što nije lako na vosak staviti druga pismena ako se prva ne izbrišu.
kome se čini nepravda i nevolja, a kako tek da usrdno ne saoseća za otačastvo i za brata, pomišljajući da s ljubavlju lako podnese makar što nenadano i postradao! Poslušavši brata, pođe.
i da lađa ne stoji nego je vali brzo nose, i na beskrajnoj pučini tražite da dobijete sveže ulovljenu ribu, koju nije lako i ne znam na koji način naći i dati vam!
što voliš da moliš od mene, nije ti zabranjeno, sine moj, rekavši, a prestani da me prisiljavaš da dam ono što mi nije lako dati, jer me i patrijarh i velmože i sav grad u tome sprečavaju.“ I tako obdarivši dovoljno poslanike, otpusti ih.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Među njima ima ljudi najvećeg požrtvovanja, koji lako i kao nesvesno daju svoj život za moralne ideje i plemenite pokrete; utiču zarazno na okolinu i na ljude manje jakog
Ljudi dinarskog tipa su često neobuzdane prirode i ne mogu lako da podnesu čak i sitne nepravde. Ljudi, pa čak i žene, sa crtama koje odaju plemenitu tugu, koji izgledaju savladani
U toku ovoga razvitka mentalitet Šumadinaca se izmenio i lako je utvrditi epohe u kojima se ove razlike osećaju. Ali to nije naš cilj.
On je oprostio Banović Sekuli samo zato što je nećak njegova prijatelja. Starovlasi lako shvataju ono što je bitno u nekom pitanju, ali ne ulaze uvek u pojedinosti i ne predviđaju posledice.
Ovi su ljudi vrlo visokog rasta, što pada u oči čak i među dinarskim stanovništvom. Među njima se mogu lako izdvojiti dva tipa koji su različnih kompleksija. U jednih je fizička snaga masivna i moćna.
Ovim fizičkim pridružuju se često i neke psihičke osobine: oni su mirni, ćutljivi, ne uzbuđuju se lako. Gotovo nisu svesni svoje fizičke snage.
Kiridžijski putevi su najgori na Poluostrvu. Oni neće učiniti ni najmanji napor da uklone prepreke, koje se mogu lako ukloniti.
Ove Dinarce, koji su iz krajeva pod turskom upravom izbegli u kršnu u siromašnu Liku da bi se spasli gladi i nepravde, lako je bilo dovesti u zavisnost i formirati ljude po određenom kalupu, kad im se otvore izgledi na koliko-toliko bolji život
Za vreme turske najezde vlastela je, kako se čini, vrlo lako primala muhamedansku veru da bi sačuvala svoje zemlje i svoju nadmoćnost i da bi se mogla osvetiti Ugrima koji su ih po
Manje je nego drugi balkanski narodi zahvaćeno fatalističkom rezignacijom. Lako se snalazi u raznim prilikama u životu I u raznim načinima mišljenja i delanja.
Među množinom Južnih Slovena promatrač bi lako mogao poznati čoveka centralnog tipa, teže po njegovoj spoljašnjosti ali vrlo brzo po arhaičnim crtama njegova jezika i po
Ali će onaj koji zna za ovu naviku lako poznati da li je ušao kod Srbina, makar to bilo i po očuvanoj staroj ženskoj narodnoj nošnji.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
NA POČETKU Sad nam je lako Spasle smo se mesa Sad ćemo šta ćemo Kaži nešto Hoćeš li da budeš Kičma munje Kaži još nešto Šta da ti
Nušić, Branislav - POKOJNIK
MILE: Onda ti ne ostaje ništa drugo do strpljenje. RINA: Strpljenje! Kao da je to tako lako biti strpljiv. MILE: Najbolje: nemoj misliti na to. Evo ja ću ti skrenuti misli na druge stvari.
Mislite li vi da je to lako porušiti sve što je izgrađeno posle vaše smrti? Varate se! Za vas bi jedini izlaz iz situacije bio kad bi se vratili
ANTA: Jesam! Nije on, znaš, saradnik koga lista ili da ima svoj list, pa da ga možeš lako naći. SPASOJE: Nego? ANTA: On je onako, dođe mu kao neki leteći novinar; on veli da je publicista.
SPASOJE: Pravo kažeš: uh! VUKICA: Ne mogu da izdržim, pa to ti je. SPASOJE: Ni meni nije lako, ali šta ćeš... VUKICA: I da znaš šta ona sve raspituje, ta to je užasno.
Ima tu nešto!” SPASOJE: Moja će se ćerka venčati kad je meni volja, a ne kad je gospa-Dragi volja, a pozivnice je lako i po drugi put štampati. AGNIJA: I nije to samo gospođa Draga.
SPASOJE (Protiću): Išao si? LjUBOMIR: Da, ali teško se može uspeti. To je senzacija prve vrste, to se ne ispušta lako iz ruke. SPASOJE: I pisaće?
NOVAKOVIĆ: Pa ništa, uzećemo i mi advokata i branićemo se. SPASOJE: Branićemo se? Lako je vama kazati: branićemo se, jer, najzad, šta vi imate da izgubite, ništa? NOVAKOVIĆ: Kako ništa?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih kako Rašida liči na nju: iste svetle, nepokorne oči, ista zlatna kosa, nešto lako, mačkasto i tvrdoglavo u pokretima. Kažu da sinovi obično liče na majku.
Bio sam slobodan i sâm kao pas i nisam znao šta da počnem; svi su me tako lako puštali od sebe da mi je bilo jasno kako ne vredim mnogo.
- Rašida mi je stegnula dlan. - Kucni! Kucnuo sam, ali se na prozoru niko nije pojavio, iako se unutra čulo lako komešanje i povlačenje nogu po podu. Zatim je seterka promuklo zalajala, a Rašida šapnula: - Tu je. Kucni još jednom.
Koga još interesuju životinje, deca i starci? Ona to kaže tako ubedljivo da gubim poverenje u sebe. Ljudi lako gube poverenje u sebe, iako i to nije važno. I pored svega, ja ću biti slavan.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Po tome naravno da je i dobru kuću vodio. Lako mu je kad je puna kuća. Glavna kuća mu je bila na jedan kat. Njegov stan imao je četiri sobe.
— Al’ vraški je čovek taj Buniparta, taj će još načiniti posla, moj Sofro! — Može lako biti, da ga već ’oće u kavez, kao što sam čitao kako je Tamerlan Bajazita.
Dobro, neka bude fiškal. Tu je već sudba Šamikina rešena. Njega će otsada zvati „mali fiškal“. Tako se lako dao gospodar Sofra prelomiti na volju gospođe. Jedno je svršeno.
Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa vukao, samo je prethodio i vodio. No ostalima je bilo teško, i što više ostrag, to gore.
nad glavom „vopijuščeg” nosa jedna grdna bradavica, iz koje izviruje, visi, jedna jaka dugačka dlaka, kao u purana. Lako će ih poznati. Od nikud se ne odziva.
Sad su spaseni. Dva kočijaša su lako ranjena. Birtaš odmah pošalje u prvo selo po lekara i da stvar prijavi. Bežeći, lopovi su naišli na jednu pandursku
od zla će te sačuvati; to će se čak čuti i u Poljskoj, doći će sve to u novine, tvoje opisanije, a tvoju figuru je lako zapamtiti, spevaće te u pesme. — Pa zar ovde još misliš da će biti lopova? — Ima još jedna banda, čuo si za Janotiča?
„Vengerski šljahtec”, reče Aron. Sad su gotovi, lako im je dočekati karuce, a donde mogu još i doručati, što i učiniše. Kad eto karuca. Stanu pred mehanu.
Šamika je već tu ima tri godine, i naučio je fino nemački. Izobraženo građanstvo, oficirija, tu je lako nemački naučiti. Tu je i vladičina rezidencija. Sad je Šamika sleme, gledi otac u njega kao u zenicu.
Pa u svatovima dever, pa aranžer majalesa. Nije to baš ni lako, i tu treba imati sposobnosti. Pa takav je čovek, osobito mladić, opšteljubljen.
Ako se koja dopadne, pokudi ovaj ili onaj, ili živi ovaj s onim u neprijateljstvu, pa je stvar pokvarena. Šamika lako bi našao koju, ali čuje mati ili otac štogod, pa onda zna da već nije njima povoljno.
On je za materom iskreno žalio, i kad mu ko spomene mater, gotov je na plač. Ali u društvu veselom lako opet zaboravi, gotov je odmah na igranje. Nije čudo. U detinjstvu rastao je među ženskima, sestrama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
drhtali, ona prođe kraj njega, izlazeći iz lađe, kao da htede da mu pokaže kako se, mada je tvrda kao kamen, ipak lako vijuga i ljulja. Učini mu se da nikada nije ovakve žene video.
Otputovao je iz doma bratovljevog, kroz nekoliko dana, navrat‑nanos. I nije se lako vraćao. Bežao je od njih, kao đavo od krsta, šaljući posle poklone, srebro, svilu, merdžane.
grane, izdaleka, jednako se pričinjavale kao raširena krila, sa dubokim strminama pod sobom, činilo mu se sve to vrlo lako i gotovo da polebdi u vazduhu.
Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i njih da žive negde lako, prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće. Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo.
U kneževini Virtemberg, u kojoj se znalo da lako može postati ratno poprište, širio se glas o prolasku vojske Marije Terezije.
u blesku ogledala, njima se učini kao da sede na nebesima, među zvezdama, na sjajnim mlečnim putevima, njihajući se lako.
mu telo kretalo se kao u snu, po kojoj bi mogao da se ispruži, da ga voda nosi, nosi, kao njegove lađe, kad nema vetra, lako i nečujno.
nisu mogle da mu dadu i verovao je da mora postojati u njegovom životu neko doba u kom će mu biti prijatno i dobro, lako, kao na nebesima, kao što je njegov brat Vuk verovao da mora negde biti neka dobra i krasna zemlja, kuda svi treba da se
Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i ove ljude, da žive negde lako i prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće. Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“²⁵ Nije, inače, uvek lako izvršiti ono što stoji u receptu za ljubavne čini. Tako, na primer, u Skopskoj kotlini preporučuje se da devojka skine
za nju i njenu ljubav, koja se oseća nesrećnom i nemoćnom da izmeni svoj položaj, a pri tome ne može da se pomiri sa njim, lako će poverovati da određeni ritualni postupak ili izgovorena magijska formula u posebnim, mističnim uslovima, na
Onaj ko upražnjava ljubavne čini, veruje narod, lako može da „ograiše“. Zapravo, ko se usudi da izaziva ljubavne čini, hteo to on ili ne, sklapa neku vrstu prećutnog pakta
Mlada za vreme venčanja malo podigne pojas, te to semenje iz nedara padne na pod. Ovo se radi da mlada ima poroda i da lako rađa.
⁶² Vrlo je lako činjenički pokazati da se magijski postupci čiji je cilj da žena bude jalova, ne vrše „samo u tim slučajavima“ (kada
srezu mlada se opaše likom po golom telu, pa čim začuje da sviraju svirači, ona se napne i prekine liku, da bi tako lako i dete rodila.
je verovanje u našem narodu da mladenci na venčanju valja da odreše obuću da bi mlada, docnije, kada za to dođe vreme, lako rađala.
u trenutku kada napušta vratnicu na dvorištu, ispod sebe istrgne jastuk i snažno ga baci unazad, da bi se ona tako lako i brzo porodila. Isti smisao ima i, u Šumadiji zabeležen, običaj magijskog razbijanja sudova (negde s vodom) na svadbi.
⁶ Kada mlada stupi u novi dom, običaj je da zgazi jaje ili da razduva perje sa tanjira, da bi joj i porođaj tako lako išao.⁷ U šabačkom kraju, da bi porodilja lakše rodila, kroz nedra joj propuštaju jaje da padne na zemlju.
Ovo ritualno kupanje znači: „Kao što se iverje lasno odvojilo od stubova, tako da se lako odvoje (rode) deca od žene.
Druge, opet, uzmu zemlju s raskrsnice, potope je u vodu i tu vodu piju da bi se lako oslobodile poroda. Magijska snaga dodira koristi se u sledećem postupku: Porodilju koja teško rađa, u šabačkom kraju,
¹⁴ U Šumadiji nevesta, kad ode u prvu posetu roditeljskoj kući, treba da sedne kod ognjišta na vreću, pa će, kažu, lako rađati — „kao iz vreće“¹⁵.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Tražim pomilovanje za sve koji mogu lako pasti iste sudbine, za unapred znane nevolje njine kad stanu kao oblaci da se plaste, za dom oko koga osvanu sante što
izvržu ruglu: mesečevu glavobolju, i sunčev optimizam, dobrotu njive, radoznalost voda, dušu zatvorenu, dušu što se lako oda, strasti staraca, ljubavi mlade penu, svačiju ubogost, svačiju veličinu, one što za druge žive, one što za druge
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mnogi od nas maturirali su samo sa tom jednom jedinom sveskom, svaštarom, koja je lako mogla da stane u levi džep kaputa. Sedeli smo na njoj u parku, u proleće, kada je trava još vlažna.
Stajali su pred crkvom i gledali njene gole noge, punih i oblih butina, čiji se mišići iznad kolena lako napeše, ostavljajući dve slatke jamice. Noge koje umeju svašta da izvedu! – Ma, dajte! — reče stjuardesa.
I mada je orkestar bio prebučan, mogao sam sasvim lako da iz krkljanja pozauna i topota baletskih patika po bini, izdvojim za sebe onaj mukli zvuk zategnutog konopca koji
Bio bi lako pobeđen i zadavljen. Blagostanje u kome je živeo poslednjih godina razmekšalo ga je i učinilo neotpornim na siromaštvo.
Znao je dobro da ga svako opiranje ili neposlušnost mogu lako vratiti tamo odakle je stigao u grad. Ništa nije smeo da rizikuje posle napornih meseci borbe za teško stečeni posao i
Jer, evo, gotovo četiri decenije nakon poslednjih pokolja u ovoj zemlji, do večeras lako hrabra Nina. takođe nije vrištala, niti udarala, grebala, urlala, preklinjala, nije plakala niti zvala u pomoć;
Matavulj, Simo - USKOK
gunjevi, marame na ženskim glavama, zubuni i košulje lepršaju oko njih, a snažne noge pouzdano kraču gdje ni kozama nije lako!
Milicu prema sebi, on se brzo pribra i započe igrati spretno, pravilno, ka’ ono dobar igrač od rane mladosti, kome je lako bilo uhvatiti mjeru i pokrete proste igre. Tolika lica, spremna na smijeh, izraziše veliko čuđenje.
— A ne rekoh li ja da nijesu isto što i Turci! — reče stari Mrgud. — Toliko mi jada, što vi ćaste tako lako izgoniti Turke iz šanaca!
Svaki njegov zamah Janko odbijaše lako, bez naprezanja, bez žestine, samo što bi po njekad malko mrdnuo trupom. Prvijeh trenutaka svi posmatrahu s najvećom
Samo će izostati jedan najglavniji! — To je lako pogoditi za najglavnijega — reče vladika — a za ostale si doista sanjao.
“ — „Ma, što kažeš, pobogu brate? Zar se mazge legu? To nijesam znao!“ — „Eto, znaj sad!“ — „A kako se izleže?“ — „Lako! Pokrij ga đubretom, pa će se desete nedelje izleći mašče“. — „A bi li ga prodao?
Ko ti ga zna, hoćemo li ga ikada više vidjeti! Ko ti ga zna! Lako može biti da će on preko Skadra na more, pa u široki svijet!“ — Otkud joj te misli!?
Ponjekad, u lijepoj noći, veličanstvena priroda blažaše ga i buđaše mu klonulu srčanost. Tada mu se činjaše sve lako i ućutkivaše ponos. Dosta je da otide k vladici i namoli ga da se on razgovori s knezom.
Njemu prevrije, te je svom snagom stište iza šake i trgnu! Krstinja lako vrisnu i dodade: — Aman, čovječe, ne lomi tu ruku koja ti je djecu odnjivila. — Čujš, babo! — reče on kroza zube.
Ona se trže i reče: — Ej, bruke naše, da ovo ko vidi! — Lako je za ovu bruku, ali ne ćaše lako biti za onu, kako ono ti započe kad nazva Milicu kučkom! — Ne pominji to, Drago!
Ona se trže i reče: — Ej, bruke naše, da ovo ko vidi! — Lako je za ovu bruku, ali ne ćaše lako biti za onu, kako ono ti započe kad nazva Milicu kučkom! — Ne pominji to, Drago!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Šta znam. MATI: Ti sve „Šta znam, šta znam“, pa tako. OTAC: Ajde, ne tandrči tu. MATI: Da, tebi je lako. OTAC (mane glavom): Sad meni je lako! MATI: Ne umeš, ne umeš, pa to je. OTAC: Već samo kad ti umeš.
OTAC: Ajde, ne tandrči tu. MATI: Da, tebi je lako. OTAC (mane glavom): Sad meni je lako! MATI: Ne umeš, ne umeš, pa to je. OTAC: Već samo kad ti umeš.
) MATI (sama, kod ogledala, namešta se): Samo da je kakav čestit mladić. Devojka mi je u obrazu lepa, lako će mu se dopasti, a noga se i ne poznaje. — Kud mi se dede čovek? Nismo se ni dogovorili kako ćemo lagati.
PROVODADžIJA: Tako je, zdravlje je najveće, to jest, blago na svetu. MATI: E molim vas, blago je lako steći, samo kad je čovek vredan. PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas.
Kako oči zatvorim, eto ti mi svadbe. Da ga đavo nosi, sad opet uredili posle Uskrsa; zašto nisu dogodine? Lako je njima! Da, oni misle da je drugi lud. UGLED 2.
TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro. MATI: Ta lako je za to, samo neka je u drugom dobro. DEVOJKA (podskakuje): Baš imam jedno lepo ime za njega!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
poglavlje humorističke poezije, kao što bi se mnogi valjani dečji romani dali podvesti pod pustolovne, a dečje priče se lako mogu uključiti u bajke, ili i u fantastične priče: tako bi se sačuvala sveta celovitost Književnosti, koja je, znamo,
Nije lako pronaći primereno ruho i tačan ton pri poučavanju dece, niti je veština zabavljanja deteta dostupna svakom. To je naročito
Nuditi mladom čoveku lakše, manje vredne pesničke tvorevine samo zato da bi ih on bezbolno i lako usvojio, u suštini je pogrešno.
neuhvatljivi duh živog i stvarnog čitaoca, pa nije čudo što se, u nastojanju da se on zadovolji, umesto do jednostavnosti lako stiže do praznine i maloumnih budalaština.
Zaokupljen onim momentima postojanja koji su nevini, neuključeni u složene sisteme značenja, koji se jasno hvataju i lako prenose, dečji pesnik svaki put počinje od samog početka, od prvobitnih veza među rečima, od neposrednih izazova.
Dečja pesma učvršćuje ona stanja i osećanja koje lako i s radošću prepoznajemo, a niko ih, na tom stepenu, ne iskazuje.
Pošto je sazrevanje i odrastanje jedini cilj detinjstva, ova pažnja detetu godi. Lako se može razlikovati elementarna jednostavnost dečje pesme od tražene i postignute jednostavnosti sintetičnog lirskog
oseća se ritam skakutanja i poigravanja, primljen i naučen od dugouhih: Skoči zeka iz jendeka, Pa po snegu lako prti. Za njim skoči drugi, treći A za trećim i četvrti.
Dečja književnost je, dakle, jedna disciplina u kojoj su se odrasli lako snašli. Svaka književno neobrazovana lenština u stanju je da iskaže svoje mišljenje o Plavom čuperku, i da pritom ne rekne
Dečja knjiga je, još u početku, privukla pažnju vaspitača time što se, po njihovom osećanju, dala lako iskoristiti. Nemam ništa protiv poučavanja dece putem književnosti.
