Obradović, Dositej - BASNE
Ko se vsegda boji da ne izgubi, malo će kad dobiti. „Audacem fortuna juvat: Slobodnog sreća pomaže”, vele Latini. Ko se odveć vetra plaši, nek ne ide na more, i ako se mraza boji — nek ne sadi vinograd. Pak što bi bilo?
u umerenomu sostojaniju dosta su se vredni pokazivali, niti su ružnu figuru činili: nezadovoljni s tim hoteli su, štono Latini vele, per fas et nefas, a naši vele: s bogom ili s vragom, naviše, pak onda što? Osramotili smo se!
Opet se starac kapetan zdravo nasmeje, govoreći: „Prođi se ti, oče, Grka i Latina, mi ako i nismo Grci i Latini, dao nam je bog pamet kao i njima da ako 'oćemo možemo znati šta je dobro i pošteno, šta li nije. S.
Pritvornost je prirodno podozritelna, nipošto ne da o sebi dobro misliti, i vsegda ono što Latini vele: „Latet anguis sub herba: Krije se zmija pod travom”, a mi velimo: „pokriven ugljen”, pretpolaže.
jedni druge s kojekakvi ružni i prezritelni imenami; prvi ftore zovu ili „Šokci”, ili „Bunjevci”, il' „Rimci”, ili „Latini”, a ovi one: „Vlasi”, „Rkaći” i „Šizmatici”, a česno, sveto i bratsko ime h r i s t j a n i — to svak samo za se drži,
Čini mi se da je ovo najpametnije. Kad su Greci i Latini od Hristova apostola primili hristjanski zakon, onda nije bilo ni časnoga drveta, ni ikona, ni svetih telesa, ni
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
gospodi Grcima i Latinima spremali gozbe s ovakvim vinima, kraljevi naši, kukavci nam sinji, dosta su ih i poštovali Latini! Je li ovo iz močvari zahvaćeno? Slično kiši! Da ga pije, povratilo bi i more!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovi Romani, Latini, Dalmati, bili su dobro poznati sve do kraja srednjega veka. Oni su dugo održali nasleđene ustanove opštinskog uređenja
Po istorijskim podacima su Maurovlasi, Morlaci, Crni Vlasi ili Crni Latini bili već u srednjem veku upola poslovenjeni i govorili su latinskim jezikom pomešanim sa slovenskim.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
može poučiti pravoj slobodi; kroz nju se u potpunosti saživljavamo sa svetom, upoznajemo čiste oblike i gola značenja. Latini su smatrali da je dokolica (otium) preduslov pesničkog stvaranja; dečji pesnici je, eto, izjednačavaju sa pesmom samom.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kad viđeli e ih pogrdiše, skoči narod, i bi ih pobili, no uteci u Kotor Latini. — To igranje isto je ovakvo što na konop igraju, vojvoda! VUK MIĆUNOVIĆ Pojahu li uz gusle lijepo?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Slavno ime pleme posvećuje. Sretnoga će pričekati majka, A nesretnog nikad ni do vijeka. Turci polje, a Latini more, A hrišćani drvlje i kamenje. Tu su majci tanki razgovori. Tu se, Mujo, osoliti nećeš.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Reku najprije Latini: „Mi ćemo mudrsot;“ Inglezi: „A mi ćemo more;“ Turci: „Mi ćemo polje;“ Rusi: „A mi ćemo gore i rudu;“ Francuzi: „Mi
Sveti Sava - SABRANA DELA
I dok provedoh tu osam godina, nastadoše mnogi meteži u kraju tom, jer prođoše Latini i zauzeše Carigrad, bivšu Grčku zemlju, čak i do nas, i ulegoše i tu u sveto mesto. Veliki, dakle, metež beše.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kaže mi da će protopop i, mnoga gospoda Greci i Latini na moju službu doći, nego da dadu proneti za me tas, obnadeždavajući me da će mi se skupiti najmanje deset cekina.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Reku najprije Latini: — Mi ćemo mudrost. Inglezi: — A mi ćemo more. Turci: — Mi ćemo polje. Rusi: — A mi ćemo goru i rudu.
