Jakšić, Đura - PROZA
„Kakva muka, brat-Obrade (ocu mi beše ime Obrad), kakva muka, čoveče? Samo daj, bože, zdravlje, a lasno ćemo za to!... Ta kad smo pobedili Madžare na toliko mesta, pa kad je ono Bašahid goreo... He!...
Obradović, Dositej - BASNE
Podobne su vozduhu i vodi, koje, zato što se svud i lasno imati mogu, ne čine se ot kakve cene, a u samoj vešti najnužnije su i najpoleznije na svetu.
Kako je lisici bilo na to ozdo gledajući, svak sebi lasno predstaviti može. Da od kog dpygoga to strada, ne bi joj ni po žalosti bilo, no od prijatelja i komšije svoga!
dočekala, kako je s njima pred orlovim očima o hrast udarala, srce iz njih jošt živih čupala i proždirala, — svak to lasno pogoditi može. Naravoučenije „Ne drži se s kim se nisi kadar počupati”, veli jedna stara poslovica.
Pukne glas i svuda se pronese pa se oni strašni i na glasu lav s dušom muči i da je pri koncu. Ko što želi, to lasno veruje: mloga životinja, jedno drugo ne čekajući, navali koje će pre, pod imenem poseštenija, izdisanjem lava svoje oči
Naravoučenije Svak će sebi vrlo lasno u ovoj basni nauku naći. Ljudi pakosni i nepravedni što ne mogu s silom i snagom, to s hitrostiju, lukavstvom i s
Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute. „Nek ćute”, lasno je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome prolazeći noćom pokraj groblja na
Namere se zajedno na jedno debelo jelenče, koje, jedan s jedne strane a drugi s druge, lasno uhvate i ubiju. Da ga razdele na polak?
8 Lav i zec Lav, tražeći što za ručak, upazi zdrava zeca u međi zaspata. Mogaše ga lasno spačati, no videći podalje jelena, pusti se za njim. Zec se probudi i pobegne, a jelen uteče.
” Naravoučenije Ne valja lasno verovati što jedan čovek ili narod o sebi govori i piše, jer svak sebe opisuje kako lepše zna i može.
Dobronaravan i pravoserdečan čovek lasno veruje, al' se lasno i prevari, pak ako je u malenoj vešti, nek ide. Bolje se kadgod i prevariti nego za svaku
Dobronaravan i pravoserdečan čovek lasno veruje, al' se lasno i prevari, pak ako je u malenoj vešti, nek ide. Bolje se kadgod i prevariti nego za svaku bezdelicu i bagatelu
Kad se obače do česti ili kakove nibud važne vešti tiče, niko pametan neće drugomu za zlo primiti što se lasno u što ne upušta dok zdravo ne rasudi i sve okresnosti posla dobro ne pozna.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To se dobro zna: da su beogradski Turci hoteli mir s nama, oni bi mogli i sami lasno dahije potući, jerbo je više mnogo Turaka erlija nego dahija; no to je nagovorom dahija bilo, da samo prevare i unutra
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Golem je zijanćar — reče Đura — pa mu valja podobru udariti. Ako bude golema, lasno je pokratiti... A otkle ti s tim vrećama? — Ta odnesoh onom ugursuzu potru.
Vala da mi hoće pasti šaka da mu vratim zajam — voleo bih nego bogzna šta!... — A ne brini se, može ti lasno i pasti — reći će Spasoje.
Svak će te drage volje uzeti u kuću — Boga mi jes' — prihvati Golub — valjanu čoveku lasno je naći i najma i rada. — Tako se i ja nadam — odgovori Sreja.
Kod njega će ti biti dobro. — Ta ono dobar je domaćin — odgovori Sreja malo premišljajući — ali dok vidim... lasno ćemo. — Šta da vidiš? Ako 'oćeš, on će te uzeti, samo da mu ja reknem. Bićeš kao u svojoj kući. — Jes'! jes'!
Eto, nisam još li sa Stanojem raskrstio. — Ne mari to. Eto ti Đurđevadne prekosutra, lasno ćemo raskrstiti. Sa mnom mo'š i sad ugoditi. — I bolje ranije da prebrineš brigu — primeti Vidak.
Samo kako bi? — Lasno, brate — upade u reč Jovan — iskopati ga, pa odneti u atar paštrićki, te ukopati gde se i našlo.