Lažna književnost je veoma praktična: neupućeni njome lako rukuju. Mnogo je prostije objasniti deci neku rđavu rodoljubivu pesmicu, „za decu”, nego li jednu valjanu strofu Laze
Neumoran radnik, pesnik poletan i govorljiv, Zmaj je umeo prirodno i lako da saobraća sa čitaocem: osobina na koju moderni duh gleda sa podozrenjem, ali s kojom, izgleda počinje opredeljivanje za
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Bogami, vi baš lepo tolkujete, ne tamo-ovamo! ZELENIĆKA: Sad se može lako znati da će Srblji pobjediti svoje neprijatelje. GAVRILOVIĆ: Badava, ljudi mnogo stradaju!
ZELENIĆKA: Sve nek propadne, pak će opet za neko vreme procvetati kao feniks... Zar mislite da se tako lako kupuje sloboda? O, moj Gavriloviću, kuće padaju i dižu se, a narodnost živi.
SMRDIĆ: Ta znate, što je načinio crkvu o svom trošku, pa ljudima ostalo to u glavi. ŠERBULIĆ: Ta bom’, lako je praviti crkve kad mu se presipa. ŽUTILOV: Neka i pet crkava sazida, kako se zna da je madžaron, — ki!
ŠERBULIĆ: Jošt ste vi dobro; zagrabili ste kad ste bili u odboru, pak vam je sad lako. SMRDIĆ: Koliko sam zagrabio? Čujem da su mi iz kuće odneli sve. ŠERBULIĆ: Platila je kasa odborska.
LEPRŠIĆ: Postavili bi madžarone za činovnike. SMRDIĆ: To može jošt i biti. ŠERBULIĆ: Vrlo lako. LEPRŠIĆ: Kako se počelo raditi, zacelo. SMRDIĆ: To je naopako! ŠERBULIĆ: Bolje da smo i s Madžarima ostali.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ono malo srpskih plemića koji su dobili austrijsko plemstvo za zasluge na bojnom polju, lako i brzo su se odrođavali, i samo po izuzetku nalazio se pokoji od njih da učestvuje u nacionalnom radu.
ili kruškovim daščicama, napamet se uči časlovac i psaltir; da se nauči čitati i pisati treba po tri godine, i sve to lako i brzo se zaboravlja.
Krotak, pitom, nežan, sažaljiv, pun simpatija prema ljudima, vrlo socijalan po svojoj prirodi, on je lako primio čovekoljubivu i idealističku filozofiju XVIII veka.
On je čovek XVIII veka, on voli prirodu i ushićava se njome, ističe prost i prirodan život; on se lako raznežava, ushićava, kliče i plače.
rijeke«; Sakontala je: zakon dala, Muhamed: muha i med, pegaz: pegaš; Cerberos, Kerveros: Krvaroš; Morlak: onaj koji lako snosi more.
Radnja je u romanu sasvim sporedna, glavne su digresije i refleksije, u kojima se pisac lako i neusiljeno podsmeva romanima po »starom kalupu« i »romandžijama« vrste Milovana Vidakovića.
On nema mnogo ukusa, ima vulgarnosti, grubosti, karikatura, grubih efekata, i iz komedije često i lako silazi u lakrdiju.
Bez škola i bez školskih predrasuda, prirodno bistar i pronicljiv, Karadžić je lako prihvatio njegove ideje. I Kopitar ideje koje je propovedao i sprovodio kod Slovenaca, preko svoga učenika prenosi i
napada na svoju reformu, tako posle konačne pobede svi srpski pisci njegova pravca, kada govore o njegovoj reformi, lako padaju u protivnu krajnost — u preteran panegiričan ton.
On je pisao čistim narodnim jezikom i lako je podražavao narodnu poeziju. Ali u tim prostim i jednolikim stihovima koje je lako pisao nije bilo pesničkog talenta.
Ali u tim prostim i jednolikim stihovima koje je lako pisao nije bilo pesničkog talenta. Kao Joksim Nović on je pokazao da podražavanje narodne poezije bez ličnog pesničkog
Zmaj je, uopšte, imao retke asimilativne sposobnosti, i svojim gipkim duhom lako se prilagođavao drugim dušama i tuđoj poeziji.
Milićević, Vuk - Bespuće
Uživajući glas da je jedan od najstrožijih i najsavjesnijih činovnika, njemu je bilo lako da radi na svoju ruku i da steče prilično imanje; gomile tužaba bile su pisane i dizane protiv njega, ali im se nije
uvijek ga potresa ista groza kad vidi sunčano proljećnje jutro poslije 2kiše: po travi i po lišću bliješte kapljice i lako se, s jednim ugodnim i toplim šumom, stresaju; drveće u cvijetu podsjeća na nevjeste u bjelini; kiša u cvijetu cvjetne
Sremac, Stevan - PROZA
«, pa zaćuti tek i zamisli se. »More, ovo baš onako, veli Jova, kao ono u stikovima: »Svi Šajkaši odoše, lako, lako; samo jedan ostade, lagano!« Zatim bi išao redovno na kafu u kafanu kod Naste.
«, pa zaćuti tek i zamisli se. »More, ovo baš onako, veli Jova, kao ono u stikovima: »Svi Šajkaši odoše, lako, lako; samo jedan ostade, lagano!« Zatim bi išao redovno na kafu u kafanu kod Naste.
Švaba ne razume, pa se samo smeje, a društvo još više. A Jovi je to lako išlo, jer je bolje vladao srpskim jezikom nego Švaba Kristijan, a naš, opet, maternji jezik pun je takvih finesa da još
Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala? — ’Ajde, ćuti tu pa spavaj! — obrecnu se Kaja, i Jova ućuta.
Mala je stvar, tebe ništa ne bi koštalo, a meni bi bilo spomoženo. Nije mnogo... lako će ti biti da mi učiniš... — Gospodin — Pajo — veli Kaja i diže čašu — ovo u vaše zdravlje.
I samo da ovde nije reč o Maksimu, meni bi lako bilo; ja bih mamuznuo moga pegaza, vinuo bih se u više sfere, i opisao bih sve ono što ste već hiljadu puta, čitatelji,
Radičević, Branko - PESME
Beži moma, do kolena None joj se bele, Bele none do kolena Momka su zanele: „Ta da imaš krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi mene, čedo, jako Utekla junaku.“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dovati je sade; „Jao mene!
Ja je zgleda, zatreso se lako, Ja je gleda, ali se ne mako, Planu srce baš u živi plamen, Opet osta kao stanac kamen, Sretnom suzom zasuzilo
Da ti braca bolje skoči, Amo, sele, a za Boga, Vidiš e sam iznemogâ, Tako, zlato, tako, tako, Sad je kolo igrat lako, Amo, čedo milooko, Daj da t' ljubne braca oko.
“ Ugri glede svi u travu, Jakšić gore diže glavu, Vata štita gvozdena, Vata mača plamena, Lako vrda, maše lako, Ali bije vrlo jako, Sada zveknu, sada manu, Sada sevnu, sada planu, Dole pade Tatarin, Pogubi ga
“ Ugri glede svi u travu, Jakšić gore diže glavu, Vata štita gvozdena, Vata mača plamena, Lako vrda, maše lako, Ali bije vrlo jako, Sada zveknu, sada manu, Sada sevnu, sada planu, Dole pade Tatarin, Pogubi ga Srbljanin!
misliti Kako li će ponajbolje biti: Kola nemam, nemam ni paripa, A pešice rđavo se đipa, Po ravni će biti dosta lako, I po brdi ajde kojekako, Ali kako da se latim neba?
mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je jutros, kad boj zaplamtio, Lako bi se čudu još dovio, Ma su Truci u nevrat rasuti, Pa na što li ovo sada sluti!
njega da zatvaraš, Za njega nije, veruj, ova tama, Visina njega jer veseli sama — O nemoj, nemoj jošte krući biti I lako njemu krilo salomiti, I pustiti ga oditi po dolji, U žudenja pregolemoj bolji, — Ol' pusti ga da leti, oli ga utuci,
idi stado, Kao pre te nemam više rado, Nemam glase tanke vrule jasne, Klepetuše nemam rado glasne, Niti vrela lako žuborenje, Ni cvetića miljano cvatenje, Niti oću s vukom biti boje — Ovo, brate mlađi, nek je tvoje.
(RADOST I ŽALOST) Dedu, dedu — Da zavedu Lako kolo Naokolo. Drž' se za pas, zlato moje! Ala sjaje oko tvoje, Oko tvoje crno, mrko — Za tobome, dušo, crko.
“ 25. I meni duši nije bilo lako, A srce moje teško meni kuca, Ja gledeć u nju, sam sam s njome plakô, Što god sam rekô, jezik meni muca; A opet
40. U jedan ma se bija meni tako Dogodilo u tugujućoj duši: Šuškanje zefira po lišću lako Jesenji dišljaj njegov što osuši, Mišljenje meni oduzô je svako; I zatim s jednim pomislom me skruši, Po sred me srca
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— He-he, ipak nas čeka stara paripina rakoli se Petrak. — Ne otpisuju se tako lako ovake dvije delije. — Evo ih, vraćaju se budalaši!
Hoćemo li dolje? Pošlo bi se, rode moj, ali kako ćeš zaboraviti sve ono što si ostavio širom podgrmečkih sela? Nije lako okrenuti leđa ovome blagodatnom kraju koji si naselio tolikim svecima, svojom rođenom djecom.
Stara gazdinska kuća, otančala poslije svjetskog rata, prorijeđena španskom groznicom, nije se lako predavala. Još uvijek je držala slugu, a to je bio siguran znak da smo i nadalje neko i nešto.
Brzo je djed prebolio štetu, a bilo je toga i van kofera, prođe ga i ozlojeđenost, ostade samo lako čuđenje i sagorjeli talog tihe tuge.
Žao mi, braćo, mladice, načisto uvenu grešno čeljadešce. — Nije tu lako lijeka naći — vajka se bradonja. — Moraš, prosto-naprosto, pustiti da se rana sama smiri i zacijeli. — Rana!
bio nešto natuknuo o slikarevoj neobičnoj raboti i provukao im kroz uši da se kod Rade Ćopića kupe štokakvi — mogli bi lako biti i novovjerci, koji neće vojsku da služe! — pa, sve jedno s drugim, evo ti patrole najprije pred Lazinu kuću.
Jedne od tih godina, na prvi pogled slučajno, ja i moj rođak otkrili smo tavan ujakove kuće. Nije to baš bilo lako i jednostavno, kao ni svako drugo otkriće.
na svom terenu, pa kad je neprijatelj pritijesni i bije iz ne znam ti kakvih oruđa, dovede čak i avione, ta ti se ipak lako ne povlači. Za leđima su im rodna sela, kuće i čeljad, pa se i nema kud.
— Ma zar ti ne spavaš, dijete? — čudi se pušač. — Ja sam stariji čovjek, meni san lako neće na oči, a ti si, brate, mlad, šta je to s tobom? — Nešto mi došlo žao, kume. — Misliš na plavi lončić, a?
— Nema on za vratom osamdeset zavrzana koje svaki dan treba nahraniti. Nije lako kutlaču baciti, sinko moj, to sam ja noćas vidio prevrćući se pod ovim ćebencetom.
— Ne boj se, neće ni njima lako biti da se dočepaju Grmeča — natmureno dobaci jedan iz grupe koja se kupila pred kućerkom.
— poče Miloš tvrdim glasom i poizmače se korak-dva od Džakana. — Misliš ti da je meni lako tolike dane i nedjelje igrati se žmirke s neprijateljem i provlačiti se kroz ove gudure kao lisac, a da se nigdje ne
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
JUSUF: To ti govoriš ovde u šumi, a ona sedi dole u kasabi. Pitaću te kad siđeš. Lako je sedeti u šumi i smejati se zakonima! HASANAGA: Reko li ja tebi da spremaš konje?
SULjO: Ajde džarni tu vatru. Ako smo gladni ne moramo i da se smrzavamo. Lako je agi gore na minderluku; gori mangal, iza krstā naslago jastuke, a pred minderlukom žubori nargila!
Kad pre, pobogu brate! Popio bi i sirće, kad je džabaluk! JUSUF: Moraćeš i ti da se pripremiš. Neće ti biti lako kad vidiš Hasanaginicu kako jaše uz tuđe koleno. HASANAGA: Da se oprosti s detetom? Ma nije valjda?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ti, gledaš gde ćeš da stupiš, prvo oprobaš kamen da li je on dosta stalan, pa onda zanihav se, i uzdignuvši glavu, lako kao srna, skočiš na našu stranu. — Ah! Evo me! — veliš stajući preda me — šta si me zvao, a? — Majka te zove!
A nije znala sirota ona da se opadanje porodica ne zaustavlja tako lako i brzo, pa još i na prvom kolenu! Šta je o tome ona znala.
Silom ih zadržavam da bih što kraće iskazao ono što bi. A bilo je mnogo štošta, što se ne može lako kazati. Dosta boli i ovo, a kamo li i ostalo. Ja sam produžio školu.
— Hajdemo — reče joj — čekaj ja nju da... Što ona luda i besna misli? I odoše. Moja majka Visoko, lako, ponosito a tvoja zgrčeno i zanoseći se...
U VINOGRADIMA Miriše mi zemlja na ispucano grožđe, a magla hladna i mrka već počinje da se ne diže tako lako. Sa sviju strana samo lupa od opravaka na bačvama i krblama. Otkako je nastala berba, noć se ne zna.
Idu one lako, plašljivo. Drže se ruka za ruku i koso okreću k zidu, da im „muškarci“ ne vide nabrekle grudi. A „muškarci“ zabacili
Kostić, Laza - PESME
»Gospođice, dobro veče!« Želja moja curi reče: »Na toj zimi, lele meni, Tako lako odeveni! »Evo moje šube crne, »da vas malo zaogrne!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.
A on odgovori: — Nisam ništa. Onda carica izmahne šakom te njega po obrazu. Kako ga je lako udarila, odmah su mu dva zuba ispala, pa ga opravi ocu i reče mu: — Idi, kaži svome ocu, neka pošalje čoveka koji je
Onaj od zmajeva što bijaše vešt u vatanju pritrči i privati devojku na ruke lako, a sedmoglava zmaja dočekaše ona druga braća i pokidaše mu svi sedam glava pre nego što je na zemlju pao.
A on joj se stane tužiti šta mu je sad zapoveđeno. Ona kad ga sasluša, reče mu: — Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset
Ovaj se poče trzati, kriviti i uvijati od bola, ali za vajdu: vojnik ne pušta lako! — Sad ćeš mi za sve svoje vragove platiti!
Ona kad to čuje, reče mu: — To je vrlo lako, ja od prilike znam koji je to hadžija, nego me pričekaj dok se ja obučem, pa ćeš preda mnom ići, te kad ugledaš magazu
On njoj onda sve po redu ispriča, kaže joj za ženu, hamala i dukate. Ona kad ga čuje, reče mu: — To je vrlo lako, samo ako mi obećaš da mi neš ništa zamjeriti, pak ću ti ja od hamala sjutra dukate povratiti.
Prepanu se čipčije, e znadu da će s agom na čudo udariti, pa mu odgovore: — Fala, naš zlatni aga! Mi ćemo je lako izjesti, ali nećemo moći lako platiti. — Niko lasnije, vjere mi, kao vi meni.
Mi ćemo je lako izjesti, ali nećemo moći lako platiti. — Niko lasnije, vjere mi, kao vi meni. Ja vam ne tražim pare odma, nego kad bi koji mogao, makar do
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ja sam čula: u kraju do oluka. Ali ako ti nije tu po volji, lako ću ga premestiti. MAKSIM: Tako je; sad idi, te kvari nanovo aljine.
Dobiješ li pak prvu bitku, onda ostale lako idu. Dakle: neprijatelj se približuje, alarm! Plenkleri napred; infanterija, kavalerija, altilerija, sve u dviženije;
Od onog doba zakleo sam se da neću ruku metnuti na nju. Lako se može dogoditi nesreća kakva, pa da stradam zbog nevaljalice. MAKSIM: Ded boga ti, kume, za taj lek.
Samo neka to bude, pa nećeš ni po sata biti sa mnom. SOFIJA: Već zato ćemo lako. Pa treba i tebi da kupiš jednu aljinu; sramota je tako ići. Ako je do štednje, uštedićemo s druge strane.
Ali za moju kao namenuto. Zaklinje mi se čovek, da je time jednu babu smirio. MAKSIM: E, moj kume, lako je babu: ali mladu, pa jošt ako je mnogo mlađa od muža — tu je nevolja.
) MAKSIM: Eto, kume, čovek mora i preko svoje volje da fali svoje čudo. KUM: Bre, lako je tebi, ali kako ću ja? Pak jošt dok čuje da sam svedočanstvo dao. SOFIJA: Pak zašto dajete? MAKSIM: Vidiš li je?
SVETOZAR: Ta ja nju i onako poznajem. Potpišite samo, ako ste o dobroti vaši supruga uvereni. A za drugo, ja ću već lako svršiti. KUM: Ajde, kuma Niko. (Potpišu.) SVETOZAR: E, sad da idem. (Sofiji) Želim da kocka na vas padne.
JEVREM: Na moju oficirsku reč kažem, da Sofija nije ništa o tome znala. MAKSIM: Ako nije znala, mogla se lako setiti. Ne znate vi lukavstvo žensko. JEVREM: Dakle, na čemu ostaje stvar?
SOFIJA: Ako misliš, da sam te uvredila, ja te molim za oproštenje. MAKSIM: To je bar lako. SOFIJA: Dakle, kaži, kako ti se ugoditi može? MAKSIM: Sad da ti tražim jošt učitelja, da te uči.
NIKOLA: Maksime, budi jedanput pametan. MAKSIM: Ostavi me, nemaš đavola na vratu, pak ti je lako. KUM: Ali, kuma Makso, kad svi priznaju... MAKSIM: Ja jedan ne mogu. SVETOZAR: Vi grešite protiv pravde.
Familija je zaključila — i ovo je što niko ne zna — da čašu onome pokloni koji je tako velikog duha i uma, da je lako i s malim trudom mudrost postigao; ali, da vidite čuda, svaki koji se za uvjenčanu nagradu javi, ne znajući za tajnu
DOKTOR: Po svetu? No, našo sam jedanput čoveka, koji dođe u moju struku. Osvime, stolice! Ja vas ne mogu tako lako od sebe pustiti, jer ima ljudi koji učastuju na putovanje. POZORIJE 9. (MANOJLO iznosi stolice, PREĐAŠNjI.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ali danas me je majstor Sreta naučio da je lako tući, ali vrlo teško trpiti. TRIFIĆ: Oh, oh, sunce moje, kako mi je žao! (Na strani.) Bog te živio, Sreto!
Lalić, Ivan V. - PISMO
V 1989) 6 ZAVIČAJI U tvome zavičaju gde je ništa, Godišnja doba žive uporedo; U tri koraka ti ih mimogredom Prolaziš lako, ko knjigu da listaš.
Gentlemen from Verona Jedno od lica u orkestru, naglom Voljom trenutka izoštreno jasno U fokusu; to lice što se saglo Lako nad zvučno telo blagoglasno Viole boje tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne
tvoja pleća, pridigla polako, Pokretom koji na kretnju se seća Kad sam te prepovijala; pomakla Iz vodoravne ravnoteže, lako, Kao da nisi za smrt jednu teži — (Ali za uteg žrtve svoje lakši) Od tog trenutka zauvek mi ležiš U naručju, van
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ulice nekako oseća da sam pomalo zaljubljen u njegovu Anči, i sasvim sam siguran da me posle ogovara, a mene je tako lako ogovarati — svakoga dana pružam milione povoda za ogovaranje.
Ima — sedamnaest! Pre svega, treba da znate da mački od osamnaest ne odgovara svaki momak. Hoću da kažem — nije lako uvatiti slatku pticu mladosti.
