Afrika
Pod nekim slamnim hladnjakom, crnac udešava platno za slikanje: urođenički lan na ramu od akažua. Polunage devojke tucaju proso i kukuruz.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tabuisane biljke. Trudnica ne sme čupati lan, jer će detetu opadati kosa. Ona ne sme ni da drži voćke kad se kaleme jer ako se kalem ne primi, umreće joj dete.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tek sjajak lanen (anđeo li, cvet li?), kroz sveto runo (blažen, dušo, lan ti), u sabor-kolo s proplanka uplamti. U crkvi lipe lipov bog se svetli.
To budi oči odbeglih milina, u čiji lan se, preko ugaraka, lepota gluva survava iz mraka. Popodne svetli mudro, staroslavno, pod živom vodom s Božijega
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
117. Devojče, devojče, ne stoj sprama mene, Ne stoj sprama mene, izgoro za tebe, Izgoro za tebe kao lan za vodu. 118. Oj javore, moj rođeni brate!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje. A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san. Al opet, do kraja dana, Zagleda se u lica znana, I, očiju od nespavanja crvenih,
Nedelja miruje ko rosa na cvetu , I sve je blago kao polusan... Mačka zaspala na trotinetu; Nedelja svetla kao lan, Nedelja, najlepši dan na svetu. DANI Ponedeljak — seljak Pošao u Meljak.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Od njenog odela, prostog, ali novog, jake fute i debele joj košulje na prsima, zapahivao je miris na lan, konoplje i na one visoke planinske trave.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Narod je bio dužan za nju ne samo da kuluči i da argatuje nego i da seje ćeten (lan) i konoplju o svome trudu i kruhu.
(Žito kad raste) 411 — Što ima kapicu, a nije kupljena? (Žir) 412 — Što u ženskim rukama ime gubi? (Lan) 5 413 — Kad je voda tvrda? (Kad se smrzne) 414 — Ko ide na tavan bez lestava? (Dim) 415 — Koja vatra ne peče?
— kada se ko udari ili ubode, pa mu se rana „podljuti“ pozder — mesto pred seoskom kućom, gde se nabija kudelja i lan poklapan — pohlepan pometno gumno — gumno na kome se noću sastaju veštice popas — izgon ovaca na kratku pašu
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To bi radili celo veče. Starije žene sedele su na malim klupama duž zida; one su prele vunu, lan ili kudelju, šile ili vezle.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pod nekim slamnim hladnjakom, crnac udešava platno za slikanje: urođenički lan na ramu od akažua. Polunage devojke tucaju proso i kukuruz.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
AVAC 67 KROMPIR 67 KRUPNIK 68 KRUŠKA 68 KUKOLj 69 KUKUREK 70 KUKURUZ 70 KUKUTA 72 KUPINA 72 KUPUS 74 LAZARICA 74 LALA 75 LAN 75 LESKA 76 LIMUN 78 LINCURA 79 LIPA 79 LOVOR 81 LOZOVINA 81 LjUBIČICA 82 LjUTIĆ 82 MAJKINA
— U ovom smislu — kao apotropajon — treba protumačiti i običaj da se u zemlju gde će se sejati lan ili konoplja zabadaju tri pruta v. vezana crvenim svilenim končićima (SEZ, 17, 16).
(GZM, 18, 1906, 393). Za kudelju inače vezuju se slična verovanja koja i za lan, upor. SEZ, 31, 139 idd. KOPITNjAK Haѕelwurz (aѕarum europaeum).
jer nema mirisa (»Ti si, lalo, divna i prekrasna, Al̓ mirisa ni za lijek nemaš«, narodna pesma, Sofrić, 145). LAN Leіn (lіnum uѕіtatіѕѕіmum). Lan, ćeten. L. se često upotrebljuje pri vračanjima.
LAN Leіn (lіnum uѕіtatіѕѕіmum). Lan, ćeten. L. se često upotrebljuje pri vračanjima. Uoči Đurđevdana pomeša se laneno seme sa pepelom i posipa oko svoga
Kad devojka želi da ima mnogo prosilaca, poseje uoči Božića oko plota l. seme i tri puta kaže: »Ja sijem lan na Badnji dan, da me prose prosci svaki dan«... (BV, 11, 1896, 49).
(Vuk, Rječn., ѕ. v.). Inače jedna etiološka ‹skaska› o postanku gradine »Ćeteništa« (pod Vidojevicom, Podrinje) dovodi lan (postanak l.?) u vezu sa mitskom ličnošću i deposediranim božanstvom Trojanom.
), nosili su takođe l. haljine, upor. i »čoveka obučenog u laneno platno s opravom pisarskom« u Jezekilj, 9, 2. Kod Srba lan se ne sme uzimati ni u ruke preko Bele nedelje (SEZ, 19, 33) — a mi znamo da je to nedelja mrtvih; mrtvački pokrov
Ulogu l. preuzela je u životu konoplja, i za nju se uglavnom vezuju ista verovanja koja i za l. V. Čajkanović, Vuna i lan, SEZ, 31, 1924, 139 idd. LESKA Haѕelnuѕѕ (coryluѕ avellana). Leska; plod: lešnik. Reč je zajednička slovenska. L.
je dragi dragoj zadenuo lale za glavu (Vuk, Pjesme, 1, 315), reklo bi se da ovaj cvet ima ulogu u ljubavnom vračanju. Lan.
U jednoj našoj basmi protiv probadi u grudima kao da sama reč lan, koja se mnogo puta ponavlja, ima spasonosnu snagu: »Poseja̓ lan, lan na Vidovdan, Izniče lan, lan na Vidovdan...
našoj basmi protiv probadi u grudima kao da sama reč lan, koja se mnogo puta ponavlja, ima spasonosnu snagu: »Poseja̓ lan, lan na Vidovdan, Izniče lan, lan na Vidovdan...