Pročita Živan kmetovo pismo i zamisli se. Šta će sad da radi? Da je kakva sitnija i običnija stvar — lasno bi; ali eto kmet javlja da su ljudi uhvatili u Kosmaju divljeg čoveka! A divlji čovek, bome, nije sitnica.
— Ama, pogledaj ga, molim ts! Koja bi pošla za njega? — More, lasno je njega malo ugladiti i spremiti za đuvegiju — reče pop vrlo polako da ne čuje Vuja, pa prišanu poši već na uvo: —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turčin samo sleže ramenima... Sve zaćuta. Svaki je premišljao svoje misli... Nikome ne beše baš lasno na duši. Kruška se ozbiljno zamislio.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zalud mu je — nije san guber, pa kad hoćeš da ga navučeš na glavu. I namestiše Anoci da spava. Jes', al' nije tako lasno zaspati, kao što je mislila! Što nikad nije bilo, to ona sad oseti samoću!
Anoka zahiće vrgom i đeda celu kovu ispljuska po licu i po glavi. Obriši me! Anoka rasplete kosu i stade ga sušiti. Lasno je vodu obrisati, ali su slabe oči u starca, i suze kaplju bez prestanka.
Nema tu ništa od škole! Vladika se malo iskašlja — Lasno je — veli — za novce, tek ako ti pristaješ. Sve ćemo to lijepo namjestiti.
Pričao je kako u toj kući ima mnogo koješta, da ni deseto ne znaš čemu je i zašto je, i kako se čovjek može lasno obrukati ako dobro ne pazi. Tako on, veli, i ne gleda, već pljucka ispred sebe.
— Eh, kad biste vi imali nešto samo jedan ovakav kor kao mi, lasno biste vi svršili s Turskom! Meni bi i suviše: — Kad biste vi znali srpsku vojsku i njena dela, vi biste se stideli
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Aha! Aha! „Ti, dugonjo!“ kaže, „gledaj šta ćeš i kako ćeš. Meni se čini“, kaže, „da put koji nam prednjači, lasno možemo preći – ako pređeš i ti, preko dva-tri potoka, pre nego što budu nabujali.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča nije rado bio kod kuće, pa kad se jedared na put krenuo, nije se lasno vraćao. Osobito je voleo biti u Poljskoj, jer su ga poljski šljahteci zbog njegova lakrdisanja voleli.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovo ritualno kupanje znači: „Kao što se iverje lasno odvojilo od stubova, tako da se lako odvoje (rode) deca od žene.“¹² Ako žena teško rađa, veruje se u Bosni, treba joj
429) — Đe su danci tu su i lijeci (dok čoek još ima dana da živi, lasno mu je lijek naći). (Vuk, br. 1247) — Bog sreću dijeli, a aščija čorbu. (Vuk, br.
Matavulj, Simo - USKOK
— Poznade me, kneže Drago?! — pita Primorac, sjetnim izrazom i lica i glasa. — Ne zaboravljaju se lasno taki, kneže Marko — povrnu Njeguš, takođe sjetno.
Znam samo e te je viteška nevolja prignala da bježiš u ove naše jadne krševe! Lasno ti neće biti, sinko, ali, božja ti vjera, bojati se nećeš nikoga, osim boga, niti će ti ko zapovijedati!
Krcun, vidjev da je sve to Janku zagonetno, dodade: — Dugačka je to priča, te nije lasno sve razabrati, a imaćeš kad!...
“... Grješni Labud bješe sav crven kao rak i krupne kapi znoja izbiše mu po licu. Najzad baci palicu i viknu: — Lasno je ovako, ali kad bi se baš dobro ražljutio, kad bih kidisao, ne vjerujem da bi mu što pomogla njegova velika vještina!
Pošto knez otide, Savo će: — Čitate li vi srpski? — Čitam, ali pisati ne umijem! — Naučićete lasno! Muka je to što je jezik u našim knjigama više ruski nego naš ovaj obični, kako narod govori!
— Ali na konju, da bog sačuva! — doda onaj što je guslao. — E, moj đetiću, onome što je na konju lasno je i sići! — reče đakon. Vladika ustade, a za njim svi.
I lasno podijeliše ono kućerka, ono dvorišta, nješto gaja, nješto zemlje i stoke. Kad sve to bi gotovo, stariji se sjeti da obojic
— A-nu sjedi malo, Markiša! Nama već nije prešno! Ako krene potoč, mi ćemo lasno s mrtvijem, glavu mu, zanago, nećemo ostaviti Nikšićima! Dakle, Janko posječe Islam-bega, je li? — Jest!