Dotle je došlo! Vi već, naravno, predosećate — nećete se lako izvući bez ove ljubavne romanse! U pravu ste! Priča o jednom srpskom biku koja vraća poverenje u ljubav Čitava stvar
vešto nabacuje kosinger na zaliske da bi čovek u pola noći — i još ako je bunovan, u prolazu kroz neki tunel mogao lako da pomisli da je razbarušen.
Ipak, veoma lako mogu da ga zamislim i na svim ostalim tačkama kugle zemaljske: u Grinič Vilidžu, gde nikada nisam bila, ili u Bulonjskoj
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Trn dozreva. Ko to rida, ko li peva? Čije lice svetli jutrom iz samice? Kiše toče. Nije lako preko Foče. Je li ona bosa, gola stigla jutros do Stambola? (Gola, bosa, sa venčićem od otkosa.) Bol u bolu.
Zrnima grožđa nebo se kiti. Dišite sa mnom - bićete siti. Tvorčeva škola lako se uči. Prost je alfabet: Slovo je jedno, srezano, slito - jednako zvuči.
Kapni mi, tropno, trudna od zrenja, poput dobrote kojom se prašta: nije mi lako biti sred vrenja kad se raskipi s jesenjih bašta. Šljivov je vidik razgranat, širok, ali i loman - gotov da klokne.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Ništa zato; ja sam i kurtalisao bolesti, a to su oni želili. Najpre postanem homeopat; to je lako: u jednoj oki vode razmutim pô drama nišadora.
MITA: Ali slavenski treba i mene da naučiš. ALEKSA: To je lako; samo upotrebljavaj često „poneže“, „dondeže i po nekoliko bataliona „ahova“ i „ihova“ paradirati pusti, pak te neće ni
Gdi se na trošak ne gledi, tu se lako može što i naučiti. JELICA: Apropo! kad sam se setila: imam nekoliko reči koje nisam mogla razumeti, i koje sam u mom
JELICA: Rihtig! Eіne gebіldete Ѕprache... O, kako bi ja rado taj jezik učila! ALEKSA: To je lako. Jednog iskusnog šprahmajstera! JELICA: Ovde nema takovi. ALEKSA: Ili dobru gramatiku.
Marko: E, onda mu je lako trošiti. Ali ja opet mislim da bi lepše bilo kad bi vaš gospodin kakvu službu primio. Mita: I sad je ostao u kvartiru
gospodara Batića tiče, njemu na svaki način mora biti žao; ali kad pomisli da je gospodična u Beču vospitana, to će se lako moći skloniti da drugu sebi partiju traži. Sve što bude u našem mogućstvu, nećemo mu odreći, kao prijatelji njegove kuće.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ja sam činovnik staroga lika, sakupljam porez od prolaznika. Nikoga tako ne puštam lako. Ja sam strog, znate, svi meni plate.
prava, oprezan uvek, očiju budnih — na jedno gleda, dok drugo spava — taj ti se svuda pametno kreće, u zamku lako upasti neće.
) starog jazavca salo, orlovi nokti i vršci krila, sovina perja kesa puna, od crna ovna vuna, tu bi se lako dobila i griva s belih kobila, a kad se čovek propita čak i đavoljih kopita i — sve uz tajnu strogu — prašak od
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Samo još ne mogu da pođem za drugoga. — Naći ćete lako kakvoga krasnog momka koji će vas obožavati. Vi ste toliko lepi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
A gde da ga nađem, pitam ja, zar je lako setiti se telesne građe u buci koja ruši lagume lobanje. Otklonite svoje trube anđeli, mamuzama ne gazite po humci
na planini kad sunce hoće da zaokruži tvoj pogled on se izmigolji i ruži sam po unutrašnjim prostorima koji se lako obrnu ka spolja tu se i mnoga potroši snaga potrebna cvetu da cveta i suncu da greje i ljubavi što se prenosi
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Veli: možete, ali bolje: strpite se; pokojnikova je želja bila da budete strpljivi. SARKA: Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv.
GINA: Ne mogu, ne mogu da maknem. SARKA: Da te povedem? GINA: Neka, idi ti u svoju sobu pa ću ja već lako. SARKA (prilazi joj). Kako da idem, zaboga, a tebe da ostavim tako uza zid? (Hoće da je obuhvati rukom.
Kad to ču, a on prosto preblede i zbuni se. VIŠE NjIH: Pa? AGATON: Vide on da sa mnom ne može lako izići na kraj i da mu ništa ne pomaže vrdanje, pa pristade čovek. SVI (uzbuđeno): Šta?
PROKA: Da nam objasniš, na osnovu čega se ti praviš gazda ovde? AGATON: Mislite li vi da je to tako lako objasniti? PROKA: Pa nije, dabome! Zato i ne pristajemo da se selimo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zaustavio se preda mnom, primio ravnodušno raport, jer je znao unapred šta ću mu reći. Pošto mi lako otpozdravi, pozdravio je odsečno vojnike. Iz stotinu grla odjeknu složno: — Bog ti pomogo!
Često bi dobacivali artiljercima: „Lako je vama“. Bilo je u tim rečima zavisti, a pomalo i netrpeljivosti. „More ljubićeš ovu cevku!“ — odgovarali su artiljerci..
— Dosadi mi ovo nabijanje drumova. Vala, da se sretnemo jednom, pa dža, ili bu! — i, vadeći palidrvce, dodade: — Lako je vama, artiljercima. — Jest, vozarima — dodaje Rajko punilac — a mi poslužioci idemo stalno peške.
Noćas, tek oslonih se malo na fišekliju onoga Izvorca, a on se ritnu, ćaše zube da mi istera. Ni njemu nije lako. U blizini Koceljeva sretosmo dugačku po vorku volovskih kola, na kojima su ležali ranjenici...
— Eh, ne mora se, nego tako ti hoćeš. Eto, ovaj... i ja sam ostavio ženu... Kako da ti kažem, ni meni nije lako, a veliš muka je i tebi, pa baš nam ništa ne bi falilo... — Vidim da si đavo... — Na svoja mesta!
I komandir je uvek pod sumnjom da nije dovoljno vodio računa. A to mogu lako da mu i u ocenu stave, i time je njegovo napredovanje za dugo vremena obustavljeno...
Ali kad zaklokota čuturica, e uvati me strah, majku mu... A znaš, nije lako... Ja sam pred celi front... i ne znam ni sam kako sam se dokoturao dovde.
I mi prevrćemo njihove rovove. Vidi se da im nije lako, jer su dve njihove baterije uzele na nišan i bez prestanka riju oko naših topova.
— Šta je?! — zapita unezvereno, pa se onda opet okrete na drugu stranu i zaspa. Beše mi čudno kako se sada lako probudi od slabog šušnja, misleći svakako da je ušao ordonans sa zapovešću. A, međutim, uspavljuje ga prasak pušaka.
Tada sam mu stručno objašnjavao, kako je vrlo opasno noćno gađanje, jer poslužioci u mraku mogu lako da pogreše, i onda razorna padne u naš rov. — A, jest! — manu jetko glavom. — Sigurno bi to artiljercima bilo prvi put.
Sada četvrtaci preduzeli gonjenje. Ali je to bio neki snažni vepar koji se nije dao lako uhvatiti. Posmatrali ovu trku petaci i videli da će vepar da naiđe na njihov rejon, pa brzo pozvali Krstu, rudnoga
Daleko je do zore. Ha, nije im toliko do točka. „Mrtva stvar!“ — lako će sa njim, već uz put, onako uzgred, nije zgoreg da ponesu i nešto živo. Već im dojadi ona pusta mamaljuga. — Pst!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali znam da ću zadrhtati kad ih ugledam. Samo da ne bude ona tu, dok se malo sviknem na ljude, pa posle ćemo lako ...« »Rekoše da je mnogo lepa i mlada... Sad pravo iz škole« pomisli on i podiže napred svoje velike sanjive oči.
Ali opet valjda će Bog pomoći. Nisam ja ni prva ni poslednja na ovom putu... Ali on... uh, sve bi drugo lako, samo da je on drukčiji« Tako misleći stiže u svoj stan.
— Zdravlja, Bože! Lako ćemo, lako ćemo za to, reče kmet, gledajući okrečene duvarove. — Prvo zapišite računaljku; bez nje ne mogu ništa
— Zdravlja, Bože! Lako ćemo, lako ćemo za to, reče kmet, gledajući okrečene duvarove. — Prvo zapišite računaljku; bez nje ne mogu ništa raditi, a trebaće
Ljubica ga pogleda sa nemim poštovanjem. — Da li je mnogo teško postići takav uspeh? — Pa nije lako... Treba raditi neprestano i o voljom.
pomisli ona. — Istina, nezgodna je ta večita borba sa kmetovima i odborom... I deca hoće čoveka lako da naljute, ali su sve to sitne stvari, koje ne truju čovečji život, ne smetaju mladosti da pliva u srećnim snovima, da
Moje osudno rešenje ne obara se tako lako! A pravnici šta mi znaju ? Ne znaju rad na jednom običnom registru, a već onako... thi! ...
I to im učini po volji: uze drugi razred i poče poznavanje prirode. Predavao je vrlo lepo, lako i živo; i Gojku se zasvetleše oči. U radu provedoše još ceo čas.
— Šta mislite, da li će zaista biti otpuštena? Tu je i Prosvetni Savet, zaboga; valjda se to ne lomi baš tako lako !... zapita Ljubica uzbuđenim uzdrhtalim glasom. — Eh, Savet!... odgovori Velja sa nekom gorčinom u glasu. Teško nama!
Jedne subote u veče uđe Stojan u Ljubičin razred. Čiča beše na velikoj muci: od pre, dok se slagahu svi, beše mu lako zadovoljiti oboje, ali kako će sad? Gojka ne sme vređati, jer je upravitelj — može ga odjuriti; Ljubicu još gore...
Mladost je silna; ona lako prenosi sve nezgode, a u starosti je najmilije sećanje na ove dane borbe, kad se mlada snaga nosila sa nedaćama i
Po uplašenu i neobična izgleda licu Velja se doseti jadu, namršti se i kao da i njega obuze lako drhtanje, ali se on pribra brzo i pogleda se sa Gojkom pravo u oči. — Jesi li ručao ? — More, kakav ručak!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Ja te gledam, suđen gospodaru, Kakav ćeš mi sada nauk dati, Kako ću ti majci ugoveti.“ — “Lako ćeš mi majci ugoveti: Docne legni, a rano ustani; Dvor pometi, i vode donesi, I očešljaj svoju rusu kosu.“ 83.
to jezdi Jablanova moba: Pred njome je Jablan na konjicu, U ruci mu struk bela bosiljka, Rukom maše, bosiljak miriše: “Lako, lako, moja silna mobo!
Jablanova moba: Pred njome je Jablan na konjicu, U ruci mu struk bela bosiljka, Rukom maše, bosiljak miriše: “Lako, lako, moja silna mobo!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Vasilije, za ime Boga, preduzmi nešto! VASILIJE: Gospodine podnaredniče, sve je to lako objasniti! Ja mislim... FILIP: Aaa! Ti to, što ti se muti po glavi, nazivaš mišljenje? Mišljenje?
Vasilije mu je dao šlagvort! VASILIJE: Kad sam mu dao? SOFIJA: Kazao si, obraćajući se podnaredniku: „Bar to je lako objasniti, ja mislim...” Seti se odakle je to! VASILIJE: Omaklo mi se!
Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji ste čuli! Savršeno jednostavno!
Bolje da sam se ovim konopcem oko vrata opasala, nego što živim pošteno! BLAGOJE: Lako je biti pošten s takvom lepotom! SIMKA: Mogo bi da imaš bar malo obzira! GINA: Ima on obzira, kad mu nešto treba!
JELISAVETA: Toj Gini sve smeta, a naročito umetnost! SIMKA: Nemojte da joj zamerate, nije joj lako! JELISAVETA: Ne pamtim kad sam čula onakve izraze! SIMKA: Utopila je život u onom koritu!
MILUN: Šta misliš da mu doturim? Možda turpiju? GINA: Kakvu turpiju, šta pričaš! Nešto toplo, otišo je lako odeven! Da mi se noću, dok ne izađe, ne smrzava! I nešto, da može da pojede! MILUN: Imaće on tamo zatvorsku ranu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Poljubac jedan, brz, i negledan, dosta nam je. Da se svetu nasmejemo. Da odemo u noć, kao da smo krivi. Lako, kao tica, koja kratko živi. Naš viti korak ne vezuje brak, ni nevini zanos zagrljaja prvih.
Ah, nije taj strah samo naš uzdah, kad vidimo šumu, kako lako cveta. Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta. U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde.
smo katkad, zbog toga, sa štapom ispod kaputa, a otmena Frau von Thiess mi je zašivala jastuče ispod šešira, iz lako shvatljivih razloga. Da neko sprema atentat u Sarajevu, o tom nismo imali pojma.
Sa sudskim aktima. Takvom čoveku, obično, da se vrati živ, nije bilo lako. Tako sam i ja ubačen u bataljon, prvi na redu, koji je polazio u Galiciju i tako sam ušao u vagon, na stanici, u
To je od njihove strane bilo, možda, jako lakomisleno, jer se je lako moglo desiti da se transporti, preko telefona, rđavo diriguju, upute na prugu koja je zakrčena, ili pogrešno zadrže na
Što me je zaprepastilo, to beše, kako daju Korneja, Rasina, Molijera. Stvari koje su prošle tako je lako videti, ne slagati, a ulepšati. Kad bi kod nas, mesto psovke na tzv.
Igrali smo po vodi, sa nebom i stenjem, i ljuljali se sa ostrvima. Osetih kako je stenje lako, i videh kako se obala prevrće. Nad svakim valom koji bi nas zasuo lebdeli su i lepršali crni kormorani.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Oseti da mu je na duši lako i dobro, krv mu se umiri i on, kako mu se činilo, postade sasvim drugi čovek. Jednoga jutra, rano u zoru, kad se gora
gušteri i žabe ispraviše se, načiniše kolo, počeše da cupkaju svojim stražnjim nožicama, da skakuću i odskakuju visoko, lako, kao da su od gume.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Naročito na ovom položaju, to mi nije potrebno; a ako bi iskrsla takva prilika, lako je poručiti stručnjaka sa strane. — Sasvim tako!
“ — Znam, ali kako se, gospodine ministre, to može izvesti? — upitam. — Vrlo lako, jer se svaki mora pokoravati zakonima zemaljskim! — odgovori ministar i napravi lice važno, dostojanstveno.
Po mome dubokom uverenju, najglavnije je da se prvo teorija dobro utvrdi, pa će posle ići lako, i onda će se videti da će se sve ovo vreme provedeno u teorijskom izučavanju privrede stostruko nadoknaditi.
— Vrlo dobro! — reče on s pouzdanošću, pa odmah zatim dodade: — Glavna je stvar budžet dobro izraditi, pa sve ide lako. — Koliko je miliona godišnje budžet vaše zemlje? — Preko osamdeset miliona.
A to je bar lako u našoj zemlji. I, što je glavno, svet se na to toliko navikao da čak, iako je sve ropski poslušno, sa čuđenjem
Već za činovnike je lako, oni su i inače naviknuti da plate ne primaju po nekoliko meseci; penzioneri su stari ljudi, dosta su se i naživeli; a
pa nije zgoreg da i glad junački trpe; liferantima, preduzimačima i svakom drugom dobrom građaninu srećne Stradije lako je reći da isplata njihovih računa nije ušla u ovogodišnji državni budžet.
Ali, nije lako za ministre; jer oni, razume se, treba da plate da se o njima dobro govori i piše. Nije lako još i za vazda drugih
Ali, nije lako za ministre; jer oni, razume se, treba da plate da se o njima dobro govori i piše. Nije lako još i za vazda drugih prečih stvari, jer ima dosta stvari koje su preče od Stradije.
— dodade drugi, pa i on sa strahopoštovanjem pogleda vođu. — Pa, ono, nije ni lako voditi ovoliki svet! I mora da misli kad je primio na sebe toliku dužnost! — opet će prvi. Dođe vreme polasku.
— A sada, braćo, dozvolite da sa ovoga mesta progovorim nekoliko reči o ovom važnom događaju. Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas očekuju; nije lako izdržati da se vrelim gvožđem stavi žig na naše čelo.
Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas očekuju; nije lako izdržati da se vrelim gvožđem stavi žig na naše čelo. Jest, to su muke koje ne može svaki podneti.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I ko zna kako će mi biti? Nikad je nisam ni čuo ni video i odjedanput, zbog njene spoljašnjosti, rešavam se lako da joj žrtvujem sve ono, s čim sam se tako srodio, da ne mogu, bez mnogih svojih navika, zadovoljno živeti.
Svaki misli u sebi: »Lako je njima; sede i čekaju te u zaklonu. Kad naiđeš, — obore vatru, ubiju trojicu, te provale lanac i prodru, pa posle, u
»A šta bi sad mogli da ga zapitaju?« pomisli u sebi. — »O Justinijanu. To je veoma lako i zanimljivo...« — »Ah!...« uzviknu glasno, jer se beše setio noćašnjeg sna. »To je sigurno predskazanje!...
— Stogodišnji rat. Kako da ne znaš! — Aha, jes' bogme. Tu su Englezi upotrebili barut. Ali ti dalje ništa ne znam. — Lako je tebi: ti ćeš sigurno dobiti Vizantiju ili tako nešto. Peru štrecnu nešto u srcu...
A da ja... onoga... kako ti veliš, — thi a—a—a!... pucala bi bruka na sve strane. — More lako ćemo za paragraf, gospodine, — veli čiča Stojan, — nego daj da nađemo lolu, pa ćemo mi da mu sudimo...
kakvo strašno zlo, pa se sudbina smilovala, te mu, u mesto toga, poslala jednu malu neprijatnost, koja se može lako i pretrpeti, ako se baš dođe do toga.
Trebalo je samo baciti pogled kroz okno, pa da se čovek ne odvoji lako od retka prizora. Stankov je pogled čisto bludeo po glatkoj površini razlivene vode.
šta mu je strašnije i mučnije, šta mu navlači na dušu ledenu stud; da li ove ogromne zagasito sive mrlje, što se nose lako pod nebesnim svodom, ili ove zagasito crvene krvave, što plivaju pred njim u zemljanom sudu...
Nastupaju poslednji dani... Gle kako se mrak lagano prikrada i razliva po okolini, kako lako i brzo nose mutni oblaci, kako se vitla i fijuče besni vetar...
Povraćeno dete krete očima oko sebe... na duši mu je tako lako, čini mu se da će sad biti sve drukčije, lepše... Ali kad opazi da se ništa nije promenilo od malopre, kad vide da se
vidim u mojoj kući da znam da je moje, da ne strepim svaki čas od toboša; pa znaš, čovek hoće da kući, a samom mu nije lako.
Moram samo reći Gliši da ti odmah uzme lice za haljinu, pa da bude gotova do dolaska kapetanova, a onda Kemo lako. — A jesi čula, nano Jocu Ilinog kako kaže, da zna njega, skoro je — veli — svršio prava, pa kaže da je mlad i lep i
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA: Kakva zamka? JEVREM: Pa znaš kako se prave zamke i podvale uoči izbora. To može lako biti. Neću da čujem. Sad neću da čujem, a posle izbora možemo razgovarati.
Guta porezu kao šaran muve. Ovoliko slaninice da metneš na mišolovku pa mora doći da je lizne. S njime mi je bar lako! (Mladenu.) Ima li još koji? MLADEN: Pa to, nema više... a jes', jutros je nešto ulazila i gazdarica.
Ono kad viču svi, i lako je, vičem i ja, pa eto ti. Ali tišina, brate moj, tišina, na primer. Poleti muva i cela skupština čuje zuuuuc...
A šta misliš tek tamo, u skupštini, galerija, žandarmi, pa polijeleji.. JEVREM (zabrinuto). Nije lako! SRETA: Zato je, vidiš, država i odredila po dvanaest dinara dijurne od sednice, za taj strah što ga pojedeš.
