Jakšić, Đura - PROZA
On ih ozbiljno posmatraše: izgledalo je kao i da se ne raduje svome oslobođenju. — Zašto li sam ja ove lance vukao?... — pitaše sam sebe... — Je li to nagrada poštenome životu?... Mučenje, batine, lanci, robija i vešala...
Radičević, Branko - PESME
MALOG EPOSA) Neverni Vuk je Srbiju izdao, Na Kosovu je njezin soko pao, I Srbijanca junačke su noge Sužanstva lance vukle gode mloge.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Čak i vlastito ime, godina rođenja, roditelji — sve se pretvorilo u bezdušne lance i kvake koje te sapinju i vuku nekud u tijesnu bezdan zatvora, punu tame i bezimenih strahota.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
se tamo kao konspiratori protivu narodnih sloboda; utrkivaćete se ko će više i boljih predloga izneti da skujete lance i da okivate slobodan narod! Jok!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Karađorđu besmrtnome, sve prepone na put bjehu, k cilju dospje velikome: diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz mrtvijeh Srba dozva, dunu život srpskoj duši.
Što uteče ispod sablje turske, što na vjeru pravu ne pohuli, što se ne hće u lance vezati, To se zbježa u ove planine da ginemo i krv prolivamo, da junački amanet čuvamo, divno ime i svetu svobodu.
Pandurović, Sima - PESME
Jer mi smo davno, verna draga, — je li? — Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove i boje, — Lance života što zveče i stežu, – Jer mi smo, možda, sami tako hteli, Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.
Prelili smo čašu očajanja punu, I skupljenim besom petvekovnog gneva Raskovali tvrde i čelične lance; Napunili zemlju srcima što trunu Za gaženu prošlost o kojoj se peva, I pojili krvlju ravnice i klance.
Ja osećam radost snage, radost moći; Osećam da sam, u to mrtvo doba, Čedo moćnih snóva, vidovite noći, I da skidam lance tužnog dnevnog roba.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jer mi smo davno, verna draga - je li? Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove, i boje, Lance života što zveče i stežu; Jer mi smo možda sami tako hteli Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.
Mi verujemo! i stisnutih pesti, Sa ruku naših lance ćemo stresti! V. Petrović CLXVII ZAROBLjENOJ BRAĆI Stari snovi naši nisu bili varka: Na Srpskome Jugu nema više
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
tada legioni u okove teške i plačevne sve nas listom okovaše jako, na šar mračni neobdjelan neki nas baciše, da lance nosimo, đe blaženstva spomen iščezava, đe mračnošću sfera uzbunjena!
nemira nemirni se njihovi duhovi u okove blatne tjelesine jedan vijek osuđuju kratki; neka oni črez judol plačevnu lance teške s burama nemira u stenjanju prenesu gorkome; neka svoju nepostojnost grdnu sa prokletstvom tamo oplakuju u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je kroz hodnik i dvorište pa kratkom nekom ulicom, sve pored visokog zida s mukom povlačeći noge u okovima, čije je lance pridržavao levom otečenom rukom, izašao pred islednika.
ali da gazim, da gledam pravo, daleko, u sunce, unedogled, da široko, eto samo to, da široko otvorim oči, da iskidam lance, da se oslobodim, da budem jak, prkosan, strašan drugima, kao zver strašan drugima...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Drugi imaju bar svoje lance. Ti nemaš ni to.) Nisu izostale ni varijacije na temu žrtva. — Žrtva! Umjetnost i žrtva.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Imô si srca, imô osećanja, Uz koje sreća nikad ne prianja. I prva reč’ca beše sa tvog trona: „Skidajte lance s dvaest miliona!
Ne daj svetlost da se spusti u mračno mestance, Razbi kovčeg, kao što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Badava snage tvrdi mišići! Badava srce Obilićevo! Uzalud stida trazi rumeni Što, slušajući lance robovske, U obraz jure kao bujica, A posle opet natrag u srce; Al’ onde svaki damar zastaje: Obrazi bledi, ruke
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Genija naroda u mirnom sanu ubija, Teške lance kuje i mladom i starome; Tamo bogatu jesen gazi, a onde dične Pametnike, slave naroda večne ruši. Ne pazi sveto!
Hoćeš slobodu? Naći ćeš u grobu. Grob skida lance dugosužnom robu, Ćuti nasilnik, nit’ oružje zveči Prava da gnječi. Tražiš jednakost? Ta pod zemljom vlada.
Već pogibe hrabri Veljko, desno pade krilo, Ustava se provalila, burja prodre silno. Jauk se čuje, Vrag lance kuje Serbiji.
Lazarevog carstva burnom stanju, Gde razuzdane strasti mnogih zala, U ličnoj borbi i hudom neznanju, Slobodu ruše, a lance vazala I ropstva kuju, da na trulom panju Svog licemerstva goje roj kabala, Dogodila se j’ na dan Vidovdana Na
Bojić, Milutin - PESME
Kuda iz tamnice sa sedmoro brava? Kuda, dok nas Minos u lance ne sputa? Iznad naših glava leden vetar briše; Zalud naša dleta i napori dugi: Ni rušiti ništa mi nemamo više, i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On je stanovao u grobovima, niko ga više nije mogao ni lancima svezati. Često su ga stavljali u okove i lance i on bi uvek rastrgao lance i okove izlomio. Niko ga nije mogao ukrotiti.
Često su ga stavljali u okove i lance i on bi uvek rastrgao lance i okove izlomio. Niko ga nije mogao ukrotiti. On bi neprekidno − noću i danju − boravio u grobovima gde je vikao i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Josif stade mučno da oseća lance nasleđa i porekla, uze odjedared da rastura i uništava bezdušno sve stvari koje su značile lanac generacije, ukorenjene
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tako je i sa njima. Kad počnu i oni da bacaju ove stvari, kad budemo videli lance i budilnike pokraj puta, onda će to tek biti znak da se i mi ozbiljno zamislimo.
A i ne zanima nas, jer svaki ide pognute glave i gleda ispred sebe. Voda, voda, voda... Onda blato, i kao da vučemo lance na nogama. Noge su nam utrnule, telo malaksalo, osećanja zamrla, a pogled prazan i turoban. — Ovo je provokacija!
Petrović, Rastko - PESME
Ko dići kotve, Ko prekinuti lance, za velike polaze? Zato smo čekićima razbijali svoje mišićne palube, Zato smo britvama kidali užad živu za krvi; Pod