umre, da se možemo i drugom i trećom ženiti, a bogme i četvrtom ako nam vladika dopusti i ako nas zubovi ne izdadu. Latini najpametnije — kaono ti mudri Latini — rekoše: — I mi ćemo po jednu, ama ako nam žene budu umirati, mi im nijesmo
Latini najpametnije — kaono ti mudri Latini — rekoše: — I mi ćemo po jednu, ama ako nam žene budu umirati, mi im nijesmo krivi, pa ne bilježimo koliko će se puta
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O, pravdo božja i istino sveta! Daj stablom da narasti takva klica, Da sve to lepše peva srpska vila! Već stari Latini su međutim znali da nije dovoljno ako je pesma samo lepa: non ѕatіѕ eѕt pulchra eѕѕe poemata.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— JELISAVETA: Pa?... Kapetane! KAP. ĐURAŠKO: Pa: „Latini su lukavi, Junačka muka tišti lisicu...“ Protivnici ti tako govore.
Al’ kad za dužda padnemo svi, Šta će nam posle njini mačevi? Šta će nam puške, što li štampara? Il’ da Latini posle štampaju S porugom njine oštre dosetke Propasti naše ludi posledak?
RADOŠ: I Cigane bih zvao u pomoć, Samo Latine — ne! VUKSAN: Cigani su diviji, Latini podli i lažljiviji. RADOŠ: Pa onda, ko zna da l’ i dadoše? Il’ samo naše lakoverije Sa obmanama goje večitim? VL.
RADOŠ: A ja ti sumnjah i o tazbini — Oprosti, kneže! Ma Latini su!... KNEZ ĐURĐE: Sad su nam braća. A kći je njina tvoja gospođa!... VL. VAVILA: Bog da je živi!
Ti si na presto njega dognao — A on je tebe starca... prognao... (Starac odlazi.) VUKSAN: Ja rekoh, Al’ ko s Latini lomi pogaču Il’ će poludet il’... ...budi bog s nama... Radoša on da progoni!... (Vuksan odlazi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
jednu osnovnu, glavnu, centralnu temu: odnos našega naroda prema porobljivačima prema turskim feudalcima u prvom redu (Latini, Mađari i dr.
Svi koji su nasrtali na našu zemlju, svi koji su je globili i pustošili — Turci, Arapi, Latini i ostali — našli su se licem u lice sa srditim i strašnim Markom Kraljevićem.
zemlju latinsku, a junaka sa sobom ne ima nijednoga od roda svojega, koji bi mu bio u nevolji, ako bi mu bilo za nevolju; Latini su stare varalice, ujaka će našeg pogubiti, a nezvani ići ne smijemo“.
Govori mu srpski car Stjepane: „Ne nos', sinko, koplje naopako, već okreni koplje unapredak, jer će ti se smijati Latini“. Veli njemu Miloš Vojinović: „Čuvaj, care, ti gospodstva tvoga!
Kada slavni srpski knez Lazare posla zeta Miloš-Obilića u Latine da kupi harače, Latini ga divno dočekaše, i gosposkom časti ugostiše, pa ga vode pred bijelu crkvu, pred bijelu crkvu Dimitriju, pak se vale
Šta je vaša crkva Dimitrija? Ja ću vam je sada preturiti a iz ruke teškim buzdovanom!“ Al' Latini to ne vjerovaše, no s Milošem oni s' opkladiše u hiljadu žutijeh dukata.
Kad Latini knjigu proučiše, brže-bolje pustiše Miloša, dadoše mu od zemlje harače, i opklade hiljadu dukata. 8 MARKO KRALjEVIĆ I VILA
Ja kad Ivan blago poharčio, Latini mu dadoše đevojku, đevojački prsten prifatiše. Prijatelji svadbu ustovaše: svadbu kažu u godini prvoj, dok otide zdravo
svatove moje začinite, da ljepote ni tog ruha nema, da im nema lica ni oblika u svu srpsku zemlju i latinsku. Latini se hoće začuditi a onome srpskom odijelu: u Latina svašta na svijetu, oni mogu srebro pokovati, pokovati i srebro i
svašta na svijetu, oni mogu srebro pokovati, pokovati i srebro i zlato, sajaliju čohu porezati; ne mogu se doviti Latini gospodskome na obrazu licu i gospodskom oku junačkome, što su đeca ti Podgoričani“.