MARINA: Može to, prijatelju, da se udesi pa i da se ne odrečete. Kad u porodici vlada iskrenost, onda je lako sporazumeti se.
JEVREM: Dabome, lako je njemu kad unapred zna da će govoriti. A otkud ti znaš da je divan govor? DANICA: Eno mu i sad stoji na stolu.
IVKOVIĆ: Danas je izbor! JEVREM: Ako je tvoj izbor, i moj je! IVKOVIĆ: Tebi je lako, gazda-Jevreme, Ti se možeš iseliti, pošto nećeš biti izabran. JEVREM: A ti ćeš biti izabran? IVKOVIĆ: Ja se nadam!
JEVREM: Kako da ti kažem... znaš, nekako mu lako ide kad grdiš vladu. Dođe ti onako kao od srca. Zato valjda i govore uvek lepo oni koji grde vladu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ko mu padne šaka, ne iskobelja se taj lako! Smota ga ćir Đorđe »ka’ Vla’, pitu!« Ako si gledao kadgod, čitaoče, kad plivaju sitne ribice po vodi, a nađe se
Sprema on sve u svojoj kući, a bogata, dao bog, kuća, pa mu to i lako i milo mu. Sprema se za kapetana; a tu, boga mi, treba paziti da se ne postidi ni gost a ni domaćin.
A men’ mi za zborenje lako, tol’ko za pisanje muka! A ja da izmislim i da kažem, pa da mi dade bog tvoju učevnost, gospodine, — he, he!
— Ama, hoće da može, gazda-Đorđe, samo, naravno, treba zapeti. — Ama da zapnem — lako, gospodin-učitelj, nego ako propadnem može da i odapnem.
Bio je čovek za društvo, druževan, a besposlen, pa se valjda stoga tako lako i rešavao i žrtvovao za druge. Kad nema dopisa, a svima u selu nekako sve gluho, mrtvo.
To je sve što se sme tvrditi. A sve ono što se posle toga pronosilo za nju, može lako biti da je bila presna laž i gadna kleveta, samo da se i na taj način škodi gospodinu ministru prosvete, jer je
urednik Šiljboka pa ma se, vala, i tukli nasred čaršije, a što mi piše da neće više ništa od mene da štampa, za to ćemo lako! I Sreta je doista napisao nov dopis, poslao ga i ličnim prisustvom svojim prisilio ih da ga štampaju.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sve to nije lako — potrebno je držanje viteško, Biti lak kao perce, srca ganutljiva, Dedi, međutim, to ne pada teško: U tome i on joškako
Vozovi to ne osećaju; oni spavaju i sanjaju U Bogovađi dva minuta, a u Zagrebu dva sata. A teretnjaci? Njima je bar lako: čim zamaknu Iza visoke planine, gde ih niko ne vidi, gde je usnulo polje, Belu zastavu sna na toplom dimnjaku
) A spremna sam da ga i poklonim!” A prolaznici — hrišćani, Grci, suniti — Ne daju se lako zbuniti, Nego zaključuju: tako izgleda Sloboda, i u slobodi zdrava privreda, Bar u početku, a kasnije će Iz đubreta
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
se od njega i vrati se na brod; tačno izmereno vreme od trenutka eksplozije do povratka na brod daje podatak iz koga se lako izračunava dubina. Od 1920.
opletena, za hvatanje sićušnih organizama, koji bi ušli u veliku vršku, ali bi, pošto je ova retko opletena, iz nje lako izlazili.
industriske ribarske mreže nisu za tako velike dubine, jer su komplikovane pa ih jake podmorske struje u tim dubinama lako izokrenu, prevrnu, i kesu što treba da guta ribu na koju naiđe, prebace unapred, u mesto da ona zaostaje i vuče se
A i jegulje su plivale sasvim po površini vode, bežeći od konja i prilazeći zbog toga obali. Tada su ih urođenici vrlo lako hvatali bacajući se na njih kratkim kopljima vezanim za ruku lovca, nabadajući ih kašto po dve ujedanput i izvlačeći ih
Te spoljne prilike bile bi: temperatura vode, njen salinitet, osvetljenje itd. Lako se vidi da se to ne može primiti kao objašnjenje.
Ne morate se naročito spremati i oblačiti, a još manje navlačiti na sebe gnjuračko odelo. Vi ćete sa mnom lako sići u morske dubine i tu komotno, bez ikakvih napora i naprezanja, kao da udobno sedite u svojoj naslonjači mirno
Rakić, Milan - PESME
II Celivasmo ga u lice i čelo, Oprostismo se redom tužni tako, I dođe grobar i, vešto i lako, Zakuca sanduk i dovrši delo. O, šta me tišti kao gvožđe vrelo? Znao ga nisam, pa zašto bih plak̓o?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nâda nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke; nadanje se naše zakopalo na Kosovo u jednu grobnicu. U Dobru je lako dobro biti, na muci se poznaju junaci! IZNIJELI SU KRSTE S LOVĆENA NAVRH CRKVINE.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kosa je bila crna, meka, teška, tako da ju je uvek osećala kako joj, kad je raspusti po vratu i plećima, lako i senovito leži.
Ona to nikad nije radila. Ako bi stajala, stajala bi na sredi kapije, sa iza sebe prekrštenim rukama i lako naslonjena o zatvoreno krilo kapijsko, sa komotno ispruženim nogama, prebacivši jednu preko druge.
Jednako gura čas na levu čas na desnu stranu svoju ovlaš povezanu kratku kosu na glavi. Čas pođe lako, umori se. Jedva vuče na bosim nogama one spečene papuče, čas ih izuje, uzme u ruke i potrči.
I to kucanje beše tako lako, | tiho, da Sofki srce stade od uzbuđenja pri pomisli da je to on. Mati, dotle već pribrana na sve, gotovo mirno se
Jer da su i oni tu, pošto su i oni to isto radili sa svojim snajama, I on bi sada, sasvim lako, sa svojom. A ovako, ostavili ga samog, i to ovde, u varoši, gde to nije običaj, ne zna se za to, ne sme da bude...
okrenu ulazu, od sedla jednu uzengiju poče tako da drži kako bi Tomča, i ne gledajući, odmah u nju mogao da metne nogu, lako da uzjaše. I držeći jednom rukom alata za uzdu, a drugom uzengiju, pognut osta čekajući.
Tomčinu nogu, koju ovaj beše samo podigao, pa onda brzo pređe na drugu stranu, obisnu se o sedlo, te Tomča sigurno i lako uzjaha.
Pandurović, Sima - PESME
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati, Javlja se, čili, povija onako Kako miris dune poljanama lako, Kako uzdah noći kandilke zaklâti.
rek’o da ćeš ti otići Mirna i bleda, ravnodušna tako Za sve što beše; da će ti smrt prići, Da sve sa njome zaboraviš lako!
Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako. Sad mije na sve žao, I teško, teško tako! Život u snu ne buja U ove čase gluve; Večernji dah leluja Umorne
II — Vratimo se. — Zora!... ČESTI TRENUCI Bledo jutro. Neprospavane noći. Svež, oštar vazduh prašinu digne lako Po pustim ulicama. U vedroj samoći Mlaz zlatne zore čeka drvo svako I živi ljudi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
mu je bio rasijan, kao onda na gradskijem vratima; ništa oko njega nije moglo svrnuti njegov pogled i njegovu pažnju. Lako se domisliti, čitaoče, gdje su serdareve misli bile!...
“ „Osim toga“, nastavlja Gospod obrativši se sinu, „ovu lomnu goru pod nama, gdje te lako veselo primiše, gdje ljudi, od vajkada krv liju radi tebe, sinko, nju će ovaj snijeg, bar za njeko vrijeme, odbraniti od
Ali se ršum dizaše na mahove, jer zimnji zduhači nepopuštahu lako proljetnijema. Po nebu se pogânjahu oblaci a po zemlji vjetrovi.
Ali sad plotun njih rašćera, ne pogibe nijedan, no se jedan lako rani. Na to i prekidoše. Sunce već naglo bješe za goru. Turci ostaviše tri mrtva, a toliko ih ranjenijeh pođe.
Djeci — kao što prijed rekosmo — doma nijesu iskali računa o vremenu. Namjernicima, što bi ih mogli zateći, lako se bilo skriti — hrt je stražario. Ko od seljaka samo nazrije grofa, bježi bez strva, kao od čume.
Grof je bio veoma izobražen čovjek, a u toj prilici postade i priličan pedagog, jer ta se vještina lako steče kad se čovjek živo opominje nedostataka i mana svojijeh učitelja u djetinjstvu.
A moglo bi se lako dati da je i ta kuća porijeklom bila grčka, jer je u Primorju bivalo toga. Iličkovići su dakle od Medikovića primili i
Imala je da gotovi objed, ranjenika da nadgleda, da donosi vodu itd. Sve je to ona činila lako i živo, kao od šale. Kad bi išla preko avlije, jali samo kad bi se na vrata pomolila, svi bi se pogledi na nju stekli,
“ Te riječi dojmiše se nemilo djevojke. Poblijeđe kao krpa, pa oborivši glavu istrže se. „Lako ćemo za to!“ reče Markiša i ode. I ona trojica, oprostivši se s vidarem otidoše.
“ „Pričaj serdaru, vjere ti, šta je to!“ reče Petar. „To je lako ispričati!“ odgovori Pejo. „No prije da skvasimo zlo grlo, još po jednom. Daj, Stane, sokole posluži!
Pusti neka on zapođene. Ako ćeš ja ću ga baš navesti da zapođene pred ljudima... Pa pošto iskaže sve, lako ćemo se mi izvaditi, i s obrazom ćemo izići!“ Serdar se malo promisli. U to i prvi kokoti zapjevaše.
A zvijezde, stražarice noćne, one poblijedeše, pa kao da odlećeše u vis. Nestade ih. S toga li zar? „Lako je za tu bruku, ali ne bi bilo za onu te ti započe, kad reče Stani da je kučka!“ „Ne zbori mi više o tome, Pejo...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ČASTI 131 O SREĆI 135 O VREMENU 137 O SMRTI 139 O SUDBINI 141 O BOGU 142 O RAZNOM 144 B) STIHOVANE 148 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) 149 2) ŠTA JE TEŠKO 151 3) ŠTA JE BOLjE 154 4) ŠTA JE ZLO 155 5) ŠTA JE NAJGORE 156 6) RAZNO 157 V)
; lenoj mački: Miši ti uši odgrizli! itd.). Šaljiv, zlonameran blagoslov lako prelazi u kletvu (Čas’ primao, čas’ davao!).
U stihovanim poslovicama naročito se kazuje ono šta je u životu — po narodnom shvatanju — lako a šta teško, šta bolje, šta gore, a šta i najgore, i ne retko nizovi takvih izdvojenih ili i izmešanih deseteraca služe
takvih izdvojenih ili i izmešanih deseteraca služe guslarima kao šaljivi uvodni pretpev pri pevanju junačkih pesama (Lako ti je pijan zapjevati, / A žalosnoj majci zakukati, / Mladom momku poljubit’ djevojku; Teško vuku s psima drugujući / i
— Raja odgovara: — Slabo aga: da se mogu izduvaniti, lako bih se izljebio. Na kadijinu primedbu: Od čega je doneta cvancika mrsna, Raja odgovara: — Od krmetine.
Brzalice mogu da budu i tako udešene da su vrlo rizične za brz izgovor, jer lako mogu da pređu ne samo u naopaku komičnu govornu omašku, nego i u nepristojnu i pornografsku reč.
Tipove pravih zagonetki, za razliku od zagonetki skrivalica i zagonetki pitalica, lako je poznati i po njihovom obliku i po samom načinu gonetanja, a i po tome što se one zadaju sa „Dašto mi, dašto“.
Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla.
— Čovek bez poroka nije čovek. — Ko ljude ne sluša, ni čovek nije. — Teško je čoveka naći, a lako poznati. — Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako. — Dobru čovjeku sve dobro stoji.
— Teško je čoveka naći, a lako poznati. — Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako. — Dobru čovjeku sve dobro stoji. — Smrti se ne boj, no zla čovjeka! — Zlu čovjeku svak je dužan.
— Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada. — Sve što je zlo — u nevreme dođe. — Zlo se lako ne zaboravlja. — Učini rđi dobro, da ti čini zlo. — Ko zlu prašta, dobru škodi.
— Više valja podranak, nego vazdanak. — Ko docne ustaje, i obojaka mu nestaje. — Lako stani, brzo stupi. — Bog daje težaku, a ne ležaku. — Lenu težaku miši seme izjedu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A on joj se stane tužiti šta mu je sad zapoveđeno. Ona kad ga sasluša, reče mu: „Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset
u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica neda lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.
“ A on odgovori: „Nisam ništa.“ Onda carica izmahne šakom te njega po obrazu. Kako ga je lako udarila, odmah su mu dva zuba ispala, pa ga opravi ocu i reče mu: „Idi, kaži svome ocu, neka pošlje čoveka koji je vodu
Poslije toga pođe da traži zmiju krilaticu, i kažu mu da je nju lako ufatiti, ma samo u oni trem kad se sunce pomoli iza planina, jer ona u sunce pogleda, i doklen sunce dobro koplje ne
“ a ovaj mu odgovori: „Hoću, brate, u ime Boga na vojsku.“ E veli, moj brate, reče vodeničar: „Lako ti je ići na vojsku; da ja imam takoga konja, tako oružje i take haljine, i ja bih išao.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I uzmite obraz moj na se, jer igo moje je dobro i breme moje je lako.“ (Mt. 11, 28-29) I zatim, veličajući smerne duhom, obeća im da će videti lice njegovo, a gladnim i žednim obeća
Odmah ćeš se utopiti u klonuli san i izgledaćeš celog dana prazan, beskoristan za sve, kao što reče Vasilije Veliki: „Lako je duši koja se u smeh izliva i rastače da otpadne od pristalog sastava, da prestane brinuti za dobro i upadne u
Treba nad ovim veoma bdeti, um čuvajući, znajući da je protivnom lako na njih naići i do pada dovesti, što ne mora da bude, i isto je kao i kada se ovca od ograde, stada i pastira odagna.
igo moje na sebe, jer krotak jesam i smeran srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim, jer je igo moje blago i breme moje lako“. (Mt. 11, 29-30) Jer kaže Pismo: „Ljubav Božija u vernima je privezana“. (Prema I Jn.
Jer igo moje je blago, i breme moje lako je“. (Mt. 11, 2930) Jer, zaista, otac naš gospodin Simeon postiže pisano u Jevanđelju: prodade sve što imaše i kupi
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Nema ženske dok nije karađorđuša! GOSPAVA: Ša je, da je, meni lako nije opslužiti nake mušterije! Jedan tuli svetlo, pali sveću, drugi traži da glumim da neću!
Cmiljo, šta je s tom komovicom? STAVRA: Šta sve ovaj nesretnik neće videti! Nije mu sad lako sa takvim očima! VILOTIJEVIĆ (Vraća se za sto.
Al, kažu drugovi, nisam ništa uradio... PROSJAK: Tebe, vidim, pritisno veliki kamen! VILOTIJEVIĆ: Nije to lako nositi! PROSJAK: A kad bi hteo neko drugi da ponese? VILOTIJEVIĆ: Jesi ti čitav? Koja budala da nosi tuđi kamen?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kojim regementkapelanom pređem u Germaniju; i, budući da se tu na[h]odi množestvo u rosijskoj službi Serbalja oficira, lako će se koji mene primiti i otpraviti me kuda. želim.
Ti ljudi kao da su nas čak iz Smirne tu dozvali da nas časte! Prve starešine — sve po redu. A lako im je častiti. Ako se mrsi, a on zakolje iz svoga stada ovna, polak ispeče, a | od druge polovine načini dve-tri pite
— u obliku lavirinta lavsaik — crkvena knjiga lazaret — bolnica, kontumac lakedemonski - spartanski lasno — lako lastiv — lukav lastivi — iskušitelj, đavo lekarstvo — lek lekoumije — lakomislenost Lesing — Gothold Efraim Lesing
se uglubljavati se — udubljivati se, ulaziti ugodije — ogodnost, ugađanje ugotovati — spremiti udob — ugodno, lako udovoljstvovati — zadovoljiti udručavati — tištati, pritiskati udručen — pritisnut, prignječen, potlačen udručenije —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
I postavi vlast Kušmelja knezom u Zvrljevu. A Zvrljevljani u toj prilici rekoše: „Lako je onome biti svetac, kome je bog otac!“ Biva: „Fra-Brne je bog, pak ti je lako, Kušmelju!
A Zvrljevljani u toj prilici rekoše: „Lako je onome biti svetac, kome je bog otac!“ Biva: „Fra-Brne je bog, pak ti je lako, Kušmelju!“ A i jest fratar Kušmelja ljubio mimo braću i mimo sve rođake, ljubio ga je „kao kruh vino“.
Đavo neka razumije kako je to moglo biti, ali vi ćete razumjeti da je malome stoga lako bilo raskoračiti se i slušati podrugljivo očine prijekore.
Kušmelj, češkajući se jednako po glavi, biće mislio: „Lako je tako postiti!“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi!
posija, prosija, raznosija, dolika do vode, gorika do brda, dakle, u glavi čuješ, a u ušima vidiš, a pod petama je lako onome ko je obuven, a u duši ko je križom umijen.
Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi! Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv. Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati! — Dosta, grišniče, dosta!
Fratar osta na obali, ogradio objema rukama usta pa im dovikuju: „Po-lako! po-la-kooo! Čuvajte da se ne pri-paneee! Čuvajte da ne pribije noge kad iza-đeee!“ Bakonja stojaše iza fratra.
I svi se slatko smijahu. — A šta si radija kod kuće? — Pasâ je koze! A ovdi ćeš pasti guske, razumiš li? A nije lako čuvati guske, brajko!
Ako mu izađu šklopci po tilu, onda je sugreb, i ozdraviće lako! Ali, ako su čini, onda... — zavrti glavom. Osinjača joj donese odmah živoga ugljevlja i zdjelu vode.
je ovako zapovidija: „Ako Kenjo ne tine odati, a ti podaj ćaći ovu knjigu, neka je odma odnese u grad u sud, pa onda je lako.“ — Bakonja izvadi iz torbice njeko pismo zavijeno novinama. — Daj amo! — viknu knez. — Odma daj amo tu knjigu!
Stipan, koji odavno imađaše zub na fra-Srdara, izlazeći, prostrijelja ga očima, pa reče oprho: — Lako se iskaliti na nejačem i na mlađem, ali nije pravo, a, križa mi...
— Ruvijan, jeto šta! Zašto iđe sa Srdarinom svakoga dana priko vode? — Dundak zapjeva poskočki: „Tijo, lako, kmetice, Tijo, lako, Jelice, Srdareva dušice, Naša jedra kmetice...“ — Muč! — viknu mlinar. — Zašta „muč“?
Ćosić, Dobrica - KORENI
i puštali, nekad Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao, samo ćutao na sva pitanja, pa me vlasti lako oglasiše ,,u pameti faličnim''. I tako mene hapsi svaki novi kapetan sreza.
Nikad nije video da duvan tako dimi. Turkinja lako sedi prekrštenih nogu, strogo i redom gleda sve putnike, naginje se da ih bole vidi, kao da raste iz napuhnutih šalvara.
približuju, crnji su od ugljena, ugarak su osut žiškama što nečujno trne u tišini po kojoj vetar, obradovan snegom, lako i vešto skače s grane na granu, pa se dugim rukama bez zglobova i kostiju hvata za čuperke drveća i ljulja, gibak, uvek
A. ne bi smela ni da mu kaže: žena govori samo kad je muž pita i kad su u krevetu. Ruke joj opušteno, lako lupiše o crnu dasku. Jedva je dočekala da se vrati. Tri nedelje nije bio kod kuće, pa ga se ljuto uželela.
zato ti... — iščupa se iz Simke. Postaja još nekoliko trenutaka zagledana u zgrčen gunj; iz nje, oseća, nešto lako i brzo otiče, pa pođe za domaćičkim poslovima. ...Misliš, neće da dođe?
