Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Makarije Hvala svevišnjem Bogu. Dorotej se vratio s Lauševe kule i rekao nam da se više ne brinemo. Stigao je, kaže, u zadnji čas.
Kako dođe, odmah se užurba oko Lauševe rane, gviri u nju, petlja nešto s krpama i travama. Kao da, sem rane, na svetu ničega nema.
Završio je tako što je svu krivicu za neuspelo skidanje čini svalio na Lauševe ljude, koji su, kako kaže, najgori prepredenjaci i ništaci koje je on ikad sreo. Najpre su mu podvalili sa jarcem.
Dadarini sa svoje strane uporno govore kako su došli u pravi čas i da njih nije bilo razbojnici bi prosto samleli Lauševe ljude, pošto ovi za njih nisu ni znali.