Pa da ti pravo kažem i sada me srce boli kad o njoj mislim, jer nijesu to godine kad je lasno udovati pored nas ohronulijeh!... Dakle, što bismo mi? Ko bi nas pripazio ono malo dana što nam ostaje?
Radičević, Branko - PESME
Kad bi Bože udelio Meni jedna krila, Kad bi Boga dao oko Mene tako jasno Da po svetu naširoko Sve je vidim lasno; A da vidim de najviše Grožđa svakojaka, De smokava i suviše Ti krasni bresaka.
Ime Pegaz, a kljusina jaka, Na rameni do dva krila laka, Kljuse, brate, naočito, krasno, I štaviše, dobaviti lasno: Samo valja pozvat Apolona Il' deklicu kakvu s Elikona, Samo vikni, pa tek što s' umukô, Leti Pegaz, jer mora ma
vrnut mogâ Do onoga časa zlosretnoga Kad je prvom divnu ugledao, Čini mu se: bi je pregoreo — Bi zacelo, i mogâ bi lasno — Ali sada — sad je veće kasno.
45. Tek sad mi duši ono bija jasno Na izvoru što srce tek ćuta, U kući ja razumeo sam lasno Da onda nju mi zgubi smrti kruta; Tek sada znado, ali zdravo kasno, O čemu dosta mislio sam puta, No da sam znao
Jednom junak sat prodade, Uspomenu materinu, Al' što znade, kad morade, Treba zlatu na aljinu; Al' joj ne bi bilo lasno, No moljaše tako krasno. 89.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
A koliko je lasno na svom jeziku naučiti čitati! Kome li neće se militi, malo | truda preduzeti za naučiti čitati, čitajući što pametno
Kome li neće se militi, malo | truda preduzeti za naučiti čitati, čitajući što pametno i razumno i vrlo lasno razumevajući ono što čita?
— — — Nek nauče — — — to je lasno reći, ali nije učiniti. Koliko je oni(h) koji imadu vreme i sposob za naučiti stari književni jezik? Vrlo malo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ja ću ih doneti Vama (koje u glavi, koje napisanih) nekoliko za primjer; pak ako Vam se dopadnu, lasno ćemo ih i više dobiti« (Vukovo pismo iz Karlovaca od 8/20 aprila 1815).
digne jedan veliki kamen, ali ga nikako ne može dignuti, dok ne natrpa na njega mnogo maloga kamenja, pa onda digne vrlo lasno i nosi kud god hoće.
Onda konj pod čovekom zarže. Konj veli kobili: „Hajde, brže, što si ostala!“ A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
Pošto one otidu u crkvu, đevojka sirota stane plakati govoreći u sebi: „Za ručak mi nije brige, lasno ću ga zgotoviti, ali ko će toliko proso pokupiti!
Mujo se iznajprije stane moliti za oproštenje, a kad vidi da mu ništa ne pomaže, onda rekne caru: — Kad si naumio, lasno ćeš me pogubiti; nego te molim da učiniš jednu milost prije nego me pogubiš, da nađeš u tvome carstvu tri čovjeka:
— Dokle kukavica ne zakuka, — odgovori Ćosa. — Pa dobro, sinko, lasno ćemo ga se kurtalisati. Idem ja da se popnem na onu veliku krušku, pa da zakukam kao kukavica, a ti njega probudi pa mu
Daj, pope, ruku!“ i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i utoliko se utopi. — Znam ja, kukava kukavica, — reče popadija — da je tako.
— To je lasno, — poviče najstariji od družine — polovica nas hajdemo za njim u poćeru da ga uhvatimo, a polovica neka uberu dobar
Ne ošteti mi radnju! — Ali je to sve lasno i boš; kuda ćemo s njime, jer u selu neće moći stanuti? Upita ga Laž: — A, pobogu brate, što vam hoće toliki kazan?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Svašta se sad piše, svašta se može i govoriti, ali treba otići tamo, pa se uvjeriti. Neradeni mogu biti lasno kod velikog bogatstva i toliki mašina.
