Jakšić, Đura - PROZA
Ko zna šta je u taj mah osećao? Al’ uzdisaji behu mu teški, a izraz lica beše sličan ranjenome lavu. „I još smeju da prođu pored ove naše jadne kolibice“, — kad se malo utišao, govorio je svojim dubokim glasom, — „a
Obradović, Dositej - BASNE
lisac, i čuje s vrata kurjačju pohvalu; no čineći se kao da ništa ne zna, derznoveno uđe, stane nasred peštere i učini lavu poniznjejšu reverenciju.
i veruje onom ko pre dođe i onom koji ume lepše govoriti, hitrije lagati i iskusnije laskati — podoban je ove basne lavu, koji veruje sve što mu kurjak kaže.
„Deli ti sad”, rekne lisici. Ova natovari sve u jednu gomilu, a za se ostavi samo jednog zeca, pa kaže lavu šta je, čije. „Aj, aj, premudra lisico, ko te nauči tako pametno deliti?
„Nijedna vero! Na tolikom polju preko mojih li leđa ti put sebi nađe? Što ćeš cad, kazuj?” „Velikomo|žni lavu”, — odgovori miš s l umilnim glasom, — „vesma sam sagrešio, priznajem i ispovedam, no molim te da mi oprostiš; neću
A i rasudi, molim te, kakva bi slava lavu bila da utuče miša?“ Lav se osmehne i pusti ga bez vreda. Na nekoliko dana uhvati se taj isti lav u debelu mrežu koju
Pokaže lavu svoje rogove, pak se vrati i bez „Ostaj zbogom”. „Ta pričekaj, prijatelju, 'odi, posedi malo, sad će čast biti gotova!
Sretne ga lav i otme mu je. Onda ovi, izdaleka stojeći, rekne lavu: „Nepravedno moje otimaš! Neće ti probitačno biti”. A lav k njemu, smejući se: „E baš!
Ova kačestva i dostojinstva svak vidi da pohvalu zaslužuju. Ali u hrabrosti, ili u plašnji i strahu, sebe namah po lavu stavljati, ili, što je jošte smešnije, s njim se barabariti i: „Međer zato i mi, Dei gratia, Zecovi” govoriti, — e,
Afrika
I bota mansa Kornor mansa Kanda. Un faka Djadjor. Djanto muntani Dijandio O Don. Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara.
Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Model koji se parodira — određen i jasan — retko se prepoznaje. U pesmi o lavu koji je hteo da pojede nogu usnulom putniku, pa u tom pokušaju bio iznenađen, ima i ovakva parafraza utuka što ga je
Radičević, Branko - PESME
82. Još se lati bilijara, I pokaza svu veštinu, Zatim ode da tumara Izvan grada niz ledinu; Tu na ručak ode lavu, Zatim nazad ajd' u kavu. 83.
Kostić, Laza - PESME
dopusti mi da te kosim, da te kosim, da te nosim, da pokažem tvome lavu što mu carsku dičiš glavu, iako te sa nje skosim, da je divan baš i osim!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
stoje dvanaest lavova i čuvaju grad: ko se god prikuči, odmah ga rastrgnu, zato im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu po jednoga, pa će se zabaviti; kad se već uđe u grad, imaju dve devojke što čiste sav grad svojim rukama, te bi čoveku
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
! Zar niste čuli, zlikovče prvi, mačak je lavu rođak po krvi?! Mnogo je tužbi, ko psećih buva, na vaše sramno delo, od vašeg Toše, dobroga mačka, večno krijete
“ Premudri lisac u tom se javi ispred zverinjeg kola: „Nek bude pravo lavu i vuku, svakom dedice pola!“ Istom ti mečka zabrunda neka: „Navali, sude, starina čeka!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
stoje dvanaest lavova i čuvaju grad: ko se god prikuči odmah ga rastrgnu, za to im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu po jednoga, pa će se zabaviti; kad se već uđe u grad, imaju dve devojke, što čiste sav grad svojim rukama, te bi
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pred skaskom o Androklovu lavu oni ostaju smeteni: u gesti zvijera naslućuju nešto što ih nadilazi, a ne mogu da mu otpovrnu: „to je
Petrović, Rastko - AFRIKA
I bota mansa Kornor mansa Kanda. Un faka Djadjor. Djanto muntani Dijandio O Don. Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara.
Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju.
Bojić, Milutin - PESME
Smrznut je talas da barku pokrene, A samo ponoć teški čekić kuje, I grozni Tartar mednu lavu bljuje I jure patnje da nade zamene.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
znao da mi kaže Da l’ slon telefonira Il telefon — slonira SMEŠNA PRAŠUMA U prašumi U toj zbrci Nestali su lavu brci Dok je malo dremao Dok se za lov spremao Pre no što je đipio Neko mu ih zdipio Kako bruku da sakrije
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se Bogorodica tadar u snu njegovoj materi, te joj reče neka napuni punu s vrhom čašu krvi i napije š njome svome sinu Lavu. I to je beleg njemu bio jer će skoro zlom smrću poginuti, kako i stalo mu se je to. Ubiše ga Grci.