Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
se jedva držao na samaru i meni se činilo da će mu svakog trenutka udovi popustiti i da će se skotrljati niz strminu. Lauševi preci su nadžodžerili svoju zubatu kulu na oštroj litici, da bi svoje neprijatelje obeshrabrili i odvratili od napada.
U celoj ovoj priči ostalo je nešto nejasno, bar za mene. Naime, kako to da su Lauševi ljudi, saznavši za svu tu bruku svoga gospodara i učestvujući u skidanju čini na ovaj ili na onaj način, zadržali prema
Dok je radio ovde, upoznao se s Janjom, kurvom, koju su držali na Kuli Lauševi vojnici. Sastajali su se tajno, o čemu sam samo ja znao, u šumaricima iznad Mrtvaja vira.
Artemije Po ovoj žezi, sada, Lauševi konjanici leže kraj kakve rečice, mutne od skorih kiša. Svukli su pancire. Izuli opanke.
Uzalud. Ono što sam saznao bilo je sve drugo samo ne cela, prava istina o boju. Lauševi ljudi pričaju kako su u cik zore grunuli među razbojnike, razjurili ih i sasekli.
Gluposti, dodaju Lauševi, mi smo u Dilju boravili tri dana čekajući pogodan čas da napadnemo. Inače, kako bismo se pojavili pred Kulom u samu
Artemije Prošle su dve ili tri nedelje otkako smo sahranili Nikanora; pet nedelja otkako su se Lauševi ludi vratili sa žitom.