ALEKSA: Ćuti, Mito, dobro će biti; nagovori samo tvoj trbu da se jošt malo pretrpi. MITA: Da, da se pretrpi! Lasno je tebi kad si se nagruvao upreko i uzduž. ALEKSA: Nisam ni okusio, veruj mi, pa opet trpim; trpi i ti malo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kaju, ona mu je — veli — jednako u pameti, on zna da ona nema para, niti on to traži, njemu treba samo dobar drug, a lasno će se steći samo kad se hoće.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ČASTI 131 O SREĆI 135 O VREMENU 137 O SMRTI 139 O SUDBINI 141 O BOGU 142 O RAZNOM 144 B) STIHOVANE 148 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) 149 2) ŠTA JE TEŠKO 151 3) ŠTA JE BOLjE 154 4) ŠTA JE ZLO 155 5) ŠTA JE NAJGORE 156 6) RAZNO 157 V) DIJALOŠKE 164 G)
Kroz plot tkato, kocem sabijato. Kuni mi kuću đe stoji (reče se u šali onome, koji se žali da ga zub boli). Lasno je tebe, al’ je teško poštenom čoveku. Mogao si za te pare i novo kupiti!
— U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi. — Zlu se ukloni, dobru se pokloni. — Teško je dobro videti, a lasno ga je poznati. — Ne bi bilo dobro, da je uvek dobro. — Dobro se ne pozna, dok se ne izgubi.
— Dobro se drvo na pola cepa. — Gdje nije dobrijeh, tu nema ni dobra. — Čija bolja toga i starija. — Lasno je dobru uz dobra biti. — Dobro na dobro, rđa na starinu. — Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali.
— Tuđa koza puna loja. — Tuđa koka ćureća jaja nosi. — U tuđoj ruci uvek komad veći. — Lasno se vjeruje što god se želi. — Što je žuđeno, sveto je i posvećeno. — Ko hoće veće, izgubi (i ono) iz vreće.
— Obraz pred obraz. — Sa obrazom nije ništa pomešano. — Ko hoće časno, ne može (neće) lasno. — Ko druge sramoti, sebe ne časti. — Ko se od svoga obraza ne stidi, tojage se ne boji.
— Hvala narodska od danas do sutra. — Što đavo ne zna, pita ženu. B) STIHOVANE 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) Lako ti je bez tojage proći Kroza selo u kom pasa nema. Lako ti je trošit’ bogatome I jačemu bit’ se s nejačijem.
Lako ti je trošit’ bogatome I jačemu bit’ se s nejačijem. Lasno, ti je agi begovati, Mladim momcim’ igru zametati! Lasno ti je živjeti Turčinu Uz kadiju i sirotu raju!
Lasno, ti je agi begovati, Mladim momcim’ igru zametati! Lasno ti je živjeti Turčinu Uz kadiju i sirotu raju! Lasno ti je pjanu zapjevati, I žalosnoj majci zakukati, I
Lasno, ti je agi begovati, Mladim momcim’ igru zametati! Lasno ti je živjeti Turčinu Uz kadiju i sirotu raju! Lasno ti je pjanu zapjevati, I žalosnoj majci zakukati, I strašljivoj kuci zalajati, Udovici sesti do bećara, A đevojci
zakukati, I strašljivoj kuci zalajati, Udovici sesti do bećara, A đevojci poiskati para, A udovcu uzet’ pušćenicu! Lasno ti je plandovati ovci A janjcima igrat’ na livadi! Lasno ti je popu popovati, A zenđilu knezu kneževati.
Lasno ti je plandovati ovci A janjcima igrat’ na livadi! Lasno ti je popu popovati, A zenđilu knezu kneževati. Lasno ti je ranu pozlediti, Samohranu majku ucveliti!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda konj pod čovekom zaъrže: konj veli kobili: „Hajde brže! što si ostala!” A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
kad staneš provati jednu po jednu od ovijeh haljina, ne ću niko kod nas da bude, nego nas dvoje; pa ako ti valjaše, lasno ćemo se pogoditi, ako li ne valjaše, ondar ih nikomu ne ću kazivati nego ću ih dohraniti svojoj nevjesti.
” Pošto one otidu u crkvu, đevojka sirota stane plakati govoreći u sebi: „Za ručak mi nije brige, lasno ću ga zgotoviti, ali ko će toliko proso pokupiti!
” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti, kad ih vodi za uzlicu?” A on mu reče: „Lasno ćemo ih ukrasti, pusti ti mene.
” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti vola ispred čoeka?” A on reče: „Lasno ćemo ukrasti. No pođi na oni kamen pa sjedi i viči jednako: „„čudim se,”” pa kad on dođe k tebi da te pita čemu se
“ Odgovori joj ona: „Ne, za Boga tako! ti si mene oživljela, i ja sam tebe dužna do smrti ljubiti, a lasno ćemo življeti: ja ću prodavati moje zlatne kose pa i sebe i tebe hraniti, a kad sve kose prodam, ondar ću travu po gori
Na onu jamu on ruke uvuče lasno u slanicu, ali ih zajedno, još pune soli, ni po što nije mogao napolje izvući, i tako mučeći se oko toga i natežući,
daj pope ruku!“ i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i u toliko se utopi. „Znam ja kukava kukavica“ reče popadija „da je tako, ma da ste mu
Mujo se iznajprije stane moliti za oproštenje, a kad vidi, da mu ništa ne pomaže, onda rekne caru: „Kad si naumio, lasno ćeš me pogubiti; nego te molim, da učiniš jednu milost prije nego me pogubiš: da nađeš u tvome carstvu tri čovjeka:
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dete razmaženo lasno biva ćudovito, iz šta se rađa samovoljstvo, tvrdoglavstvo, upornost, nepokornost, sujetno visokoumije i luda gordost I
Meni je vrlo lasno bilo naizust učiti i tako za dve | godine dana znao sam napamet ne samo katihisis no i različne druge rukopisne vešti
” Svak lasno može poznati kakav je ovi savet bio, kako ga i sam sad poznajem; no onda ko će ludu dati pamet? Moja glava, napunjena
” — viknuo sam — „a blažena turska zemlja gdi ima taki[h] pustinja koje ljudi sa svoji gresi ne skvrne; tu ti se čovek lasno može posvetiti! Valjada je bog tu zemlju blagoslovio, te samo u njoj ima pustinja.
Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti, preliti i preobraziti. Črez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe; onda se hoće mnogo truda za pretopiti
produžavati odveć besedu šta su u prvo vreme bili monasi, šta su vremenom postali, šta li bi valjalo da su, mogli ste lasno poznati; a šta su danas u naše vreme, nije potreba govoriti. Svi vidimo. Eto, vidite oca N. iz manastira N.
Mlad čovek, blagodaran bogu i roditeljem, lasno će i radosno primiti na njivu srca svoga semena najkrasniji[h] i najblagorodniji[h] dobrodetelji.
Iz ovoga, dakle, ljubimi moj, možete lasno poznati s kolikom radostiju ja ću vaše zaktevanje udovoljstvovati, i namesto što bi vi meni za to, kako vi velite,
„Za Gavrila je lakše. On nekoliko i nemački zna, a službu ’oće; to lasno može naći gdi mu drago. A za tebe“, veli mi, „najbolje bi bilo da gdi školu držiš; za dve ili tri godine možeš steći
Dobro za me što sam pri Kninu nekoliko [i]talijanski naučio bio; ovo mi je lasno bilo za veliko podobije ovoga jezika s vlaškim, te sam se mogao s kapetanom korablja i s nekima od korabljenikov
U ovakom milom društvu, u četiri pet-meseci mogao sam lasno besediti; a kako polučim lasnost u prostom jeziku, jelinski mi je bilo vrlo udobno.
Ovakovi su bili Jerotejevi učenici; i lasno je verovati da za 45 godina svojega učiteljstva mnogo je dobra učinio. A kad su Greci pod ljutim udručenijem to kadri
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda konj pod čovekom zarže. Konj veli kobili: — Hajde brže! Što si ostala? A kobila odgovara: — Lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.
kćeri, reče ona — carev sin i Oštar Dan idu tražiti jednoga kralja kćer, ali neće je naći; jer da znadu što ne znadu, lasno bi je našli.
— Jest, kćeri, carev sin i Oštar Dan traže kraljevu kćer, ali teško da je nađu; jer da znadu što ne znadu lasno bi je našli.
Pošto one otidu u crkvu, đevojka sirota stane plakati govoreći u sebi: „Za ručak mi nije brige, lasno ću ga zgotoviti, ali ko će toliko proso pokupiti!
Mujo se iznajprije stane moliti za oproštenje, a kad vidi da mu ništa ne pomaže, onda rekne caru: — Kad si naumio, lasno ćeš me pogubiti; nego te molim da učiniš jednu milost prije nego me pogubiš: da nađeš u tvome carstvu tri čovjeka:
Be, i dedo se sada nađe u čudu, nije lasno onolikoga sina izgubiti! Taman oni o tome jadu i belaju, dok telal navede dijete vičući: „Pedeset ćesa!
