Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kaluđer pokvasi krpu i stade da pere ranu tako vešto i pažljivo da bih to sve vreme gledala da sam mogla podneti grčenje Lauševog lica. Ponovo sam nastavila da gledam kad se Lauševo ječanje malo stišalo.
! Ovo je nastupilo neko poslednje vreme! Dadara Gospa naša, lepojka naša, ne gubi vreme. Prošlo je pet dana od Lauševog odlaska sa Kule, a ona se evo pobrinula da pokaže ko je ovde gospodar.
Lila je dosadna kiša, magla se već u predvečerje bila digla iz doline i prekrila čitav hrbat Lauševog brega. Bila je dakle mrkla noć, ali srećom naši stražari su bili budni.