Čim bi izišli iz mehanske avlije, on bi dizgine pružio Vukašinu i uživao što vešto i lako vlada konjima, neumornim u brzom, ravnomernom kasu.
Zaprosio je, ne pitajući Đorđa da li mu se dopada. Uživao je, gledajući je kroz prozor, kad visoka, bokata a vitka, lako kao uspravan val zaplovi dvorištem, ispuni ga sveg, pa su kuća i zgrade i jasenovi mali, kao igračke; odjednom su sva
Zašto bar nije odgovorio na moje poslednje pismo? A zna da piše kad mu pare trebaju. Kroz otvorene vratnice konji lako ukasaše u dvorište, pa odjednom stadoše kao da udariše u zid. Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat.
Oči mu stalno beže po snežnom polu i brežuljcima pored Morave, lako zapažaju znane zabrane, vrzine pored puteva, topolake, drveće-međaše. Sve je isto...
Ta prepuna ćutanja u sankama što se lako zanose i jure, ta ćutanja po kojima bije meki topot konja, fijuču bičevi, leno lete gavrani... Majka. Sitne, setne oči.
Zar ti ja nisam važniji od stranke?! — Idi. — Misliš da mi je bilo lako na ovo da se odlučim? Sve znam... Ali, razumi... Nastupa novo doba, oče. — Idi. — Pa ja sam tvoj sin.
Pamti: bacila se na krevet s Tihom pesmom malog zvona u ušima i uzela Đorđa u naručje, lako, kao tanak snop raži. „Što si tako mali... oh, što si tako mali?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Kod Riblje Glave! — Zvezda utonu u trave kao kap rose, a mali čistač pođe da traži Riblju Glavu. »To je bar lako!« — pomisli obradovan. »Čim dođem do prve reke, ribe će znati!« Kad gle čuda! — Ne znamo mi ništa!
Ali jedan je trčao lako, radosno, drugi je jedva odizao njušku od peska. Kao da je neka sreća biti lav! Pustinja je usijana, puna trnja, puna
Ako stari čarobnjak ne zna — niko neće ni znati. Šarančić pođe na put još pre zore, ali starca nije bilo lako pronaći. Duboko u mulu češljao je zelene brkove.
Buduća majka strpljivo leže na njih, mada joj nije bilo lako. Okolne grabljivice neumoljivo su vrebale trenutak nepažnje.
Unutra nikoga nije bilo. Sve je bilo kao i uvek: blistavo nebo, bubice u iskopanom zlatastom pesku, lako šuškanje vetra u daljini. Jedino nenom sjajnookom ni traga, ni glasa. »Kakva je ovo šala?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Možda je i taj dar doprineo da mu on, Gospodar Jevrem, tako lako poveruje. Zaista je dosta ubedljivo delovalo Vučićevo uveravanje da njemu koji je uvek, kao što se zna, bio od onih što
A Miloš je lako mogao da prihvati takvu pomisao: zašto da ga ne izda i Jovan ako ga je Jevrem već izdao? O Gospodar-Jevremovom
Zna šta će mu, u prolazu, reći ta mlada luda: da je njemu, sada, lako da odmahuje glavom, jer imao je ceo vek i neku deceniju više da razmišlja o svemu što se dogodilo; njemu mladom
jer imao je ceo vek i neku deceniju više da razmišlja o svemu što se dogodilo; njemu mladom terdžumanu, nije bilo tako lako, ni tren nije imao za razmišljanje. Samo je imao da bude spreman na sve.
Ali, od onih koje je on upoznao, niko nije bio tako jednostavan a zebnja je razarala sve. Mržnje su nicale lako i skrivale se dugo, sumnje su uvek bile tu.
A zlomisao se, i ne samo u njegovo doba, lako ovaploti u nečiju pogibiju. I u svojoj smrti Vasa, ne retko, oseti zadovoljstvo što je nestao pre no što su vođi prvog
Seća se da je i on žurio, ali se više ne seća zbog čega. Pamti da mu je sve bilo lako i da je odnekud bio siguran kako će uvek ostati mlad, i zmaj. A žurba je bila u njemu.
To nikako nije bilo lako već i stoga što uvek ima neki pesak koji zaškripi pod nogama i neki šljunak koji se otkotrlja.
Pomogli su im ali su i izginuli, svi. Pored savladane straže ostali su samo teško ranjeni Konda i lako ranjeni Mirko. Kondu su odneli u Aganlijin konak a Mirko je, obuzet nekim predosećanjem, žurio terziji Mehmedu, u radnju.
Ne prepoznaje on njih, ne prepoznaju oni njega, a i kako bi? Nije ki lako prisetiti se ko je taj stari čovek. On, svakako, ima neke papire. Papiri?
Kako je dobro smišljeno, tako je dobro i počelo: sa Turcima, pregovori su išli gotovo lako i činilo se da je sporazum postignut. (Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.
Dobrača je bežao. U buni, sve se menjalo: bilo je lako poginuti kao što je bilo lako i steći. Pištolji ubijenih janičara, njihovi rukom rezbareni noževi i ukrašene sablje, ruho
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ J. Jovanović Zmaj V SIROČE Malena sam... i tica je mala, Što se nebom u zrak zavitlala; Lako j' tici, tica ima krila, Aoj krila, - kad bi moja bila!
Malena sam... i cveće je malo, Što je svojom dušom mirisalo; Lako j' cveću kad mirisat' znade Pa izlije iz srdašca jade.
Malena sam... i zvezda je mala, Što se tamo gore zasijala; Lako j' zvezdi, ima svoga sjaja, A ja imam samo uzdisaja.
Beži moma do kolena None joj se bele; Bele none do kolena Momka su zanele. „Ta da imaš krilo lako, da prneš oblaku, Ne bi mene čedo jako Utekla junaku!“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dohvati je sade; „Jao mene!
Jabuka ćuti ka' nojca ista... Tvoja je dika zvezdica mala, Što tiho, lako nebom se njija; Nojca naiđe - zlato se mrači Al' tvoja zvezda sve ljupče sija! M.
Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi. Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade proživov'o dane.
Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh bršljan viri. Lako se talasa Izmirne pramen i blagoslov taji. Sva okađena miriše nam soba.
Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i šušte k'o svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo. K'o da bi htjela zbrisati sjen tuge... I slušaj!
Noć... Mirisni vetar provejava lako, I oblaci tiho i nečujno hode. Daleko je kopno: zaman pogled ode Da ga traži morem.
Al' čovek u crnom ruhu preda me stade: „Pardon!“ kanda je rek'o, i mrka lica Na vrata prstom pokaza lako; „Na bal se ne dolazi tako, Bez fraka i rukavica!...“ - A, tako!... M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pre no što bih se za kojega od tih tvoraca nauke opredelio, zapitao bih se da li bi se njegova učenja mogla saopštiti na lako shvatljiv način. Kad bih se o tome osvedočio uputio bih se pred njega samog.
Predočio sam ih živo, a njihovu nauku na lako razumljiv način. Sa Njutnom sam nameravao da završim svoj započeti spis, pa da se vratim svom uobičajenom naučničkom
Svi pogledaše onamo, a Pitagora nastavi: „Tu zvezdu možete lako pronaći na nebu pomoću jata Kola, koje je svake vedre noći jasno vidljivo na nebu.
Pitagora ga pomilova po crnoj kosi. „Drago moje dete! To ne beše tako lako i jednostavno kao što ti sad zamišljaš. Da bih mogao ući u Sais, tadašnju prestonicu faraonovu, moradoh se prijaviti kao
„Takvog veštog i pouzdanog pomagača kakav sam postao nije bilo lako naći, i zato sam mogao po dovršenom poslu da biram svog novog gospodara.
Okuvane i prelivene zejtinom, one se tope u ustima, a lako ih vari i najnežniji stomak“. Oba senatora klimnuše, odobravajući glavom, ali Hipokrates nije više slušao šta mu
To je lako razumljivo! Takva pomračenja su retka pojava, a naš kolega je - ko mu ne bi na tom pozavideo - još mlad čovek.
Ko bez poluge ne može pomeriti kakav teret, pomeriće ga lako kad mu se pridoda i teret poluge. Uzrok svemu tome leži u prirodi samog kruga, i to na vrlo prirodan način, jer nije
Tu ćemo izaći neopaženi, jer svi rimski vojnici su pojurili u varoš da ovde pljačkaju. Stići ćemo lako do zaliva koji leži južno od varoši, iza planinskog grebena. Onde nas već čeka jedna lađa.
On ućuta neko vreme, pa onda nastavi. „Istina, u početku mi nije bilo baš lako da koračam putem koji sam sâm izabrao, iako zatekoh ovde mnogo štošta što mi je taj put olakšavalo.
„Kad se čovek jednom snađe u svom poslu, onda on lako odmiče“. „Sasvim je tako! - Izradih određen program našeg prevodilačkog rada i predložih ga nadbiskupu; on ga u
„Ne brinite se o tome! Kad pronađete dobrog kupca, lako ćemo se o tome sporazumeti“. „E, pa lepo. No kako da zapamtim naslove vaših knjiga? Dajte mi kakav spisak!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mu koliko sam smatrao da vredi njegova izuzetna pažnja pa ostadoh sam da, uz prijatno truckanje, slušam kako se prozori lako treskaju i kako lupaju kaplje po krovu vagona, što me je podsećalo na šator i na rat, ili na muke koje su prošle.
I ja sam odmah bio načisto da su novodošavši vrlo lako odneli pobedu. Međutim, moj drug, svakako postiđen i uvređen, dunu u sveću tako jak o da je obori, ali odmah zatim
Jer sukob koji se, razvijao na moje oči i umalo što nije bio krvav, jeste događaj takve prirode da se lako nije mogao ni zaboraviti.
— Kad lako skoči na snažna prsa Nikolina, on je ponese izlazu, ka kolima koja su čekala. Ali se ona izmigolji, odskoči elastično,
kao što nas voli Nikola, pa nam je, posle, kad se kola krenuše putem u selo, pričala o tome kako je sinoć vešto i lako umakla iz kuće.
Gospodine pukovniče, na raportu sam po zapovesti komandanta drugog bataljona, što sam pred skupljenim vojnicima kazao: lako je komandantu i oficirima što imaju konje, ali je nama teško što pešice gacamo po blatu i vodi, te nam mokre noge i
Komandant mesta, sa određenim izaslanstvom čekao je knjeginju na peronu punom umirućih vojnika. Pa kad voz stiže i ona lako i graciozno siđe, komandant je pozdravi sa nekoliko izabranih reči zahvalnosti i pruži veliki buket poljskog cveća u
— Ne pitaj. Kinjiše nas dušmani, prokleti da su; to ima da se priča, nije nam lako bilo. Nego, fala Bogu kad dođoste. — šta ćeš, dođosmo, Božja volja. — vi jadnici, vaše muke nigde? — .
— E pa nije ti, brate, ni lako. — I tako, kad se smiriše svi poslovi, polegasmo. Naredio sam, pre toga, ordonansima da smesta moraju zaspati i
Čovek je sklon da se asimiluje, treba ga u tome pomagati. I to je lako. Jer svi ciljevi koji u ovom smislu hoće da se postignu, postižu se prirodno, dok oni drugi s najvećim teškoćama.
Ali nikakvo to nije čudo, gospodo. Jer se u ratu čast žrtvuje isto onako lako kao i životi. Ko bi još tvrdio da je teže dati poljubac ili tako što negoli glavu?
Molim te da mi to veruješ. A ja imam svoju nadu. je onaj osmejak. Samo kad sam živ, sve ću drugo lako“ — tako je zaista nešto progovorilo u ojađenoj ovoj duši.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Vjerujem da bi odrastao čovjek mogao lako zaboraviti fizionomiju sudije koji mu izriče smrtnu kaznu, ali slika djeda u spavaćici što pred licem bizantinske
Dobra, strpljiva, prema svakome naklono predubijeđena još prije nego bi ga upoznala, sa svakim se lako slagala i iznalazila neposredan dodir.
Pričica je ispala i odveć uvjerljiva, i ona ju je primila spremno i lako preko očekivanja, bez i najmanjeg tračka sumlje, s onom čudnom uznemirujućom lakovjernošću; gotovo kao da je sama išla
Slutnja nam je govorila da su ljudi nezahvalni i kratka pijeteta, da lako odbacuju stvari koje su im izvršile svoju službu i pružile svoju mjeru užitka.
Čudno! Ljudi katkad dosta lako proćerdaju i svoj dobar glas, i reputaciju čestitosti, pa i samu egzistenciju ponekad, ali se mnogo teže riješe da
Vjerovao sam (i to ne samo onda nego i kasnije) da je imao momenata zaista sretne ponesenosti koja je lako svladavala i obilno nadoknađivala i one nezgodice i neke tehničke manjkavosti.
Stvar je naprosto u tome da treba biti ono što jesi. Ali to nije ni izdaleka onako lako kao što na prvi mah može da izgleda, a kuraža da budemo ono što jesmo — pa ma što bili — nije ni najmanja ni
Preklinjao sam momente ljute stiske, prebolio sam (katkad, vaj! i odveć lako!) grižnje koje su izgledale doživotne, osmjehnuo se na nekadašnja rasipanja i ambicije i na jetke ugrize sujete.
baki, prema fra Anđelu, izlinjala je u onaj tanki mladički površan osjećaj, sasvim vanjski i dekorativan, od koga se lako otkupljujemo razglednicom iz svijeta ili pismom o godovima, ispunjenim od vrha do dna dragocjenim podacima o sebi.
— O, još ćeš se čuditi kako si lako i brzo zaboravio! Jer ovo isto što ti se sad čini „neizdrživo” i „beskonačno“ , posmatrano unatrag činit će ti se da
Jer ovo isto što ti se sad čini „neizdrživo” i „beskonačno“ , posmatrano unatrag činit će ti se da je bilo „lako“ i „kratko”. Godina-dvije grižnje u vremenskoj perspektivi tako se skraćuju, postaju tako male — jedna tačka!
Što si mislio pod tim „realno postoji”? Treba li to da znači postojati kao fizička stvar? Ako je tako, lako ćemo se sporazumjeti: kao takav, bog doduše ne postoji. (Tu smo!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A ko se u takvu veselju nađe uvređen, nije mu lako. U Sretenovu kolu ostade samo desetina momaka, a to je za kolovođu grdna sramota.
Prema takvu stasu Đurica je podešavao i svoje pokrete. Koračao je brzo i lako, ali je pri tom nekako odsečno izbacivao noge unapred, te mu se celo telo treslo u hodu, i time još jače isticalo
No sad je lako. Ovaj će prokazati ostale. — Hm, bogme ćete imati muku sa njim. Ne znaš ga kakav je paksijan... Mučno da će on što
baš ga ne bih mogao pogledati, a već posle... lako ćemo...« — pomisli Đurica i poslušno, pognute glave, iziđe u hodnik, gde ga dočeka drugi pandur i odvede pravo u
A sad odmah lezi pa spavaj, ne misli ni o čemu. Ako udesim da noćas vršimo posao, probudićemo te lako. Gledaću, ako pristane Radisav, da ne provaljujemo zid... — Koji Radisav? — prekide ga Đurica.
Čik mu ga !... — Pravo kažeš: mari ti on za njine pretnje. Ne ubija se lako ’naki čovek — prihvati druga.. — Vala i jeste odvojio od drugih. Samo da nije onaki... da kažem...
— viknu Đurica. — More nije, vi’š, Pero ti kaže: samo da ga zaplašimo... Znaš, brate, nije ni meni lako gledati, da mi propada toliki mal. — Ded’ kmete, oseci potru, ali bez šale — reče Đurica i uspravi pušku.
Spade mu veliki teret sa srca, nestade onoga večnoga strašila, što mu nad glavom stajaše, i on se lako pomiri sa svojim stanjem. Ovaj sastanak pred sudnicom bio je od velika uticaja na njega.
Hajduci ga prihvatiše i za nekoliko sekunada sjuriše se u potok. Tamo mu pregledaše ranu, i, videvši da je lako ranjen u rame, Pantovac opsova strašno, pa podviknu: — Babetino jedna! Nadao dreku kao da mu creva ispadaju !...
A novaca? Đurica izvadi iz nedara smotuljak i baci mu u krila. — Broj! — reče mu Đurica. — Lako ćemo prebrojati, no dede pričaj. — More broj to, da vidimo koliko ima.
Zar ti ne znaš da se ni obični ljudi lako ne venčaju, a s tobom već... budi Bog s nama! — Nije to, popo; nego ako može onako, znaš, da niko ne zna...
— A ti, kićo, da je kakav sud da doneseš malo vode, pa nam ne treba bolja čast. — More lako ćemo za vodu; eno reke pa ćemo posle piti, samo daj da ovo lepo ispurimo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.
Evo sad baš dolazim odanlen, i od onoga cara što je ukrao tvoga oca trs. To ti je barem lako. Nego, znaš ti što, pobratime?
A on joj se stane tužiti šta mu je sad zapoveđeno. Ona, kad ga sasluša, reče mu: — Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije i uz to još dvadeset
Tada Šarac predloži Marku da se vrate i pođu drugim putem za Kosovo. Marko posluša, okrene mu dizgine, i Šarac lako iskoči iz zemlje. Ali čim pođoše drugim pravcem Kosovu, počne Šarac opet upadati u zemlju kao i pre.
Odgovori mu knez: — Čestiti vezire, nije to lako učiniti, jer ako obaznadu Crnogorci, pošjeć će mi glavu; pa onda nema mene glave, a tebe ko će ti aber donijeti, nego
Petković, Vladislav Dis - PESME
IDILA Reka teče mirno, blago; voda blista; Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu; Povetarac lako gazi preko lista; Odmara se i sam vazduh u tom času.
A zbog greha što učini reka ista, Sunce sija, kao i pre, toplo, blago; Povetarac lako gazi preko lista; Ovce pasu, i voda se tako blista.
O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini. Dobro mi je, lako na ovome putu. Oblak s tvoga čela odagnaj i skini, I srećnog me sanjaj u svom divnom kutu.
Na uličnom uglu zastali ste malo I meni se naglo okrenuli lako... Pred okom što na me kroz pogled je palo K'o ukopan stadoh sav poražen tako.
Nestaće mene ubrzo i lako; Rođen bez krila — nemam gde se skriti; Odavna saznah da će biti tako — I jošte nešto, tako mora biti.
I ja osetih da su zraci ovi I noć što ide da se spusti lako Na krv iz rana i obale rečne; I ja osetih da su ljudski snovi Uvek zemaljski, bez dobrote večne, I zašto ljudi da umiru
Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše? Bar sad im je lako I sve je tako. Dolazi on, Dolazi u snu moj sinčić mali. Onako mio, al' nešto bon: Odnekud ga nose uzburkani vali.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ponekad je jak vetar pun kiseonika duvao s planina i poigravao se sa mojim telom, koje je bilo lako kao da je od plute, a ja bih skočio i dugo lebdeo u prostoru.
Odmah sam prekinuo, mada mi, priznajem, to nije bilo nimalo lako. Na taj način sam kontrolisao i zauzdavao sve navike i strasti i ne samo što sam tako sačuvao život već sam izvukao
što se tražilo, bila je proizvodnja monofaznog motora koji može da radi na ovoj frekvenciji, a to nije bilo nimalo lako. Krajem 1889.