— E ludo moja, pa to je lasno, — reče mu devojka. — Ti imaš toliki mal, a ne umeš da se pomogneš. Ja ću da te naučim.
— Pa, bolan, što ih ne bijete, nego ih trpite? — Bogme, efendija, nije lasno hajduka nadvladati, nego od straha, kad ga koji mirni i pošteni, ovako kao ja, srete na putu, ovako mu se pokloni i
na leđima nekoliko oka kukuruza doma, pa od truda, zime, a može biti i od gladi zapjeva iza glasa da se razabere: Lasno li je pjanu zapjevati, a sirotnoj majci zaplakati, mladu momku poljubit đevojku.
Daj, pope, ruku!“ I on mogaše lasno dati, tek da hoćaše, ma ne dade i utoliko se utopi. — Znam ja, kukava kukavica, — reče popadija — da je tako.
Jedan od ovih hajduka povrati se krijući družine k slijepcu, govoreći mu: — Daj, Vlaše, te opanke, ti ćeš lasno druge isprositi, a ja sam gotovo bez mojijeh ostanuo.
Iziđe Francuz, i car zovne Nasradina, pa ga pohvali i upita ga kako pogodi Francuzu misli. — Hm, vrlo lasno, — veli Nasradin.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vi velite: Svladaj tugu Za jedincem svojim milim. Oh, lasno je mudar biti, Lasno j’ tešit’, svetovati; Ali ljudi, Boga radi, Zar ne znate šta je mati!
Vi velite: Svladaj tugu Za jedincem svojim milim. Oh, lasno je mudar biti, Lasno j’ tešit’, svetovati; Ali ljudi, Boga radi, Zar ne znate šta je mati!
Digoh ruku pa rukavom Zbrisah posô ceo. „Oprosti mi, mladi brate, Veruj, nisam hteo. Lasno j’ tebi novom bojom Ponoviti rad, Naslikati takav isti, I još lepši „Nad“. Platnu dajem ono čim se Grudi preliše.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Crnogorčevo lice opet dobi blag, osmenut izraz. — Lasno ću ja to! Pametnoj glavi i jedno oko dosta. — On se tužno osmenu polovinom usana.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć. XLV Crna noći, lasno ti je proći, Bela zoro, lasno ti je doći, Lasno j’ suncu prosijati granje, Kad ne znaju šta je milovanje.
Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć. XLV Crna noći, lasno ti je proći, Bela zoro, lasno ti je doći, Lasno j’ suncu prosijati granje, Kad ne znaju šta je milovanje.
XLV Crna noći, lasno ti je proći, Bela zoro, lasno ti je doći, Lasno j’ suncu prosijati granje, Kad ne znaju šta je milovanje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Za to lasno! No druga se na me četa sprema: Žene ištu da dam uzrok — ispričanja nema! — Da dam uzrok zašto svaka ljubvi mi pripjeva,
Ako l’ tkogod upіta, Dušo moja, za me, A ti reci: „Nіje ga Vid’lo moje oko.” Cuvaj ѕe. ne daj se Lasno prevarіtі. Nevjerno, nestalno Jeste vrіeme sada.
Ako tebe tko zovne Da ti ѕ njіme igraš, Rak ti ruku zaišće, A ti ruke ne daj! Čuvaj se, ne daj se Lasno prevariti, Nevjerno, nestalno Jeste vrieme sada.
Ak’ uzmoraš pjevati I vesela biti, Bud’ vesela i pjevaj, Al’ na mene misli! Čuvaj se, ne daj se Lasno prevariti, Nevjerno, nestalno Jeste vrieme sada.
Ljubit ako pojde se I red na te dojde, Ljubit možeš slobodno, Samo misli na me. Čuvaj se, ne daj se Lasno prevariti, Nevjerno, nestalno Jeste vrieme sada.
