Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Engelshofen, koji je sve krečio – i kuće, i štale, i latrine – odgovarao je da se tako ne upravlja ljudima i da će te drakonske mere oterati te verne vojnike ćesara, u carstvo
A do smrti imali su da čuvaju svinje, da peru presvlake, da čiste latrine. U tom svetu svojih sunarodnika, u koji je Isakovič ušao u Kijevu, bilo je kljastih, sušičavih, kilavih, koji su se
Stajali su pred mesarnicama i zarađivali hleb, na taj način, što su terali pse. Išli su od kuće do kuće i čistili latrine. Kad bi se upustio u razgovor sa njima, ponavljali bi: Bože! Bože! Neće, kaže, videti svoje familije, nikad više.
Slažu se, kao sprat, na sprat, cigle, balvani, slanine, kupusare. Ulice i kuće smrde im na mokraću, a ćoškovi kao latrine. Varoš Petra Velikog, međutim, nikla je kao što niču bajke.