Bio sam odlučan čovek, ali sam lako popustio pred jakim argumentima ovog velikog Škotlanđanina. Gurnuo me je u stolicu i nalio mi pola čaše divne braon
Da je istina da smetnje u radiju izazivaju šumove, bilo bi lako osloboditi ih se, ukoliko je prijem bez antene. Ali, u stvari, žica koja je zakopana u zemlju i koja bi prema ovom
Godine studija posvetio sam tom pitanju i usavršio mehanizme kojima se takva i još veća čuda mogu lako realizovati. Kao što sam ranije rekao, dok sam bio student na koledžu zamislio sam jednu leteću mašinu koja se potpuno
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nije to bio lak posao čuvati krdo od pedeset volova. Danju je sve bilo lako, jer su letnja žega i nesnosne mušice primoravale volove da traže spas u hladu ispod drveća, gde su se odmarali
Mnogo mi je pomogao moj slovenački učitelj Kos, koji mi je prvi ispričao priču o Franklinu i njegovom zmaju. On me je lako uverio da je zvuk u stvari treperenje tela.
Kada sam ga pri rastanku poljubio u ruku, dao mi je jednu forintu, potapšao me po licu i uverio me da bih mogao lako ispuniti očekivanja prote Živkovića i mojih učitelja, ako bih više vremena provodio nad knjigama, a manje sa svojim
Sve što sam imao na sebi bilo je jedno lako odelo. Ostalo što sam nekada imao pretvorio sam u novac da bih kupio kartu za brod.
” Ove lepe misli Džim je izgovorio spremno i lako kao kada je ubacivao lopate uglja u plamteću vatru ispod svojih kotlova.
Međutim, ispraviti obe te greške nije bilo lako. Moji napori da stišam tu svoju srpsku narav dovodili su me u teška iskušenja.
srca i jezika, primetih da je po njegovom shvatanju ceo život samo jedan niz mera za obuzdavanje, ali sa kojima nije lako izići na kraj. Na to mi on odgovori da to ništa nije teško, samo treba to da postane navika.
Mladi Lukanić me je uveravao da bih tim znanjem engleskog jezika, poznavanjem matematike i drugih nauka, mogao lako ući u koledž.
Ponuda doktora Šeparda me je oduševila, ali mi nije bilo lako napustiti Džima i Bilharca te sam se kolebao. Međutim, Džim je pozdravio moju odluku i podsetio me na svoje predskazanje
Njegova ličnost na mene je ostavila utisak kao ranije Henri Vord Bičer, a lako me je bilo ubediti da je on bio drugi Bendžamin Franklin. Obećao sam mu da neću štedeti truda samo da pomognem Vintropu.
Kao da sam imitirao Tela, skočio sam onako obučen u vodu, uveren da će mi se odelo lako osušiti na toplom suncu kada budem nastavio sa veslanjem. Tako je i bilo.
Vodeći računa o savetima moga poznanika iz voza, Engleza, počeo sam sa penjanjem na najlakši vrh Rigi Kulm. To bi bilo lako da nisam prvo veslao oko deset milja do Vegisa pa se onda penjao na Rigi, pa onda ponovo veslao deset milja do Lucerna, i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Pogleda na momčića: — Večeras dobićete ulja, drva, lopižu i nalivandure... Prođite se kako znate. Da, za nadnicu lako ćemo. Tako i oni s drugim težacima krenuše na posao. Beše nastao lep zimski dan.
U noći duhnu mrtvo jugo. Omećavilo je, i u osvitku nije smrzlo. Nazuše lako opanke, — popustila koža i oputa. Nastajnog dana isto se radilo.
Ali što će? Ne može sina ostaviti u tuđem svetu bez pomoći. Da se ova nevolja desila kod kuće, lako bi. Lečila bi ga kako je u selu običaj, ali ovako se valjalo silom pustiti u tuđe ruke, pa što bog da.
Zaludu, fali nešto, ako će i malo. Svejedno se smiri: mislila je da će se i s tim lako prevesti. Ali, čim se nekako uteši, pade joj na pamet bolesni čovek, deca..... Kako će bez ičega kući?
Cveta se, u poznatoj joj varoši, lakše snašla nego onamo preko mora. Suvim je lako, mada je do njene kuće, preko brda, još čitav dan hoda. .
Stari Nikola vidi da su se djeca počela ljutiti, a nije ih lako odljutiti kad im prekipi, pa, da ne bude zla, odredi da se s duhanom kući povrate.
Napolju neprekidno kiši, a, sva je prilika, neće zadugo prestati, jer jesenje kiše, kad navale, ne ustavljaju se lako. Zasve što je već pun dan, u kući je tek sutonska svjetlost, a tako je uvijek kad je nebo natušteno.
— Uvijek je bolje amo nego kod nas... Vidiš, dobiva se prilično... Da bog pomože! A i tebi ću lako naći posla. Dosta da imaš volje za radnju i da si zdrava... Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor.
Mornari prišli bi na suho i obdan teško hodali po školju, sve dok bi vrijeme za odlazak ugodilo. Stoga se curica lako obikla na novom domu, pa sve ređe dolažaše s gospodarem u selo.
— Ovaj čas je bila, — govori momče i brižan za njom gleda uokolo. — Ti planduješ, — zavidi mu momče. — Lako za te: gdje pt glava, tu i hrana, a ja se istrgoh od rada! .
Dokonjaci, dok ugledaše među preldžijama Iliju Orlića, gurkaju se, spremni na podrugivanje. A s Ilijom lako se sprdati, nagluh je, a da još i ne vidi, — eto sreće za komšiju mu Pavla: mogao bi kad god bi hteo...
— Jesam, brate, — odgovara po treći put Pavle, i odmah ućuta. — Lako je tebi: u suvezu si, a Ilija je dobar suveznik. —Jest, brate! —I jest, kako da nije, kad mu je dao i ženu u suvez!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
vrlo, vrlo bliske, jer nam veliki broj sličnosti prikriva razlike koje ipak postoje, a prikrivene i nesaznane razlike lako se i sa jedne i sa druge strane previđaju, nekad negiraju, nekad pogrešno tumače.
obeležja oponiraju sa glagolom zvati), mi ta dva glagola u susednom slovenačkom i makedonskom jeziku možemo vrlo lako krivo da vrednujemo, jer nam slično zvučenje prikriva različito značenje, drugačije mesto i funkciju u susednim jezičkim
Tek je tada moguće stvarno i neophodno razumevanje, a ne lako i nesvesno prevrednovanje spolja, sa tuđe pozicije. Pozicije koja je rodno mesto mnogih naših nemilih nesporazuma.
Ako sada iz ovoga sleda misli pređemo na umetnost uopšte i književnost posebno, lako se možemo suočiti sa problemima koje ističe danas prilično popularna teorija recepcije.
A to što je zajedničko, to se lako prepoznaje i prihvata, univerzalno rezoniraju u drugim kulturama i na drugim jezicima.
O njoj je davno pisao Laza Kostić u svojoj knjizi o Zmaju. Vi ćete se lako setiti da je Laza Kostić voleo pozne Snohvatice Jovana Jovanovića Zmaja, i u njima posebno pesmu „Pčele i protopop
Ronjte se, ronjte, višnjice, Kâ mojim sestram suzice. Kao jedan od opštijih utisaka, koji nije lako obrazlagati, iz čitanja kosovske – mislim i kosovske i metohijske – lirike iznosi se upečatljiva slika one magle za koju
A kada se odnose na kulturu ili vid kulture kojoj sami ne pripadamo, vrlo lako mogu biti i netačni. Jer ovde, više no u drugim oblastima, naš sud ne zavisi samo od prirode pojava koje opisujemo
Sve dok se ne dođe do onoga što svi, iz različitih književnih tradicija, lako prepoznajemo i razumemo jer nam je zajedničko.
Ali nije nimalo lako pokazati da su promene, osim što su istovremene, u stihu i poeziji uzajamno povezane s promenama u jeziku.
I ovde lako prepoznajemo Čarnojevića. Zatim, u jednoj Miličićevoj pesmi iz istog vremena, koju je Crnjanski svakako znao, kao refren
Pri pomnijem čitanju lako se uočava da se u „Helioterapiji afazije“ zapravo razmatra ista ona pojava koju nalazimo u manifestima svih ili gotovo
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa jeste, on! ČEDA: Slušajte, pa poručite provodadžiji da dođe k meni da progovorimo. Recite mu, vrlo ćemo se lako sporazumeti, jer smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube. ŽIVKA: Ti? ČEDA: O, te još kako!
ŽIVKA: Pa izgovori!... RAKA: Jest', izgovori. Misliš ti lako je to. 'Ajd neka ona kaže deset puta: „Ture bure valja, bula Ture gura; niti Ture bure valja, niti bula Ture tura!
ANKA: Bože moj, otkud ja znam kako stojim! ŽIVKA: Htela sam da vas pitam, da li na vas onako lako natrče muški? ANKA: Pa, kako da vam kažem, gospođo, muški su muški, oni natrčavaju uopšte lako. ŽIVKA: Pa jeste.
ANKA: Pa, kako da vam kažem, gospođo, muški su muški, oni natrčavaju uopšte lako. ŽIVKA: Pa jeste. I zato baš nešto mislim: vi bi, Anka, mogli da mi učinite jednu veliku uslugu, za koju bi' vas ja
ANKA: Samo kaput? ŽIVKA: Pa nego šta još? ANKA: Pa to je bar lako, naložiću peć. ŽIVKA: Zar sad, aprila meseca? ANKA: Pa baš zato!
ŽIVKA: Ama, čekajte, de! Vidim ja da to mora da bude, nije da ne vidim, ali znate kako je... nije to lako baciti obraz pod noge. NINKOVIĆ: Kako god vi želite. ŽIVKA: Dobro. 'Ajde od sutra, recimo, da počnemo bridž da učimo.
VASA: Pa eto, to sam, vidiš, hteo s tobom da razgovaram. Ti si, brate, pametan i onako razborit čovek, pa ćemo se lako sporazumeti. ČEDA: Ja se nadam. VASA: Prvo i prvo, kaži ti meni, brate, šta će tebi žena?
ČEDA: Odmah ću vam to objasniti. On je dugo i dugo razmišljao o ženidbi i nije mogao lako da se odluči. Uvek mi je govorio: „Ako se već rešim da se ženim, uzeću samo zrelu žensku”.
I verujte, tetka, ne kajem se što sam bio na robiji, mnoge sam stvari naučio koje ne može čovek tako lako u životu da nauči.
E, a kad je već tako, onda ćemo celu stvar lako da izvedemo. Ništa nam više ne stoji na putu. RISTA: Ništa. ČEDA: Pa ipak, mislim se nešto, samo kako ćemo da se
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
koje je pisac u razmaku od deset godina rešavao nastojeći valjano da komponuje roman - a Stankoviću se to nije lako davalo - već je zanimljivo i zato što je ugrađeno u konačni tekst romana.
Jezičkih omaški ima od svake ruke, i lako bi se mogao sačiniti njihov poduži spisak. Pred nama je, kratko rečeno, pisac kod koga čitalac pre oseća mučno dolaženje
A zanimljivo je da se danas lako i često na to zaboravlja; zaboravlja se, naime, da je razvojni kontekst mogao snagom kontrastiranja jače da istakne
što se primedbe upućivane Borisavu Stankoviću približno u isto vreme kad piše Bogdan Popović, i to sve zajedno uzete, lako mogu podvesti pod Popovićeve karakteristike „dekadentnog” pesništva, koje je smenilo prethodno „virtuozno” pesništvo:
često nije činio ili, drugim rečima, činio je to sa primetno malom gramatičkom disciplinom, što mu stručnjaci za jezik lako mogu upisati u „nedovoljnu pismenost”, a stručnjaci za književnost moraju objasniti uzajamnu vezu, ako postoji, sa
Kao što se lako dȃ videti, čudesno je Stanković iskoristio kućni (domaći) prostor da s njime saobrazi ili čak da pomoću njega organizuje
Pretežno eruptivne naravi, oni su zapravo obdareni uskolebanom psihom, sa nepredvidljivim a dubokim ponorima, koje nije lako objašnjavati. I Tomča svakako ide među njih.
U doživljaju unezverenog Tomče, kad prigušeni mentalni slojevi preotmu maha, u njegovim folklornim noćnim priviđenjima, lako prepoznajemo arhetipski obrazac bekstva iz tuđeg sveta i povratka u svoj.
doba, zatim njegov pripovedač koji se najčešće pojavljuje kao dečak, i najzad oni infantilni strahovi i sadržaji koji se lako prepoznaju u Sofkinim doživljajima.
simbolišu smrt - ako već ne sve a ono bar neke od tih pojedinosti koje Stankovićev pejzaž čine manje ili više sablasnim lako se daju porediti sa pejzažom u Disovim pesmama.
osetljivost za promene u prostoru: promena srazmera u prostoru i promena stepena prostorne otvorenosti/zatvorenosti lako nalaze odziva u njenome doživljaju.
stvar individualnog izbora, da li ćemo ići više uza zid ili sredinom ulice, to za Stankovićeve likove podleže jednoj lako prepoznatljivoj sociokulturnoj normi. Norma je, uostalom, u pripoveci i objašnjena.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Da se odvoji Od svoje zadruge, načini zasebnu kulu i zaduži veru pravoslavnu — da se poturči, a on će posle lako udesiti da postane kolašinski buljugbaša i na taj način sačuva ovo jadna naroda...
arnautskom zakonu: pokojnika je pravilno položio, mlin zaustavio da ne klepće i poslao nekoga božjaka, kakvi se vazda lako nalaze oko hanova, kovačnica i mlinova, da javi Kasalima za žalosni slučaj. Selo je tu gore, sad će oni stići.
A na groblju čovek najlakše razgovara sa sobom. I na mesečini i na vedru danu. Stari sam ja opet krvnik. Ne dam se lako. Eto, gledam odavde niz razboj, ređam svoje doživljaje, pominjem turske grehove.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije red... Na izvor je ići lako — Prazne ćupe, voljan gred. Ali natrag — teret to je...
S uzdisajem nije tako, Iz grudi se otme lako, Težeć’ nebu, svojoj kući. Uzdahnuti mora svako, I ko nije nikad plakô Uzdahnuće izdišući. »Bosanska Vila« 1891.
Da, bojim se još nečega, Omladino mila, Ja se bojim još nečega — To mi lomi krila. Ja se bojim našeg duha, Lako stranputnoga. Mi smo brzi, katkad brži Od razuma svoga.
Zima hita nemilice, Plaši ljude, goni tice, Po drveću palo inje — Sećajte se sirotinje! Lako j’ onom ko je zgrnô Te jesenske lepe dare, Napunio sve koševe I podrume i ambare.
„SONET“ Sonet se lako stvara. Pazite, braćo mlada, Ja ću ga stvorit’ sada, Makar da nemam dara. Uzme se forma stara Stih po stih u nju
“ »Starmali« 1881. PESMA O PIĆU (po „Fl. Bl.“) Ko god samo piti mari, povoda će lako naći; Ta pije se na svečari, — a pije se i na daći.
Gazda pije: njegovo je, — a gost pije jer je tuđe. U krčmu se lako stupi, — za piće je uvek zgoda, — Jedan pije kad što kupi, drugi pije kad što proda.
Mnogi puzeć’ brzo stignu do trpeze, — lako j’ to, — Kol’ko si se ti nahodô, dok smeš reći: „tu je sto!“ Sto si stigô, ali da li blagovati smeš za njim?
Hoćeš li odu? — O, zašto ne bi’! Bila u trnju, bila u cveću, Ti nisi nikad kazala neću. Tebe je lako poznat’ sa lica: Nemaš uveza, nemaš korica. Tako si prosta kô baba stara, I opet tako puna cifara.
Ti stojiš jača od svih romana, Jer ko bi danas s romana plakô? — S tobom u ruci i to je lako. Pa zato i ja u čela znoju Izbacih odu u slavu tvoju, Najviša knjigo nad svim’ knjigama!
Što sam ti rekô nije nategom: Pesnik se eto zagrejô snegom. Pesniku j’ lako, ima i drva, Po malo vina i hlebnih mrva.
Tako čini, tako radi, Pa ćeš svima ugoditi; Pa te niko gonit’ neće, Pa ćeš svima mio biti. To doduše nije lako, A pošteno još je manje, To je srcu stega ljuta A duši je robovanje.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Sad kaži: božur, madam. JOVAN: Božur, madam. FEMA: Les tružes. Vidiš kako je lako. JOVAN: Sapr đabl sundier susunprprpardon. FEMA: Vidiš kako je lepo. Sad se sve francuski govori.
Ti me nećeš moći uzeti. VASILIJE: Zašto, gdi me je tvoja mati oterala? O, to je ništa, ona će se lako povratiti, poznajem ja njeno dobro srce. EVICA: Ali sad oće da me da za nekog filozofa, pak eto naše nesreće.
Taki mi se vuci ispred očiju, jer ću ti svu kosu počupati, nitkov jedan, tko te pita za to? JOVAN: E, lako je vama, jer ste utekli u podrum, ali ja siroma! I sad me svrbi kad se setim kakav sam boj za to izvukao.
FEMA: Došao da mi vodi devojku; na čast mu, nije ni ona bolja od njega. O, moj dragi! Lako ću ja bez vas živiti, ali kako ćete vi bez mene? Doći će vreme, ljubićete vi mene u ruku i molićete da vas poznam.
Krakov, Stanislav - KRILA
Uplašeni vranac skoči. Kamenje vrisnu pod kopitama. – Ludorije. Rasturili se! Hoćemo li i u smrt ići poravnjati? Lako je njemu sa konja pričati. Gunđajući Mija prinese ustima grlić. — Potporučnik. Kakav je to bezobrazluk?
Pljucnu ljutito u stranu. Dim rastera vizije pobuna. — Da bar pošta samo dođe... prozborio je i drugi. Nad njima je lako šuštalo lišće ogromnoga hrasta. Senka lišća mešala se sa senkom sumraka. Vatra je puckarala pored porušenog zida.
u šatoru je bilo zaparno, ali su dame bile lako odevene, a oficiri su raskopčali bluze. Ne svi, ali oni debeli. Pilo se u zdravlje mršave kneginje Galicin, koja je
Oseti dodir jedne male ženske ruke na svojim plećima, i uzdrhta lako celim izmučenim telom. Neka nova radost zapali mu pobledelo lice, i on beše srećan jer je ponova ugledao ženu.
Isušeno drvo dolapa je puckaralo, a grana drveta je lako grebla o drvenu rešetku prozora. Čupavi pekinški psić tugovao je usamljen u bolnici. Dan je bio njin.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše. Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece.
Idi je osećao neku jetkost što ja tako lako, i kao od šale, kombinujem svoj put kroz krajeve u kojima oni, kolonijalci, inače toliko trpe.
od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako obrađivati. Kada sabere sve žetve, crni seljak napušta zemlju za dugi niz godina.
To je govorio crnački, ali sa toliko pokreta sa pokazivanjem na mene i na moje beležnike, da mi je bilo sasvim lako razumeti ga.
u životu, i u stvarnosti: dvadeset crnih, skoro sve atletskih ljudi, u svojoj rođenoj zemlji, usred divljine, gde je tako lako zbrisati jedan život, boje se, strašno se boje jednog jedinog čoveka, sveg izlomljenog, čiji je trbuh, da se ne bi
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
grozno šarale, Il’ ruke noge, ili haljina, Zakrpe razne što mu s grbine, Kao teskera turskih murovi, Po tihom vetru lako igraju... RADAK: Siromah! ’Ma rašta dođe tu? I ko si ti? ISAK (sleže rameni): Ja ne znam. RADAK: A otkuda si?
oštricom Od tvoje glave tikvu dubao, I, zapušiv joj šuplje prodore Sa mekom kožom tvoje mešine, Za plivanje je lako spremio, Te ću je tako, kao igračku, Privezat za pâs starom Hadžiji: „Sad plivaj, Hadžo, hladnim Dunavom, Kod ove
VUK: Boje se potere... RADAK: Boje, Al’ mogu lako i zalutati; Jer je neznatna, Vuče, razlika Od one staze što, krivudajuć, Sa glavnim drumom sela vezuje, I one
Strašan je remek tvoje starosti Što ga je bezum mozga bolesnog U prokletome času smislio! Pramenje lako gari krovine, Što ga vetrovi mora plamenog Po gustom dimu zaošijaju, I prašine se gore podižu, Postanka svoga
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ova kosa mestimice je obrasla mladim šumarcima. U ove kose nagibi su blagi, brežuljci zaokrugljeni, na nju je lako i popeti se i sići, topove je lako na nju ispeti i spustiti ih, a opet ko ovu kosu drži, taj vlada gotovo svom levom
U ove kose nagibi su blagi, brežuljci zaokrugljeni, na nju je lako i popeti se i sići, topove je lako na nju ispeti i spustiti ih, a opet ko ovu kosu drži, taj vlada gotovo svom levom obalom moravske doline od naše
Ovo je bilo izgovoreno već sasvim srdito. Ja ućutim, kad je »punktum,« nek je punktum, a u sebi sam mislio: »Lako je tuđim malom činiti drugome radosti i poklone.