Dakle, drago srdašce, Sa mnom ti uživaj, Rak u zdravlju u vieke Vazda mi pribivaj. Čuvaj se, ne daj se Lasno prevariti, Nevjerno, nestalno Jeste vrieme sada.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Otud ćemo dakle mi lasno moći vući što god nam k delu nužno bude, a pri tom ćemo pri svakoj prilici uzvikivati da je naše sočinenije original,
Naravno se morala jako vozbuditi čujući bedu Romanovu i predstavljajući sebi da je on kao mlad vrlo lasno pokliznuti mogao, i da njegova pogreška nije nikakva druga, osim što je dobar junak.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Naši predi su vekovima razmišljali o tome kako gavran i vuk razlikuju ljudsku od životinjske krvi: Lasno ti je krvcu poznavati: ak' udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je,
sva će se vojska poplašiti, već ovako našem knezu kaži: ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo. jera nije vojska od majdana.
feudalaca Kravcov navodi ove reči Miloša Obilića: Ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo; jera nije vojska od majdana, već sve stare hodže i hadžije, zanatlije i mlade ćardžije, koji boja ni
Veli njemu Miloš Vojinović: „Čuvaj, care, ti gospodstva tvoga! Ako mene do nevolje bude, ja ću lasno koplje okrenuti; ako li mi ne bude nevolje, doneti ga mogu i ovako“. Pa otide niz polje leđansko.
do tri glave: iz jedne mu modar plamen bije, a iz druge ladan vjetar duva; kad dva vjetra iz glava iziđu, Balačka je lasno pogubiti. Već vi id'te, vodite đevojku, ja ću ovđe čekati Balačka, ne bih li ga kako ustavio“.
knjiga ljubi Momčilovoj, knjigu gleda ljuba Momčilova, onu gleda, drugu sitnu piše: ,,Gospodine, kralju Vukašine, nije lasno izdati Momčila, ni izdati, niti otrovati: u Momčila sestra Jevrosima, gotovi mu to gospodsko jelo, prije njega jelo
vojvoda Momčilo, mudar bješe, al' se prevario, svojoj njubi tako besjedio: „Vidosava, vjerna moja ljubo, za to ću te lasno utješiti, ti ćeš lasno viđet čilu krila: kada prvi zaljevaju p'jevci, ti otidi u nove ahare: tad će čile popuštiti
bješe, al' se prevario, svojoj njubi tako besjedio: „Vidosava, vjerna moja ljubo, za to ću te lasno utješiti, ti ćeš lasno viđet čilu krila: kada prvi zaljevaju p'jevci, ti otidi u nove ahare: tad će čile popuštiti krila, tad mu možeš krila
onoga stara Jug-Bogdana, milu seju devet Jugovića, baš Milicu, milu mljezinicu; no se Jugu pomenut ne smije, nije lasno njemu pomenuti, jer je Bogdan roda gospodskoga, neće dati za slugu đevojku. No ču li me, vjeran slugo Lazo!
“ Veli njima stari Jug Bogdane: „Đeco moja, devet Jugovića, ja ću lasno piti kupu vina, nego mislim, moja đeco draga, čime ću ja darivati Laza“.
Jugu vele devet Jugovića: „Lasno ćeš ga darivati, babo: u nas dosta konja i sokola, u nas dosta pera i kalpaka“. Tad govori silan car Stjepane: „Ima
Nek šurevi bidu u nevolji, el sam, taste, mogu poginuti; kod šureva neću poginuti, jali rane lasno dopanuti“. Kad to začu stari Jug Bogdane, planu Juže kako oganj živi, Strahin-banu zetu progovara: „Strahin-bane, ti
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
LOVCI ADOVI Po okruglomu kolu ovoga sveta, kojeno se lasno okreće, vanja nam po tom kolu opipom hoditi. Opasno hodite, ne kako nemudri, nego kakono i premudri, i skupljajući
eda se Isus kakogod odonud izmakne i ne pogine u onaj par, eda bi u njega teke ostali oni novci, a on bi se kano opet lasno oprostio kod Hrista posle toga ako bi živ ostao.
Odoše pod grad Jerihon uzimati ga. Bog im to povladi da ga lasno bez njihova ginuća uzmu: sami od sebe bedeni popadaše.
Ako vam je što mučno i teško od nas, mi kako smo ovde došli tako ćemo uzeti što imamo svoje dobro, te lasno na stranu i otiti.« Al' onim to bi u volju, tek isto da dostane Dinu za svoju ženu.
I što da čini prisedeći tu na dumenu krmitelj, kako da se boči s morem i sa zabunjeni vozari? I bez štete, lasno [kako bi] upraljao s galijom, te bi je oslobodio s dvostruke halovine nalogne?
S velikom mukom sam se jadnica nudila teke da uđem i kad stadoh na prag muške crkve, svi lasno preda mnom odoše napred, a meni, sama smotrih, neka božastavna sila zabrani mi. Ne dade mi ulesti.
