Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lutao je od jednog do drugog grada po zemlji raškoj, pelješio lakoverne i opsenjivao budale. Čim bi negde namirisao neku nevolju, stvorio bi se odmah onde i nudio svoje usluge.
Kažu da sam ispod mantije poturio osušenu ovčiju kožu i da me trnje ne dotiče. Kažu: udobno leži Prohor, vara nas lakoverne, ali Bog koji je svuda i koji sve zna, vidi njegovu podvalu.