Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja bih video da sam mu bio na smetnji. Ja bih to svakako video. Jelena Lauševa rana je naglo buknula. Na površini kraste pojavili su se tanki končići gnoja i krvi.
Opet se penjemo stepenicama, opet ulazimo kroz kapiju u još manje dvorište gde nas sačekuju Lauševa žena Jelena i njegovi doglavnici: Miloš Jevtović zvani Dadara i Isidor Alimpijević zvani Kirča.
Istoga dana kad je Jelena, vlastelinka, Lauševa žena, proterala Janju sa Kule, nestao je i Ćirjak. Niko nije video da li su zajedno nekud otišli, ili je Jakos pošao da
Noć bez meseca, lepa i mekana. Pogrbljena Lauševa senka na prozoru. Ni on te noći izgleda nije oka sklopio. Ceo dan ga nismo videli.
Zar Dadara, pobogu? Hoće li izdržati da joj ne pomene, barem dok Lauševa perjanica ne zamakne iza prve okuke? Hoće li mu dati o dve reči, ili će malo, kao i svaka druga žena, tvrditi pazar?
Ne bih rekao da ga je potresla Lauševa nezahvalnost. Volim red. Kad je sve pregledano, kad svaka stvar leži u svom žlebu, svaka kost u svom zglavku.