Nekim samo uzda, više ništa, a jednim osten šilom obosti, kroštono jedni su lenji ka bivoli i ne lasno podizati na dobre poslove. I za takve podboljive oštrljate valja da su reči probudljive s pokretom.
Ko kuca na vrati otvora mu se. Slepac novaca ište a ne očiju. Trpen, spasen. Lasno do posle vrlo oteža. Slabo s boljim promeniše... Od hleba postimo, a jezikom ljudsko meso jedemo..
Ko nadvlada ovoga vraga, Dobiće večna blaga. Životni su putovi mnogi. Zli poslovi ne lasno se istrebljuju; i kako što na daski đakom piše, skoro se i mrlja, a što se izdube, ne oma se to istire.
Silom se kano raci natraške vučemo. Ni sluge među se [ne] zaktevaju druga ležaka. Što se lasno dostane, to se lasno i izgubi. Ovaj svet, ka ušljiv kožuh.
Silom se kano raci natraške vučemo. Ni sluge među se [ne] zaktevaju druga ležaka. Što se lasno dostane, to se lasno i izgubi. Ovaj svet, ka ušljiv kožuh.
Debeo kriv prut ne lasno se oma s previjanjem ispralja (pre se može skršiti, ako ne s kojom majstorijom protegne se). Mlad i ćudovit konj s uzdom
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! I ja mu zborešem, ama me ič ne sluša!... „’Ajde, vika mi on, ćuti si, Doke! Tebe ti lasno, reče; ti si misliš da se sag lasno može da oženi, da mi je men’, reče, lasno nevestu da nađem kako teb’ što je lasno
„’Ajde, vika mi on, ćuti si, Doke! Tebe ti lasno, reče; ti si misliš da se sag lasno može da oženi, da mi je men’, reče, lasno nevestu da nađem kako teb’ što je lasno šišence rakijke da si pijneš!...
Tebe ti lasno, reče; ti si misliš da se sag lasno može da oženi, da mi je men’, reče, lasno nevestu da nađem kako teb’ što je lasno šišence rakijke da si pijneš!...
lasno, reče; ti si misliš da se sag lasno može da oženi, da mi je men’, reče, lasno nevestu da nađem kako teb’ što je lasno šišence rakijke da si pijneš!... Bećarl’k džibi sultanl’k olmaz“, reče, i tol’ko!
— De-de! Lasno za toj, mori, Doke! Će iskočimo jedanput! — veli Jevda, samo da je skine s vrata. — A sag, idi si pa legni; prespij si
! — veli mu mati. — Snaju da mi dovedeš u dom, da mi hizmet čini, ta da se i ja malko odmorim... Lasno li je men’ da ja, u ovej moje godine, mesim ’leb i got’vim ručak i za teb’ i za momci i čiraci tvoji?!...
) — Pa će se ženim, nane, ti ič brigu da ne bereš! — umiruje je Mane. — Za men’ lasno; teke za teb’ iskam da ti bidne ubavo! Zašto da uznem niku, a ona da ti čes’ ne odava, — biva li, a?...
Da sam učija neke čkole, ta da ispišem, ete, tol’ku knjigu — veli Tasko i odmeri rukom jednu užasnu debljinu. — „Lasno ti teb’, — reče mi njeknja Petrakija — imaš devojke, sina nemaš, — brigu nemaš!... A men’ me izede ono moje pcetište!
A, reče, tvoj ’leb jedo’, ti me izvede na selamet, — pa adet je da ti kažem; zašto, reče, može lasno guja da te izede“.
(Dade si jednu nogu na prvoga muža Ciganina, pa se udade za Miču.) Poznaše se lasno. Seća se sve ubavo za naš varoš!... „Bre, zar takoj napraji, Miče?“ Zbore mu naši. — „Što će prajim!“ reče. „K’smet!
— Ako si ne begendišeš u naš varoš, ete, nikoga, što ti, demek, niko neje sproti teb’, — lasno za toj!... — govorila bi joj i, tako reći, ponavljala svaki dan nadugačko i naširoko jedno isto tetka Taska,
— Ete ima u Leskovac em kakvi trgovci, u Vranje em kakve čorbadžije, pa će se, što zbore selski, za zlato lasno nađe kujundžija. A onaj čapkun zar je prilika, on, krijumčarski sin, sproti teb’ i siroti drugi Zamfirovi zetovi?...