»Bućkalo« je lako ranjen u glavu. Šta je bilo s »Trbom« niko ne zna, tek s nama ne beše kad izađosmo izvan domašaja turske unakrsne vatre.
— Valja oterati Turke; to je za sada glavno. Za sve ćemo ostalo lako. — Ta vam reč više vredi no sve vaše dugo rezonovanje — reče Komarov i zalupi vrata za sobom.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Meni j’, druže, nešto lako Kako j’ danak ogranuo; Snevao sam da sam plakô, Pa mi j’ teret odlanuo. XXXIII I opet me k vama vodi Moja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U odstupanju zaštitnica, a u nastupanju prethodnica. Smatrali su nas za lako pokretnu grupu, te su nas oduvek bacali levo i desno. Zadatak smo izvršavali bez roptanja. Jer mi smo bili dobrovoljci...
— Oko topova ne vidi se ni na jedan metar daljine... Ja ne smem da dejstvujem, jer možemo lako pobiti naše — govorio je komandant artiljerije. Bili smo ostavljeni na milost i nemilost neprijatelju.
A posle, znajte, upamtite, razumejte, ja nemam ni makaza za sečenje žica. Ako bih ovako pošao, možemo još lako da upropastimo naš uspeh, da nas odbiju i najašu nam za vrat.“ „Ali komandant Istočne vojske traži...
— I još treće — umeša se kapetan Milija. — Svaki onaj pešak koji zaostane može lako naći svoju jedinicu... Pravo napred, do pred bodljikavu žicu. — Naravno — produži Vlajko.
A taj isti Pera „Đevrek“ imao je dužnost da „farba“ oficire koji dolaze sa fronta. Bilo ih je lako poznati. Živeći stalno u rovu sa vojnicima, odvikli su se od raznih smicalica pozadine, prilazili su ljudima naivno, i
— Oble Čuke — viče što može jače. — A, šuplje muke. Znam... Bio sam tamo. Lepo je, ali može lako i da se zaglavi. Novajlija je već nervozan i pogleda nestrpljivo na vrata, da vidi ide li „Kica“.
Potporučnik „Kica“ diže se, lako se zanija i dohvati se za sto. Ispod opuštenih očnih kapaka pogleda ga, štucnu i tek će reći: — Gos-gospodine
Nije reč o meni, znam. Ali dozvoli, ne mogu ni ja tako lako da žrtvujem svoje ljude... — S kim se to prepire? — zapitao sam Luku. — Sigurno sa načelnikom štaba.
Ovde-onde rupa. Između žica izrasla trava. Prva je misao bila: ovuda Bugari ne mogu lako da prođu. Ovo me saznanje malo ohrabrilo. Gledao sam kroz uski prorez smelije.
Kada su ga vojnici posle našli, učinilo im se kao da spava... Izvolte, gospodo, služite se. Ruke su mi lako drhtale, te sam jedva prihvatio šoljicu.
Oni pucaju, da ne budu ubijeni. Oni sanjare o svojoj kući i čeznu za životom. Smatraju za najveću dobit ako ih lako rane, te se tako dočepaju pozadine. Za to vreme ne misle oni na rat, kao da se više nikada neće vratiti u rov.
— Možemo — reče, zatežući kaiš šlema. Išao je ispred mene, lako, bez šuma. Ja sam se rukama pridržavao za zidove saobraćajnice, da ne bih lupio o neki šiljati kamen. Raketla blesnu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
opravdanijih razloga još i stoga što se nikako ne bi moglo reći da je dovoljno ispitana, i što je, uostalom, i nije lako valjano upoznati.
Stari pesnici naši nisu tako lako mogli odbaciti stare reči: katkada su im tako dobrodošle, iz metričkih, muzičkih razloga, katkada opet kao ispomoćni
Zar je tako lako odreći se svega toga, zar je uopšte i moguće? I, najzad, zar je baš potrebno? Dah starinske frazeologije i zaostataka
To ti samo, serce, uveri mene Da neće u tebe biti izmene; A mene bi lako bilo, da možno biti, Triput, dušo, tebe radi sebe ubiti, Tek da mogu, bedni, tebe ljubiti.
Vidiš, moj cvet ljubezni, kako vremja sada: Zavist, gordost carstvujet, krotka ljubov strada; Čuvaj se, ne daj se lako prevariti, Hrani se, nemoj ti drugom poveriti. Pita l' tebe tko za mnje: „Znaš li ono tko je?
Što je više smećem s uma, To mi više dođe s puta, Sve se lako zaboravi, Ljubov sebi večni spomen pravi. Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome!
Mnogo čovek Tajnih vragova u sebi nosi. Na strane s’ tuži, nesrećnim ali ga Sve čine svoji. Najpre pobedi te, Lako ćeš strane, bili javni Ili u mraku, pobedit moći. Nad samim sobom najteža pobeda!
Oči, na me ne migajte, Ostro nit’ me pogledajte: Bud gledanje ljupko tako Hoće mene sasma lako Rastopiti. Silne iskre prosipate, Vlast od mene uzimate; Rastopim se ja pri koncu K’o što sneg i led na
— Detinje starine ta lako je strele jedovne Štitom odbiti od svog srca junačka, Lako i munjevidnu izbeći mača brzinu: Čovek je skovao ga,
— Detinje starine ta lako je strele jedovne Štitom odbiti od svog srca junačka, Lako i munjevidnu izbeći mača brzinu: Čovek je skovao ga, čovek će izbeći ga; Al’ ovo je satana sad glabljivom čoveku dao,
Ja ni sluge ne šiljem na polje sa mršavim ručkom. — Lako je tebi, Milenko! — smejući se Blagoje gro’tom, — Plugom se dičiti, — reče; je od oca ti ost’o.
Zato lustig, tralala, Baš da bih se kajala! A što drugda po navadi Na balu se tko nahladi, Tom je lako naći leka: Dva-tri kabla kozjeg mleka, Dva-tri lonca pijavica, Dve-tri kese dvopetica, Dve-tri vreće krampelj-te,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Preklinjao je kneza, da mu ispuni želju. I ostariji su ludi molili kneza. — Ma, ljudi moji, nije to tako lako — carski je vo! Nego, ja ću baciti molbu.
— Pa moreš i Simeunu jednu uzgred natočiti. — Nek je otac Sopronija zadovoljan i počestvovan, a za me je lako! — reče Simeun, iskapi čašu, pa nastavi: — Skupi se svijeta puna, ravna ravnijana avlija.
Ama, kakva je ovo kuća đe se ni Bog ne prima? Sudac: jedna! David: Šuti, marvo jedna! To je lako reći. Eto i ja velim. Ama, to nije u najmanju ruku u redu, da reče jedan, rećemo kaz'ti, carski službenik.
Kako se to zove njivica: Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska? Kako to? David: E, lako, gospodini moji. Sve ću vam kazati po redu i zakonu. To je njivica krčevina. Ja sam je iskrčio, pa velim: moja je.
rukavima), zubun“ šenluk — veselje uz pucnjavu šikutor — izvršilac sudske presude šikucije — vidi šikutor šićariti — lako steći; zaraditi škrljak — šešir Šokac — „podrugljiv naziv koji pravoslavni daju katolicima ikavcima i katolicima
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Odatle, dabome! ALEKSA: Ako je odatle, onda je lako. Pođem ja po naredbi gospodin-Vićinoj prvo da obićem sve gostionice... VIĆA: Pa svega je jedna u celoj varoši.
'Ajde, govorite, kako ćemo? Moramo biti obazrivi, jer takvi se ljudi ne predaju lako; on će da se brani i pucaće. VIĆA: Hoće!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Crkvenoslovenski i narodni jezik ajednički crkveni jezik i zajednička azbuka u Bugara, Srba i Rusa omogućili su lako prelaženje književnih i učenih dela iz jedne sredine u drugu, tako da se u znatnoj meri može govoriti o zajedničkoj
Strukturalna sličnost srpskog jezika sa dva velika klasična jezika omogućava da se takve reči srazmerno lako uklope u jezik. Osim toga, u prvim decenijama 20.
a na svetom slovenskom jeziku - staroslovenskom, koji je nadnacionalan, kao i literatura njime pisana, te se brzo i lako širi među Slovenima.
Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope, sluša predavanja na univerzitetima u Nemačkoj, boravi u Parizu i Londonu, brzo i lako savlađuje oba klasična i sve glavne evropske jezike i prevodi s njih.
Pisao je lako i brzo i nikada se nije posebno trudio oko forme i izraza. Otuda kod njega ima dosta aljkavosti i nemara, ali nema
A najplodniji i najpopularniji dramski pisac svakako je Aleksandar Popović (1929). Lako i zanimljivo pisani, njegovi komadi nemaju ni čvršće vođenu radnju ni jači dramski zaplet.
Jakšić, Đura - PESME
Mnogo li sam stradô, kad se srce seti: Nikad dobro jutro! Nikad dobro veče! Meni noćca lako nikad ne proteče... U mislima, tako, uzdahnô sam jako, A suze su tekle niz obraz polako; Od grudi se mojih večan
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I da je samo uveri kako je espap ako ne veći a ono nikako manji, sa snagom velikom za njegove godine, on bi lako dizao, gurao naslagane daske, grumenje, samo da se vidi kako iza toga još ima.
Pošto probudi slugu koji tamo iza magaze spava, čisto lako diže s njim teška krila od vrata i nosi ih, slaže ukraj. Posle postane viši, tanji, kad počne da izdiže ćepenke,
A najviše radi škole, crkve. On je bio sve. Ali, svakad, ne ide to tako lako, sigurno, pouzdano. Koliko puta, uveče, kad se kao svakad iz čaršije vraća kući, njega kao da spopadne čudna bolest,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Dimitrijević). Negde se upotrebljuje za lake alatke (jarmove, čunkove za tkanje, vitlove za motanje pređe), jer se lako radi i laka je, ali se nigde ne meće na vatru (St. Dim.).
se njegovo kružno kretanje, pa »gde se lanac prekine, treba tražiti ovu travu«, koju mnogi hajduci imaju u dlanu i zato lako nalaze skriveno blago (GEM, 42, 1978, 465 id). Sijerak (ѕorghum). Kad se okopava s.
Tu travku poznaje zmija, koja je ,lukava mimo sve zveri poljske̓. Ako jednu zmiju ubiju, lako se može desiti da njena drugarica donese travku života i oživi je.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Zdrave sam ih ostavio. — Opremi ga! — zapovjedi gazda momku i dohvati novine i unese oči u njih da čita. —Lako je tebi, — nasmija se na nj dućanski momak, ali šta će ova sirota?
— Ne budali! — odgovori mirno Rade i, nasmijavši se, reče: — Ne zameće se noćašnji trag tako lako!... Već 'ajdemo, ženo moja! I, uhvativši je za ruku povede je tragom noćašnjih stopa svojoj kući.
Rade neće ni da čuje za to; misli: „Niko neće lako umrijeti, još se nije mladosti nauživao, nije ni žene obgrlio, pa da umre! I on glavom da ha smrću plaši! ...
time ojačao, a Petar je zadužen do grla, sve imanje ne bi mu za dug zaleglo, a i podatniji je i poklonitiji od Ilije, — lako će s njime! A lako će i s oporukom. gdje ulaze kao svjedoci na samrtnome času Krilo i Ždrale.
A lako će i s oporukom. gdje ulaze kao svjedoci na samrtnome času Krilo i Ždrale. Sigurno pokojni Niko nije oporučio nikome ni
Ilija iziđe iz gazdina dućana veseo: zemlja se neće dijeliti, njegova je i, vođen tom mišlju, lako korača svojoj kući. Ali u putu, sjećajući se grdnih novaca, zanos malaksava: kad će iz duga izići? I sjeti se Rade.
se nije umetnula na oca, a ne sliči ni bratu Radi: maloga je rasta i poplašenih očiju, pa nasrtljvi i letičasti Radivoj lako je savlada.
Ali koja vajda, kad drukčije ne može biti? U gradu Rade se lako snašao. Upitao za biskupovu palaču, a kad mu pokazaše, sjeti se da on ponešto biskupa i poznaje, ako je to onaj isti
Što misliš, ukočio se, a oko njega sve smrzlo ... Ne popušta ovo vrijeme tako lako: vidićeš muke dok ga ispružimo... — Da, da, treba! — potvrđuju ostali. Radu, slušajući razgovor, suze obliše.
Rade se lako odljutio: on je povratit, a i sjetit se, i drugi ga time tobože prekaraju, vele: —Pop je pizmen na te, radi Maše.
novac, ode, kao dosjeti se, pa povika za njim i kaza mu: — Uzoraćeš mi, bolan, ono nekoliko brazda oranice ispod kuće: lako je to tebi! Maša pazijaše na Radu, i dok ga viđe da ode, upopriječi i sačeka ga na putu.
A znate zašto su ga prozvali Rogom? — i naduši se obijesno smijati. — Lako je za nj! — javi se s posmjehom navdar. — Da bi onako za te!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad je video sa kakvom lakoćom čitam jevanđelje i kako mi ruka sa kalamusom lako klizi preko pergamenta, njegova zbunjenost pretvorila se u mržnju.
Ako Lauš ushtedne, može me, lako izvrći opštoj mržnji i podozrenju. Makarije Hvala svevišnjem Bogu. Dorotej se vratio s Lauševe kule i rekao nam da se
No Jevđenije je bio čovek koga nije lako oterati. Poznavao je on dobro ljudske slabosti i pustio je da vreme radi za njega.
Pripreme su potrajale pola godine i za sve to vreme Jevđenije se gostio u Kuli kao kakav kralj. Nije bilo lako pronaći crnog jarca bez ijedne bele belege, još teže devicu koja će dragovoljno pristati da vlastelinu protera strelu
prosto rekao kako mučeništvo više prija božjem oku od stotinu molitava izgovorenih u komociji i telesnoj prijatnosti. Lako je brbljati. Reči su ništa. Nigde ne ostavljaju traga. Retki ludi, kao što je Prohor, korisni su za crkvu.
Dok je oslobodi one ljuske, žela ga ostavi. Hteo sam da kažem: Pa, zaboga, Kirča, danas je barem bila lako obučena. Imala je na sebi samo tanku haljinu.
Pojavila bi se uvijena u hrpu tkanina raznih boja. Sada je stajala lako oslonjena na kameni zid, u tankoj haljini boje ružičastog vina, mlada i bujna, lepa kao greh. Gledala je u Doroteja.
To sa batinom nije bilo baš tako lako izvesti, jer je Dadara bio vojničina bez premca, pa je bilo glupo nešto tako i pokušati.
Čak je i smrad nekud iščezao, odnosio ga je vetar, što je lako pirkao, prema gustišu na jugu. Sve se bilo smirilo kao da se u ovom predahu kupa i čisti od svekolike truleži
Dodirivala je usnama, lako i nežno, moje brazgotine na leđima. Ponovo je dugo i neutešno plakala, ovoga puta zbog mene. Sve se ponovilo.
Bio je oduševljen. Odmah je izvadio iz torbe bradvu, prileteo steni, zamahnuo i udario. Sečivo je lako ušlo. „Siga“, vikao je, „ljudi, pa ovo je čista siga.
Hteo sam da puknem od jeda. Zaustio sam da kažem da je lako loviti glupe klenove u mutnoj vodi Morave, ali neka taj veštak Dorotej pokuša da ulovi pastrmku u bistroj vodi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Potom ću da viknem, nek se nebo stresa: „Krvi, samo krvi, i još više mesa! Ta to nije teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero.
zanesen pogled hitro mu se kreće, Čas u nebo ode, čas na cveće sleće; Sad se gubi, tone u sumračak plavi, Sad se opet lako međ ovcama javi. I bludeći tako na jezero pade, Pa po njemu - jade!
Zvezdana, pastirče-dete, I gazda-Stevanov Kića za njime u trku lete. Njihove kosice bujne vetar je mrsio lako, A malu drvenu strelu od njih je držao svako I gađahu se njima.
glavu, kô Lazar na poziv Hrista, I rosa, što hladni vetrić s krila je zorinih trese, Tako ga svežinom prožma da kravar lako se strese.
To beše svinjarče - Amor. Idući bodro i lako, Odeven u selsko ruho kravara pogleda tako Da ovaj pretrnu samo. Njemu se učini tade Da ovo lukavo dete sve tajne
Taj zvuk ga u dušu taknu, i on se zatrese lako, Neverstvo crnje mu dođe, te buknu u njemu pakô. Sklonost da svakom prašta, pa dakle i svojoj ženi: Jedan jedini slučaj
Tamo u gustom hladu gde lisje treperi lako, Odeću s dosadom skinuv, on leže zamoren jâko, I zaspa, kô svako dete. A svinja, ne misleć dugo, Zagrokta na svoje
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Vi očekujete, dakle, lako razumljivu Astronomiju u pismima. Zrelu za javnost! Dakle, na koncu krajeva, otštampanu. Zavirimo malo u tu perspektivu!
popularne astronomije kod svojih mnogobrojnih čitalaca, nego im služe ta znanja na tanjiru, u obliku paštete koja se lako vari no koja ne hrani.
Na desnoj obali Dunava, pozlaćenog otsjajem zalazećeg sunca, uzdiže se, iz sočnih zelenih livada, lako pošumljeni brežuljak, a na njemu stoje razvaline nekog ponositog kraljevskog gradića; zovu ga Višegrad.
Pođimo njome gore. Ona je blagoga nagiba, i po njoj se lako korača. Savijajući se oko njenih bokova, rampa se obavila oko kule kao bršljan oko stabla.
Nijedan važniji državni posao nije preduziman, dok oni nisu našli da su znaci neba povoljni za njegov početak. Može se lako zamisliti koliki su uticaj imali oni time na sve državne poslove.
Ko se u ta jata jedanput pažljivo zagledao, nikada ih ne zaboravlja, i uvek će ih lako upoznati na zvezdanom nebu. Slično je i sa svima ostalim jasnijim zvezdanim skupovima neba.
Ova traži neobičnih i nepredviđenih pojava, ili bar takvih kojima se ne može lako uhvatiti tok. Takve su pojave, sem oblaka i magla, koje su Vavilonci u svome naivnom shvatanju sveta, ubrajali u
Ko prati toga nebeskog vagabunda i prevrtljivca iz noći u noć, taj će lako uvideti da se on, učestvujući u svakodnevnom obrtanju nebeske kugle od istoka prema zapadu, seli bez prestanka po toj
- Da Vam okrenem leđa? - Slušam! Vrlo se dobro osećam u ovom odelu, lako je i prostrano, samo njegov opasač je suviše uzan za mene. A Vaša odeća je opet malo podugačka.
Vi ste, draga, prijateljice, suviše filigranasti za heroinu, a ja suviše uranjen za mladog ljubavnika. No lako ćemo se ispomoći: ja sam moj opasač produžio pomoću moje svilene kravate koja ima, slučajno, istu boju, a Vi uzdignite
Sada se sigurno vratio u svoj stan koji je sigurno tu negde, u blizini; lako ćemo ga pronaći, veliki filozof je ugledna, poznata ličnost varoši. Sišli smo sa Akropole.
Pri tome ga je vodila ova genijalna zamisao. Kada vidimo Mesec tačno do pola osvetljen, onda sačinjavaju, kao što je lako uvideti, Sunce, Mesec i Zemlja pravougli trougao sa pravim uglom kod Meseca.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA Mirone, Mirone, brate! Bud sebe, što tebe toliko upropastih! MIRON Krst nije lako nositi, da bi čovek mogao biti čovek. (Ostalima): Sad hajde. Ja na groblje, a vi vašim kućama. Ovde se nema šta više.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Sve je to bio prazan razgovor. Seka je hodala bez štapa i mašine, ali je noga bila osetljiva i lako zamorljiva, pa je devojka mnogo sedela u kući. Postade vezilja.
Nisam znao da ih je toliko u toj njihovoj Pešti. Naši se drže i ne dadu, a opet im nije ni lako. Govore srpski, na primer, a zanose. Pa i moj Rista kao malo zanosi. A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke.
Nije lako tu raditi i odgovornost imati. Pa i smirio se na tom poslu onaj moj besni Rista. Čuva se, kažu, svega. Ipak, proviri
Gospa Nola se iznenadila kako je Julica izišla devojčica čudne lepote i nežnosti. Lako se i prisvojila, kao sva zalutala i nesrećna deca. Cela kuća je nekako nabubrila i prosjala od nje.
Otmene gospe iz palanke dolazile su u potpunoj crnini, iako nije uvek lako bilo naći u garderobi sve što treba. Najgore je bilo za rukavice, i jedan par se pozajmljivao po redu i čredi.
— Gospođo Lazarić, pred vama mi je lako biti prav i iskren; drukčije ne bih ni umeo. Ja doista treba da se ženim, i po godinama, i po zanimanju, i po mojoj
Todor sam mi jedared reče: „Stanojla, nije mi, k'o jednom gazdoviću, lako da to priznam, ali eto vidiš i čuješ što ti propovedam: sve sami siromasi idu u groblje!
Ćute, zbunjeni. Siđoše s groblja kao posramljena deca. Ostadoše grobarka i pop-Tominica. —Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju. Deca mi plaču, a i ja sam mrtva od straha.
Šta? Ljubav materinsku?... Ne laži, Nolo, pa je onda sve lako i prosto... Ne lažem, dala sam ljubav. Evo i sada, srce mi je, čini mi se, klonulo da umre, zato što Luku gubim, i
Pavle, od svoje strane, osećao je dobro kako rastu sposobnosti u njemu, i kako mu je sve lako, i bio je ambiciozan da radi do krajnosti...
Mirna ravničarska voda, koja se lako prekraja u kanale, koja svoju volju nema, svoj razgovor nema, svoje dubinske tajne nema.
Devojčice su po tom žmirkanju znale koliko je sati. Branka nije baš bilo lako očarati. Drugovi su ga zadirkivali. On se branio: — Ne vidim, brate, i svršeno! Ne vidim ni devojke.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja bi želio da se stara ona pesma: »Znaš li, dušo, kad si moja bila« lako ne zaboravi. Ovu da svaka devojka dobro naizust nauči pređe nego što počne čitati romane.
Obadve ove titule imaju toliko rđavi koliko dobri strana. Jer se vrlo i lako i često može dogoditi da je milostiva gospoja takova koja nikom ne samo nigda u životu svom ništa nije udelila, no
Vidili smo da mu je neki svrab pod kožu ušao, a to iz uzroka što se, kao što smo, frajlice, lako primetiti mogli, zaljubio. — Zaljubio? Šta je to zaljubio?
) — pomoć, potpora SANGVINIKER (nem. Sanguіnіker, iz novolat.) — sangvinik, sangviničar, čovek živahnog temperamenta, lako uzbudljiv, žestoke prirode SENTENCIJA (lat.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Razume se, izaći u život iz trezora Narodne banke i nositi na sebi potpis guvernera Narodne banke, lako mu je bilo održati se na dobrome kursu — tako bi otprilike završio svoje rezonovanje taj budući moj biograf.
Inače smo azbuku dosta lako savladali, blagodareći metodi kojom nas je njoj učitelj privikao. On bi počeo ovako: — Milane, jesi li video koji put
I kako smo mi sve to upamtili, to se on vrlo lako spomagao kada bi nas izveo na tablu. — Napiši, Ivane, reč ,bog! Ivan bi se, razume se, najpre zbunio, a učitelj bi
Zašto, bog će sveti znati, ali tako je! Nije to lako ni objasniti! Al' eto, na primer, moja žena... recimo, moja žena; dok se nije udala za mene, bila je niko i ništa, je
najviše u upotrebi na proklamacijama, partijskim zborovima i pri izjavama ljubavi, pa zato smo njegovo značenje vrlo lako shvatili.
Kada bi profesor naučio lekciju, i bilo je još povuci potegni, ali kad je ni on ne bi naučio, onda je lako išlo, jer se i on sam snebivao da govorimo o francuskom jeziku, već bi zaveo govor sasvim na druge strane.
Meni se i jedan načelnik ministarstva žalio da ne ume da misli, u što me je neobično lako ubedio. Pa ipak sam mu, iz učtivosti, rekao: — Ali kako, zaboga? — Tako, gospodine, ne umem.
je pojava kod koje dva tela imaju za održavanje ekvilibriteta zajednički, no zamišljeni, oslonac, te usled toga vrlo lako gube ravnotežu. Hemija: Brak je jedinjenje dva elementa, od kojih ipak svaki zadržava svoje osobine.
Jedna kap strane kiseline, kanuta u to jedinjenje, vrlo ga lako nagriza i razdvoji u sastavne delove. Geografija: Brak su dva pola koja, zbližena, dostižu tropsku, a udaljena —
A kako bi se moglo vrlo lako desiti da mu ja tom prilikom ne bih mogao na postavljena pitanja odgovoriti, to je, mislim, najbolje da ja još sad
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prišao je i stari kraljev lekar. — Veličanstvo, nemojte se izlagati... — Zar i ti?... E, moj doktore... Zemlja će lako naći jednoga kralja, a još lakše doktora... Ali danas je teško pronaći redove...
Rekoh mu da dosad još nisu, ali lako mogu, ako nas samo opaze aeroplani. On pogleda unezvereno okolo sebe, i ljutito mahnu glavom.
Žali mi se haubičar što su ga stavili tako blizu. Veli: „Lako je tebi. Imaš konjsku zapregu, pa ćeš da klisneš. A šta ću ja da radim sa mojim volovima?
Kapetan Radoslav prati jednoga podnarednika da ih vrati. — Drenica je ovo... Mogu lako da pripucaju puške. — Ko... Arnauti? — okrete se poručnik Branko.
Dalje nemamo više kud. — Zar Arnautima i Bugarima u ruke! Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama... O vama se vodi računa, ali o nama se niko ne stara — odgovara jedan pametno i otresito.
Već vidim i sam da ne mogu dobiti šta tražim. A nije im ni lako. Gotovo celokupna vojska jedne zemlje sručila se u Peć. Idem polako pored reke i mislim o tome.
Uza sve to, prebacio je Milan kuvar preko ramena još dva ćebeta i šatorsko krilo. I uvek je na čelu puka. — Eh, lako je njemu, taj se užirio i utovio u komandantovoj kujni, a nije ga bila memla kao nas — jada se jedan iz četvrte
„Da li ima majku?“ — pade mi iznenada na pamet. Naljutih se na samoga sebe što tuđu brigu vodim, kad ni meni nije lako. Ali ipak, ja sam vukao sobom jedno komordžijsko kljuse. Pa zašto ne bih popeo onoga vojnika na njega. Zastadoh.
Dok jednoga dana ne nagazim na jednu volovsku komandu. A imali su i magariće. Znam ja da magare ne lipsava tako lako, a konji svaki čas. A posle od konji se nema fajde, a volovi se jedu. I sproćom ti volovi, mi se lepo ishranismo.
— Šta misliš, pobratime, i ti si ih video? — obrati se Dušan Luki. — Tako... možda nešto malo veći. Ali daju se lako dresirati. Ja sam ih video u Krfu kako vuku kola. — Je li moguće, ljudi! — čudi se Sredoje. — Jest, bogati.
Ljudi sa strepnjom pomišljaju na tu neman, koja nas može lako presresti... Sunce zalazi, a talasi šumore, kao da nas mame. Prišli smo uz obalu.
Ratno iskustvo ih je tome naučilo. Oni su na sebi osetili prevrtljivost ratne sreće. Znaju dobro kako u ratu vrlo lako i brzo sve propada, čak i onda kada se najbolje zamislilo, kada se najbolje spremilo.
Petrović, Rastko - PESME
O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da je strašno umreti, I da li ću tako lako sreću podneti?
Do jutra je već stigao tamo lako Usred bitke, kad se kršio najžešći lom. Pod kišom kuršuma, pukovničku naredniku odnese zapovest: Napred, na juriš!
Vadite, gospodo, vi ništa ne jedete. Hvala, siti smo. Ovo je jelo vrlo lako; ta i sami kažete da ga rado jedete: kao slama je. Vadite, gospodo, jedite!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Možda je nekada bila u gornjem svetu? Možda zna put k njemu? Lako je ribama: plivajući stižu do površine! Ali, tek što udahnu kaplju vazduha i povratak je neizbežan.
Surova si koliko i lepa, Zlatokosa, ne verujem da ću je lako ispuniti. — Mladić je stajao uspravniji od jablana, a onda se naglas nasmeja. — Da se nisi od sopstvene želje uplašila?
Živ je, živcijat. Smeje se i vara, ako ima koga da prevari: silno je potomstvo izrodio, nije mu lako. ČAROBNA METLA Sve prljaviji bivao je grad, tugo crna!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ovo, ovo ti meni kaži: Zar ja na ovaj sveti i Božji dan, pa ovakav da sam?! ARSA Ama i meni nije lako! Ne znaš ti. Pored opštine i kuća mi puna. Te ovaj, te onaj došao. Mehandžija došao. Glavu uvio, ruke obesio.
Šantić, Aleksa - PESME
Iz ikonostasa Suh bršljan viri. Lako se talasa Izmirne pramen i blagoslov taji. Sva okađena miriše kô nam soba. Okolo žute lojane svijeće, Mi, djeca,
Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i šušte kô svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo, Kô da bi htjela zbrisati sjen tuge... I slušaj!
Nju plava jutra umivaju rosom, A vjetar trepti i lako mirisnim Češlja je krilom, i svilenom kosom Vihori dugo pod brezama lisnim.
Kako toplo šumi njen kraljevski veo Pun svitaljka jasnih, čeznuća i setâ, I zapinje lako za grane drvetâ I mak crven što se po stazama spleo. Kako li me grli i celuje milo!
Sama, u providnom velu Od srebrne magle, ona stoji tako Blijeda i tužna. I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I
Gdje srebrn talas o žal bije Jedan krupan labud čekô je i bdjeo; Lako, kô dah tihi što IZ palma vije, Na ustremljena mu ona sjede krila, I s njom labud krenu što je mogô prije...
uz pratnju leptira snježni' I tihi šum sa grana, Ti, draga, išla si meni Kô sreća pomrlih dana... Vjetar je mrsio lako Po tvome njedru vlas, A za tobom je stizô Grličin topli glas.
Sad polegoše i 'šenice jâre Pokrivaju ih vrsi uzdrhtani I, rosni, lako u zori se žare. I kosci kose, i dok vjetar rani Povija klasje, sa žilava vrata Mrse se, viju perčini im vrani.
Ne znam reći koliko sam U kovčegu snevô tako, Kad se prenuh a na grobu Kucanje se začu lako. ''Zar, Hajnriče, ustat nećeš? Večnog dana svetlost greje; Svi su mrtvi uskrsnuli, Čas radosti večne bije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On je stvoren da nadjunači i nadmudri. Ali je bezazlen, poverljiv, bez zadnje misli, neoprezan. Zato mu Janko lako na prevaru zadaje smrtonosnu ranu.
Ali kako da pomiri nesrećnu braću koja su se ljuto zavadila „oko vrana konja i sokola“? Oni su lako podelili očevinu, lako podelili državu, I to u doba koje nije bilo lako, u doba kad je turska sila sve rušila na svome
Ali kako da pomiri nesrećnu braću koja su se ljuto zavadila „oko vrana konja i sokola“? Oni su lako podelili očevinu, lako podelili državu, I to u doba koje nije bilo lako, u doba kad je turska sila sve rušila na svome putu, a posvađali su
Oni su lako podelili očevinu, lako podelili državu, I to u doba koje nije bilo lako, u doba kad je turska sila sve rušila na svome putu, a posvađali su se „da oko šta, veće ni oko šta“, — tako ih
jedno junačko dete je nejaki Stevan, koji je bio dovoljno hrabar da ukrade noževe, ali nije bio dovoljno snažan da njima lako preseče veze na rukama svoga oca Grujice Novakovića, koga su Turci svezali: Al' detetu nevolja golema: noži teški, a
Oni su u mnogo čemu veoma slični, ali u nekim detaljima ipak različiti. U to se može svako lako uveriti ako uporedi, na primer, opise junačkog ruha i oružja u pesmama: Ženidba Dušanova, Smrt vojvode Kajice, Ban
Patrokle upućuje ovakve reči ubijenom protivniku koji je nalik na ronca pao s bornih kola: Aj, veoma je brz, koliko lako se valja!
morsku, mnoge bi ljude on nahranio oštrige tražeć, iz lađe skačući brze, iako je nemirno more, kada se s kola zna da lako po polju valja. I među Trojcima, dakle, imade evo ronaca!
On se odmah laća kako sam kaže „tako zvanog metoda istorijsko–kulturne rekonstrukcije“, i veoma, lako odstranjuje sve dodatke i naslage kasnijih vremena, otkad je epska poezija sišla meću seljake, a utvrđuje prvobitne,
Veli se da je to skroz feudalna pesma: Marko prezire težak seljački posao, zameće kavgu i lako dolazi do blaga. Tako ova pesma može da se tumači samo u tom slučaju ako se posmatra van naše istorije, bez veze sa
ruku ispod međedine; oni misle bakračliju skida, al' on skida zlatna šestoperca, te udara Đakovicu Vuka: koliko ga lako udario, tri puta se Vuče premetnuo. Veli njemu Miloš Vojinović: „Toliki ti rodili grozdovi u pitomoj tvojoj Đakovici!
“ Pogleda ga Miloš poprijeko, udari ga rukom uz obraze: koliko ga lako udario, tri mu zuba u grlo sasuo. Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
školskog dana, đaci ugledali onako neispavanog, mrkog i zlovoljnog, nastao je bojažljiv šapat: — U-uh, s ovim neće biti lako. Bome ćemo se poželjeti naše dobre učiteljice Lane. — Vidi mu samo nosa, kao paprika.
Tako je sad mala družina, na veliko Jovančetovo zadovoljstvo, imala svog „Amerikanca“i svog „Rusa“. A zar je lako naći takvu hajdučku družinu?
Vidi Stric da s upornim Nikolicom nije lako izići nakraj, pa okreće drugi list: — Zbilja Nikolica, kud si ti to jutros pošao? — Pa tamo gdje se vi krijete.
I eto ti, stigni je sad! Stigni je! Lako je to bilo reći, ali zaista teško izvršiti, jer je Lunja kao krilata jurila pravo u Prokin gaj.
Na jedno pedeset koraka od logora Stric odabra jednu bukvu niske i vrlo guste krošnje na koju se lako moglo popeti. — Evo je! Tu nas neće naći ni sveti Pantelija. Nikolica odjednom zaprepašteno izbeči oči.
Nik je trezven, brzo radi i lako se odlučuje za svaki nov posao u logoru, a ćutljivi osjećajni Vanjka, na svaki njegov predlog najprije se zamisli, ali
— To će bar lako biti! — kliknu Đoko Potrk. — Lisina je puna paprati (bujadi). Ima je i suve, i trule, i sirove, pa kad se sve to
Da idu Stričevoj kući i da se propituju, to se za dana niko nije usuđivao, moglo bi se lako naletjeti na ustaše. Već pred samu noć Jovanče i Lunja stigoše s Lisine u selo i saznadoše za strašnu vijest: ne-
Najprije smo pomislili da su to nas opazili. —Ih, vas! — progunđa Stric prisluškujući iza žbuna. — Ne puca se tako lako za svakim.
— To si se dobro dosjetio — reče učiteljica. — Tamo nas bombarderi neće tako lako pronaći. Logor u Prokinu gaju ponovo oživje. Povazdan je po njemu bilo vike, trke, lupe i kuckanja.
— Ih, baš sam ja lud! — prebaci sam sebi Jovanče. — Kako se toga nijesam sjetio? Zaista, ovdje se lako može izgubiti put.
XVIII Stradanje svoje vojske i gubitak onolike municije u Prokinu gaju neprijatelj nije mogao tako lako prežaliti. Već sljedeći dan, poslije one borbe, nad selom Lipovom pojaviše se tri velika bombardera i počeše da kruže
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A za sitnije stvari utoliko mu je lakše bilo. Svaku nepravdu učinjenu kavurima on je lako, od šale, zalečio, samo kad se krenuo. Tek se digne do paše. Jave ga, a paša ga odmah pusti k sebi.
Ali hadži Zamfir je imao još jedno bogatstvo — imao je nešto što se ne može lako kupiti ni steći, nešto što sam bog daruje čoveku, pa zato to svaki čorbadžija i nema.
Nije se on navikao na takve stvari, nije bio činovnik, pa da je oguglao i da može tako lako progutati i svariti tu stvar kao drugi, civilizovani svet! Bio je besan.
No, uostalom, sve to izbegavanje nju je malo bunilo, a onima je malo pomoglo. jer Doka je uvek umela nekako lako i vešto da namiriše gde je dobro društvo, bilo po kakvom mirisu od pržene kafe, ili po zvuku od cvrčanja na tavici,
Sve ovo moralo se ispričati da vide čitaoci pred kakvim je ambisom vrlo lako mogao biti i naš junak Mane kujundžija. Po rešenju familijarnog veća, Jevda uze preda se jednoga dana sina Manču.
Ujede se za usnu jer joj se učini da će Mane još moći lako pomisliti da se ona za njim okrenula i njega da je gledala!...
No on je zadovoljan među njima, a oni ga, opet, paze i čest mu odaju (zovu ga panj-Beljac), i ne puštaju ga lako, baš i kad bi on sam hteo: što je on jedini konzervatorist među njima, i drugo: što im daje pare na čuvanje ili na zajam
jedino kroz kapidžik u komšijsku avliju ili preko sokaka što je umela i smela sama poći. Zato i nije bilo lako Mani; i prošlo je poviše vremena dok je mogao sresti i osloviti i reč-dve nasamo razgovarati s njom.
je bio dosetljivošću pobratima Mana i trljao je ruke i smejao se zadovoljno, uveren već unapred da će im sve lepo i lako ispasti za rukom. — Pobratime, — uzviknu Mitanče — u vatru, — u vatru, u vodu, — u vodu! Sas teb’ ću, pobratime!
Zatim, kako je odmah odvedena i ispitana u nekom selu kod popa Zipe (koji je već poznat kao čovek koji lako sudeluje u takvim avanturama, pa zato je jednako na epitimiji po manastirima, gde lepi balegom košnice ili trebi pasulj
Zone, za kojega su, opet, postojale dve verzije: jedna, da je poginuo, a druga, da je samo ranjen; po jednima, lako ranjen, a po drugima, teško, — tek što je živ; bori se s dušom i prokleo je, vele, ćerku, koja mu je tako zagorčala
Samo na ta tri mesta. Naravno da i to nije bilo lako. Nije bilo bez nekih tešoća, naročito kod našega sveta, koji je, na žalost, izostao iza Švajcaraca i Amerikanaca